Ti si ipak netko
iza zavjese
i samo rijetke oči znaju taj pogled
pred očima ti se odigrava život
a ti si
miran
nijem
nevidljiv
na dlan daljine od svega
a nepoznat
nepozvan
i samo si šaptač
onima što
plešu
glume
žive
ako zastanu u koraku života
ti uskočiš
i na prvi znak oporavka
pospremiš sve svoje tragove
spakiraš se
nestaneš
i već si u svom sobičku
zamotan u strpljivost
i iščekivanje
skriven zavjesom nepostojanja
obilježen šaptom
i ozvučen tišinom.
BALERINA
Pitaš
bih li zaplesao
s balerinom iz tvojih očiju
a ne znaš, ili bar zaboravljaš
na olovne vojnike u mojim stopalima,
potiskuješ misao da sada ne ratuju na
tuđem teritoriju,
čuvaju svoja primirja,
najčešće samo iščekuju na granicama svojih svjetova,
koji put mahnem zastavom mojih boja
ali tvoja balerina pleše
samo već uhodane koreografije
sad već osjećam
pokretanje svojih stopala
vojnici otkazuju poslušnost
skidaju uniforme
pretvaraju se u podanike mirovnih misija
odlaze ti ususret
ali tvoja igračica ne poznaje takve likove,
isključuje zvukove za ples,
kupi svoje igračke,
blago se naklanja i
nestaje.
DRVO
Posadit ću drvo
jednom
daleko od svih šuma
od njihovih hladova i zaštita
od mrakova njihovih
i zvijeri
od čopora stabala
gdje se ne bi vidjelo
ni disalo
ne želim jedno iz gomile
svoje drvo želim
ukorijenjeno
u zemlju koja je samo njegova
pod kupolom samo svog komada neba
i nikom da ne pravi sjenu
niti u bilo kojem hladu da lista
drvo koje ište baš svoj komad vjetra
nebitno s koje će strane doći
nevažno koliko će ga lomiti
i samo svoju kišu će imati.
Drvo posaditi, maštam,
grane mu pustiti u svjetove
pa sjesti,
s njim
sloviti i sanjati
LOVINA
ja sam lovina u vašim pohodima
svjestan sam svakog koraka
i trenutka u mojim tragovima
znam sve vaše zamke
obilazim ih često
čak ih sa smiješkom pogledam
shvaćajući koliki ste amateri ponekad
iako se ponekad uhvatim uhvaćenim
zastanutim u pokretu
utonulim u vaše glibove
i dok se prisvjestim
već sam odnesen dalje
Udišem na suncu svježe vjetrove
razmišljajući o tami vaših šuma
imam glas koji govori da lovite ponekad
samo mene
osvrćem se po sebi
ne nalazim ništa vrijedno
tog progona
ništa uzvišeno čini mi se
na prvi tren
Vjerojatno
negdje duboko u meni
u nekom dijelu
ili razasut
živi Netko drugi
a ja sam Mu samo nosač
i glas
ne mjenja ništa sama spoznaja-
da sam ja lovina u vašim pohodima.
MJESTO ZA SNOVE
Gdje će mo
odložiti snove ko poražena vojska
puške,
tajne planove,
ko ti svoje ruke nakon mene,
velike snove na odlasku, pitam,
gdje i kome trebaju,
ali moramo ih negdje
ostaviti
kad nas pozovu
negdje moramo odbaciti
ko ukradeno,
silom prisvojeno,
oteto,
i u trenu ih se trebamo riješiti,
jer s njima se ne ide na druge obale,
na sudište,
odredište,
na počivalište,
ali nitko nije rekao gdje snove ostaviti,
svete knjige o drugome su pisale,
u pjesmama se to nije spominjalo
a mnogi ih nisu ni imali.
Snove…
TIŠINE MOJEGA SVIJETA
Tišine
mojega svijeta
samo su maske
zavezane oči za
polaznike neuke pripravnike
ne igra svatko
tu igru
žetoni su
danas
kapljice
možeš birati
znoj
krv
nemaju mnogi tu
valutu
al pitaju
ištu
baš kao hljeba hljeba Gospodaru ali ovo nikad nisu
vidjeli
tišine mojeg svijeta
glasovi su
rasuti
u vrijeme
Tišine
Tišine
ja znam kako glasno zbore
VUKOVI
Danas sam opet hranio vukove
naoštreni očnjaci posloženi
iščekuju meso
odmotavam svoje želje
previše toga je zbijeno za samo jednu porciju
komadam odvajam ostavljam za
poslije
čini mi se
duže će trajati
bacit ću im samo toliko da ih održim na životu
moji su
rasli su sa mnom
bacam im
hranim ih
i bijele
i crne
a onda oni sami
otimaju jedni drugima
oni ne ostavljaju ništa za poslije
znaju me
znaju da ću im opet baciti komad
čekaju
tu moju slabost
ili velikodušnost...
svaki vuk ima
svoje ime za to
Danas sam opet hranio vukove
odmotavam svoje želje
odavno već znam koji što voli...
ZALUTAO
Zalutao sam…
Shvatio sam
ipak je previše vremena prošlo.
Možda bih se
i mogao vratiti,
otprilike znam
gdje sam zalutao,
pronašao bih pravi put
pa iznova krenuo
i kad bih se vratio
na kritično mjesto
tad bi
već ovo sada bilo
davno,stvarno davno,
pa bi se
oduljilo,stvarno oduljilo.
A i ovakav put
mi sve više godi
Možda je
ipak bolje
nastaviti ovako,ovim putem,
premda mi se čini
da većina ljudi
ide nekim
drugim putevima, i više ih je.
Nastavljam.
ionako mi nitko
nije rekao
kuda smo to pošli.
ŠEPETALEC Z DNA ODRA
Vseeno si nekdo
za zaveso
in samo redke oči poznajo ta pogled
pred očmi se ti odigrava življenje
ti pa si
miren
nem
neviden
za dlan razdalje od vsega
a neznan
nepovabljen
in samo šepetalec si
za tiste ki
plešejo
igrajo
živijo
če zastanejo v koraku življenja
vskočiš
in na prvi znak okrevanja
pospraviš vse svoje sledi,
spakiraš
izgineš
in že si v svoji sobici
zavit v potrpežljivost
in pričakovanje
skrit z zaveso neobstoja
označen s šepetom
in ozvočen s tišino.
BALERINA
Sprašuješ
ali bi zaplesal
z balerino iz tvojih oči
a ne veš ali vsaj pozabljaš
na svinčene vojake v mojih stopalih,
odrivaš misel da se zdaj ne bojujejo na
tujem teritoriju,
čuvajo svoja premirja,
najpogosteje samo pričakujejo na mejah svojih svetov
včasih zamaham s zastavo mojih barv
a tvoja balerina pleše
samo že uhojene koreografije
zdaj že čutim
gibanje svojih stopal
vojaki odpovedujejo poslušnost
slačijo uniforme
spreminjajo se v podanike mirovnih misij
prihajajo ti naproti
a tvoja igralka ne pozna takšnih likov,
izkjučuje zvoke za ples,
zbira svoje igrače,
blago se priklanja in
izginja.
DREVO
Posadil bom drevo
nekoč
daleč od vseh gozdov
od njihovih hladov in zaščit
od njihovih mrakov
in zveri
od krdel debel
kjer se ne bi videlo
niti dihalo
ne želim enega iz množice
svoje drevo želim
vkoreninjeno
v zemljo, ki je samo njegova
pod kupolo samo svojega kosa neba
in da nikomur na daje sence
niti da v katerem koli hladu lista
drevo ki hoče ravno svoj kos vetra
nepomembno je s katere strani bo prišel
nepomembno koliko ga bo lomil
in bo imelo samo svoj dež.
Posaditi drevo, sanjarim,
veje mu spustiti v svetove
in sesti,
z njim
govoriti in sanjati
ULOV
ulov sem na vaših pohodih
zavedam se vsakega koraka
in trenutka v mojih sledeh
poznam vse vaše pasti
obiskujem jih pogosto
celo z nasmehom jih pogledam
in razumem kakšni amaterji ste včasih
čeprav se včasih najdem ulovljen
zastal v gibanju
utopljen v vaša močvirja
in ko pridem k zavesti
so me že odnesli naprej
Vdihavam na soncu sveže vetre
razmišljam o temi vaših gozdov
imam svoj glas ki govori da lovite včasih
samo mene
oziram se na sebe
ne najdem nič vrednega
za ta pregon
nič vzvišenega se mi ne zdi
v prvem trenutku
Verjeno
nekje globoko v meni
v nekem delu
ali razsut
živi Nekdo drugi
in sem Mu samo nosač
in glas
ne spreminja nič samo spoznanje
da sem ulov na vaših pohodih.
MESTO ZA SANJE
Kje bomo
odložili svoje sanje kakor poražena vojska
puške,
skrivne načrte,
kot ti svoje roke po meni,
velike sanje na odhodu, vprašam,
kje in komu so potrebne,
a moramo jih nekje
pustiti
ko nas pokličejo
nekje moramo odvreči
kot ukradeno,
na silo prisvojeno,
oteto,
in v trenutku se jih moramo znebiti,
ker se z njimi ne gre na druge obale,
na sodnijo,
na cilj,
na počivališče,
a nihče ni rekel kje pustiti sanje,
svete knjige so pisale o drugem,
v pesmih se to ni omenjalo
a mnogi jih niso niti imeli.
Sanj …
TIŠINE MOJEGA SVETA
Tišine
mojega sveta
so samo maske
zavezane oči za
mimoidoče neuke pripravnike
ne igra vsakdo
te igre
žetoni so
danes
kapljice
lahko izbiraš
znoj
kri
mnogi nimajo te
valute
a sprašujejo
zahtevajo
prav kakor kruha kruha, Gospodar a tega nikoli niso
videli
tišine mojega sveta
so glasovi
razsuti
v času.
Tišine
Tišine
jaz vem, kako glasno govorijo
VOLKOVI
Danes sem spet hranil volkove
naostreni očnjaki zloženi
pričakujejo meso
odvijam svoje želje
preveč tega je zbitega za samo eno porcijo
delim ločujem puščam za
kasneje
zdi se mi
dlje bo trajalo
vrgel jim bom samo toliko, da jih ohranim pri življenju
moji so
rasli so z menoj
mečem jim
hranim jih
tudi bele
tudi črne
in potem oni samo
otimajo eni drugim
ne puščajo nič za pozneje
poznajo me
vedo da bom znova vrgel kos
čakajo
to mojo slabost
ali velikodušnost …
vsak volk ima
svoje ime za to
Danes sem spet hranil volkove
odvijam svoje želje
zdavnaj že vem kaj ima kdo rad …
ZAŠEL
Zašel sem …
Dojel sem
vseeno je prešlo preveč časa
Morda bi se
lahko tudi vrnil,
približno vem
kje sem zašel
našel bi pravo pot
in spet krenil
in ko bi se vrnil
na kritično mesto
tedaj bi
že to sedaj bilo
davno, resnično davno,
pa bi se
razvleklo, stvarno razvleklo.
A takšna pot
mi vse bolj godi.
Morda je
vseeno bolje
nadaljevati tako, po tej poti,
čeprav se mi zdi
da večina ljudi
gre po nekaterih
drugih poteh, in več jih je.
Nadaljujem.
Tako ali tako nihče
ni rekel
kam smo se pravzaprav odpravili.
