ona
tužno pakuje zimske stvari u ormar
pokušava da se seti
gde je izgubila prošlu godinu
prošlu godinu
koja je prva i poslednja za mnogo toga
on
nalakćen na krevetu
piše beznačajne patetične stihove koji se čak ni ne rimuju a ustvari pokušava da se seti
kako i gde je dođavola izgubio prošlu godinu
prilazi prozoru proleće je
ulica je mračna i više nema one svetlosti zlatne i zrnaste s drvene bandere
one svetlosti što miriše na svež vruć hleb
i na zimu
sećaš se da smo pre nekog vremena planirali da otputujemo u pariz
a još uvek nismo otputovali
zajedno
kažeš kafa ti se hladi
dobro je pisati poeziju
uvek pri ruci imaš papirić na koji možeš da spustiš koštice iz knedli sa šljivama
№ 2
šta bih sve mogao
da kažem
o dimnjaku
crnom
koji se vidi sa terase
šta bih sve mogao da kažem
o »načinu gospođe i obrazima seljanke«
o pokisloj skadarliji
o »monoklu«
kod kojeg se sedi dok ne dođe vreme da se ode
jer bi i konobari išli kućama
šta bih sve mogao da kažem
o cveću
ukradenom
pa poklonjenom nekom
nepoznatom
sa stola pored
»prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom
boljem hotelu«
dođavola
nikako da sretnem
tu ines
№ 25
izlazim iz restorančića
u kojem smo redovno pili kafu
(zapravo, ja crni čaj s mlekom,
ti kapućino)
razgovarali, svađali se,
ćutali
radili već nešto
u rana prepodneva
hodam gradom
baš je sparno i nekako teško
kao pred letnji pljusak
dolazim do zgrade
u kojoj smo nekad
zajedno živeli
sa dućana u prizemlju
skidaju tablu
na kojoj je još od 1921. pisalo
»časovničar«
radnici kažu
biće sad tu menjačnica
malo dalje je parkić
jedna devojčica
od pet – šest godina
na ljuljašci
govori
u mobilni telefon
mislim
kako bi danas izgledala naša deca
da smo ih imali
pirka
letnji lahor
tek toliko
da može lakše da se diše
i da se košulja ne lepi za kožu
idem senovitom stranom ulice
gužva je u gradu
kao pred neki praznik
ili bombardovanje
svi vuku kese pune hrane
toalet papira
kutija cigareta
možda se nešto i dešava
ali ja o tome ne znam ništa
na klupu u parku
gde sam te pre toliko godina
prvi put zaprosio
ne sedam
(prosio sam te više puta
i uvek si me odbijala
s više
ili manje takta)
uostalom
i velike lipe
koje su bile okolo
neko je posekao
samo su panjevi
ostali
malo dalje je
i onaj ogroman tržni centar
pred kojim sam znao
da provedem sate
čekajući da izabereš i kupiš
nešto apsolutno nepotrebno
pa da nosim pakete
kući
gore
izgleda sa severa
dolazi oluja
biće kiše
nadam se
da malo odahnemo
dan-danas ne mogu da se setim
kako sam
taksijem, autobusom ili tramvajem
od surčinskog aerodroma
pa sve do rozarijuma na novom groblju
doneo sićušnu zapečaćenu kutiju
koja je stigla iz zemlje u koju si emigrirala
kutiju
sa onim što je od tebe ostalo
№ 4
iz dubine svoje usamljene
izmaglice
posmatram s čežnjom
visove
kupole
što blešte
i na suncu
i u tmini
koračam lagano
penjem se
hodočastim
godinama
oduvek
strpljivo
jer ti na vrhu
stojiš i čekaš
oduvek
№ 5
/ vidiš li me / kako sedim s glavom u šakama / dok kiša / dok ptice / a dok sunce /
/ ogromna činija puna grožđa na stolu / otkud mi ta uspomena / to je valjda bila neka proslava / ne znam / bilo je i čaša s vinom / moja lula / ona keramička / jedan fotoaparat amaterski / nečiji / gomila prljavih tanjirića / kašičica / moj musav pulover / prebačen preko naslona stolice / palica za kriket / pažljivo naslonjena na zid / peglaš moje košulje / gola do pojasa / prebacuješ kosu iza uha / hranim ptice mrvicama / sipam ih na prozorski sims / ptice u gomili / bore se za hranu / skaču jedna preko druge / guguču / guču / guču /
/ dišem duboko /
/ tvoja ruka u džepu mog mantila / prsti glatki hladni / kao smaragdi / ali to je neka druga priča / venecijanska /
/ iz moderne / neudobne / metalne stolice / posmatram odsjaj zalaska na sveže opranom prozoru / prijatelj gleda nekako preko mog ramena / u zid verovatno / o nečemu misli / u daljini u magli u sumraku / grade se nova naselja /
/ u uglu zablista komad stakla / bolest / visi na zidu / više kao dekor / nežan / plavičast dodir / puka slučajnost / bolje obavi poslove oblaci neće pobeći biće uvek na nebu iako ne baš isti a to i nije toliko važno / ne čekaj više telefonski poziv ili ono značajno pismo više nema nikog ko bi te pozvao bolje obavi poslove / misli na budućnost / eh / budućnost / pluća puna dima izbezumljene oči / pada / pada / zbijene duše ispod strehe / nebo eksplodira / dečak što se guši / u trolejbusu / punom senfa / a između zidina / debelih / ja sedim / patiniran / smeđa muzika / tamna pruga na svetloj pozadini / lelujavo prilazi / približava se / sve više / ljudima što sede / posmatraju svoje utrobe / kako sluzavo smrde s poda / gledam iz prikrajka / stresam se od zadovoljstva /
/ danas / kad pokušavam da se prisetim / gde sam sve bio / koja sam sve mesta / u životu / video / kakve sam crvenoplave zalaske sunca / posmatrao / u kojim sam se morima / kupao / kojim šumama / hodio / ne mogu /
/ glupo / ali ničeg se ne sećam / šteta / bilo je tu puno lepog /
/ verovatno /
/ ipak /
/ pamtim /
/ (degutantno, no šta ću) /
/ skoro svih mesta / i svih prilika / kad sam /
/ u automobilu / što je vozio serpentinama oko konjica / mnogo pre ovog najnovijeg / rata / bio sam još mali / preko svoje usnule sestre / ona je bila besna / a meni / iako mi je bilo loše / meni je ipak bilo zabavno / jer uvek je ona bila ta koja je meni smeštala zvrčke / u bolnici / kad su mi vadili krajnike / pa je i medicinska sestra / neka mlada / (mislim) / i lepa / (volim da mislim) / sedela na ivici mog kreveta / plakala / jer je detetu / meni / tako strašno loše / buffet brioni / u ulici ive lole ribara / tačno preko puta krčme boka / sad srušene / čučavac / eh da / u toaletu finog francuskog restorana / negde u aziji / pa u vojsci / kad smo opet kolektivno / jako sunce / i loš ručak / a kuvara nigde / da ga priupitaš / u svom krevetu kad sam / no to nije ni važno / osvestilo me je / pa sam prestao / kad me je neki momak / onako / reda radi / lupio u stomak / nasred ulice / u pola belog dana / baš bez razloga / a nisam ga ni poznavao / kad sam posle boce vina / otišao u podrum / gde je bilo puno ljudi / i muzika svirala glasno / pa na povratku / s kratkog službenog puta / po pantalonama kolege iz naše borbe / u autobusu punom novinara / e tad me baš nije bilo sramota / tad sam stvarno pokvario stomak
eto ovo me je podsetilo / ne znam kako / na ćebe na kojem smo / prostrtom po podu / prvi put vodili ljubav / a koju godinu kasnije u njega zamotali psa / kad je uginuo / mrtav pas u našem ćebetu / to mu dođe normalno / (kažu da se čak i šamael na kolenima moli / ali to ne pomaže / bar ne meni) /
/ eto i ti / crvenoplavi zalasci sunca / ma sigurno ih je bilo /
oh,
/ kako su lepi / čempresi uz groblje /
№ 6
na zidu
obešeni vladimir
marlena
anđelčić kako se šminka stojeći
na stoličici u kupatilu
(ogledalo je previsoko postavljeno
a ona je sićušna)
telefonska slušalica u providnoj vreći
ne, to ipak nije taj zid
deca crtaju
batu i seku
što–se–za–ruke–drže
sa kućicom
drvećem
oblacima
pticama
tarabom oko kućice
u pozadini
s druge strane zida
u kupatilu
curi neka cev
svuda po podu voda
stan miriše na sve
osim na mene i nju
prebrzo
prebrzo
№ 7
žitka masa
krcka
pod zubima
kralj lutaka
(neka kombinacija bicikla i šupljih kostiju)
pleše
kao odjavna špica
za dečji film
bez gledalaca
lobanja
prokišnjava
kroz veliku rupu
koju sam prosvrdlao sâm
curi sećanje
u želudac
napinje ga
do prsnuća
svet
se smanjuje
na nekoliko
kubnih santimetara
daha
toplote
mraka
№ 8
i piše tako moj poznanik
o ljudima što nose imena poznatih
a koji kobajagi žive u njegovom kvartu
o ženama nekakvim zavodljivim nedostupnim
raduje se kad završi priču
pa mi je
obavezno
pročita
nije to loše
kažem ja mudro
spustim telefonsku slušalicu
odem do pisaćeg stola
nastavim da zurim
u svoju praznu stranicu
često mi on govori
sve ovo što si mi sad rekao
zapiši
to je dobra literatura
još kad bih se ja sećao
onoga što sam mu kazao
bilo bi to –
№ 9
kamioneti
vozila za dostavu
zveckaju boce mineralne vode
u kartonskom sanduku
poneki prolaznik
rano jutro
u novinama ništa
kao i obično
kafane za imućne »boeme« otvaraju vrata
čuje se iznutra tih razgovor
dok se aparati za kafu zagrevaju
odozdo
odozgo
sa svih strana
mrmori grad
tu je samo ova klupa
što žulja
sa drveta sleće gugutka
delimo kiflu
ptice mogu neverovatno mnogo da pojedu
№ 10
jednog jutra / travnato maglovitog / sergej aleksandrovič, vladimir vladimirovič, federico garcia / i grand maître / šta će on tu / sede / čaj piju, jasno / u sali luksor hotela, moskva / a kroz prozor / otvoren / sneg
za susednim stolom / gabriele d’annunzio, james joyce, filip filipović, heinrich böll / palinku piju, madžarsku, jasno / a bruno venturini / peva / peva / peva / dok ljubomir micić meša karte / za jednu finu / popodnevnu / partiju belota
№ 11
gledam te
kako odlaziš
niz prazni kilburn high road
hodajući
ko zna,
možda voliš
drugog čoveka
(eto,
upravo,
pre pet minuta
si ga, mislim, zvala
možda probudila
vratila se s osmehom
sa telefona)
istina
nisam ga nikada video
mora
da je mnogo bolji
bože
bojim se
da ti se nešto
ne desi
u ovoj ulici
ima svakakvih
tipova
№ 12
nemam ja ubeđenja ni predubeđenja i ni u šta ne verujem i ništa me više ne zanima i ništa više ne osećam
ipak
autobus prolazi ispod mosta što vodi k severu jedan crni mršavi pas isplaženog crvenog jezika (nema tu nikakve simbolike sirotom keru je vruće) sunce to se beše zove praskozorje odnekud miriše crni duvan osećam u grudima hleb i vino od sinoć
ranije mi je veliki majstor dolazio u san pozivao da provedem dva tri dana u društvu njegovih životinja pasa mačaka magaraca (fini su magarci) jednog dana posadiću drvo mislio sam u zavetrini zalivaću ga okopavati ako treba i kad poraste veliko kupiću klupicu za snatrenja pod krošnjom u letnje večeri
a kod kuće krevet tako prazan pust prosto evo slobodno mogu da stavim pored sebe šolju čaja knjigu
naočare
i da još ima puno mesta
№ 13
sanjao si noćas
nobelovu nagradu
pa je ispalo
da su ti samo
puna creva
i da valja otići
odsedeti na šolji
uz novine i cigaretu
neki tip vezao bombu oko struka
pobio sto dvadeset
nevinih
u južnoj americi rodilo se dete
sa dve glave
u africi palo drvo
ubilo trideset jednog čoveka
a naša privreda
napreduje
uostalom
ti si izuzetno dobro situiran čovek
divna žena
dobra deca
mlada ljubavnica
dobar posao
stan
skoro nov auto
članstvo u nekoliko cenjenih udruženja
predsednik tri-četiri ugledna žirija
za dodelu književnih nagrada
koje nose imena
provincijskih pesnika
što pomreše prerano
ili prekasno
od loše rakije
groznog duvana
džangrizavih žena
dosade
dakle
samo ti još
nobelova nagrada fali
čuj
svi smo mi to već toliko puta progutali
popušili
toliko puta
uzastopce
jablane moj
čemu služi bilo ko od nas
moj genije
tvoj genije
i ti
što tvrdiš da imaš vizije
da znaš kako ona dama
s dve-tri-il’ ko zna kol’ko već ruku
suzama natapa
naš napaćeni narod
ma daj
prijatelju
prijatelji moji
kolege
lepo je svima vama rekao majakovski
a ako ruski ne čitate
zogović je sve to fino preveo
pa knjige u šake
i trt
№ 1
ona
žalostno zlaga zimske obleke v omaro
poskuša se spomniti
kje je izgubila prejšnje leto
prejšnje leto
prvo in zadnjo za veliko tega
on
razkomoten na postelji
piše nepomembne patetične verze brez rim
a v bistvu se skuša spomniti
kje prekleto je izgubil prejšnje leto
gre k oknu pomlad je
ulica je mračna in ni več tiste zlate zrnaste svetlobe z lesene bandere
tiste svetlobe ki diši po svežem vročem kruhu
in po zimi
se spominjaš kako sva pred časom želela odpotovati v pariz
a še vedno nisva odpotovala
skupaj
praviš kava se ti hladi
dobro je pisati poezijo
vedno imaš pri roki papirček in vanj spustiš koščice iz slivovih cmokov
№ 2
kaj vse bi lahko
povedal
o dimniku
črnem
ki se vidi s terase
kaj vse bi lahko povedal
o »načinu gospe in z lici kmetice«
o mokri skadarliji
o »monoklu«
pri katerem se sedi dokler ne pride čas da se odide ker bi tudi natakarji radi odšli domov
kaj vse bi lahko povedal
o cvetju
ukradenem
pa podarjenem nekomu
neznanemu
ki sedi pri sosednjem stolu
»prevaraj moža, ko se greš počesat
v kakšnem
boljšem hotelu«
vraga
nikakor ne srečam
te ines
№ 25
odhajam iz male restavracije
kjer sva redno pila kavo
(pravzaprav jaz črni čaj z mlekom,
ti kapučino)
pogovarjala sva se, se prepirala
molčala
pač počela nekaj
v zgodnjih dopoldnevih
hodim po mestu
soparno je in nekako težko
kot pred poletno nevihto
prihajam do stavbe
kjer sva nekoč
skupaj živela
s trgovine v pritličju
snemajo napis
na katerem je še od leta 1921 pisalo
»urar«
delavci pravijo
da bo zdaj tu menjalnica
malo naprej je mali park
neka deklica
stara pet-šest let
na gugalnici
govori
v mobilni telefon
mislim si
kakšni bi bili danes najini otroci
če bi jih imela
pihlja
poletni vetrič
samo toliko
da se lahko laže diha
da se srajca ne lepi na kožo
hodim po senčni strani ulice
gneča je v mestu
kakor pred kakšnim praznikom
ali bombardiranjem
vsi nosijo vrečke polne hrane
toaletnega papirja
škatel cigaret
mogoče se kaj tudi dogaja
a o tem ne vem nič
na klopi v parku
kjer sem pred mnogimi leti
prvič jo zasnubil
se ne usedem
(snubil sem te večkrat
vedno si rekla ne
z več
ali manj takta)
namreč
tudi velike lipe
ki so bila okrog
je nekdo posekal
samo štori so
ostali
malo naprej je
tudi tisti velikanski trgovski center
pred katerim
sem preživel ure
čakal da izbereš in kupiš
kaj absolutno nepotrebnega
nosil sem te pakete
proti domu
zgoraj
menda s severa
prihaja nevihta
dež bo
upam
da si vsaj malo oddahneva
te dni se nikakor ne morem spomniti
kako sem
s taksijem, avtobusom ali s tramvajem
od surčinskega letališča
pa vse do rozariuma na novem pokopališču
prinesel majčkeno zapakirano škatlo
ki je prispela iz države, v katero si se izselila
škatlo
s tistim kar je od tebe ostalo
№ 4
iz globine svoje osamljene
pršavice
s hrepenenjem opazujem
vrhove
kupole
bleščeče se
na soncu
in v temi
počasi hodim
vzpenjam se
romam
leta
vedno
potrpežljivo
ker ti na vrhu
stojiš in čakaš
vedno
№ 5
/ me vidiš /kako sedim z glavo v dlaneh/ medtem ko dež / medtem ko ptice/ a medtem ko sonce/
/ velikanska skleda polna grozdja na mizi/ od kod mi ta spomin/ to je bila verjetno nekakšna proslava / ne vem / bili so tudi kozarci z vinom / moja pipa / tista keramična / amaterski fotoaparat / nekogaršnji / kup umazanih krožničkov / žlička / moj umazan pulover / vržen preko naslonjala stola / palica za kriket / skrbno naslonjena na zid / likaš moje srajce / gola do pasu / zatikaš lase za ušesa / hranim ptice z drobtinami / sipljem jih na okenski okvir / ptice v množici / bojujejo se za hrano / skačejo ena preko druge / gugutajo / grlijo / grlijo /
/ diham globoko /
/ tvoja roka v žepu mojega plašča / prsti gladki hladni / kot smaragdi / ampak to je že ena druga zgodba / beneška /
/ iz modernega / neudobnega / kovinskega stola / opazujem odsev zahoda na pravkar umitem oknu / prijatelj gleda nekako preko mojega ramena / v zid verjetno / o nečemu razmišlja / v daljavi v megli v somraku / gradijo se nova naselja /
/ v kotu zablešči košček stekla / bolezen / visi na zidu / bolj kot dekor / nežen / modrikast dotik / zgolj slučajnost / bolje opravljaj naloge oblaki ne bodo pobegnili vedno bodo na nebu čeprav ne ravno isti kar tudi ni tako pomembno / ne čakaj več na telefonski poziv ali tisto pomembno pismo nikogar ni več da bi te povabil bolje opravi posle / misli na prihodnost / eh / prihodnost / pljuča polna dima zbegan pogled / pada / pada / duše stisnjene pod streho / nebo eksplodira / deček ki se duši / v trolejbusu / polnem gorčice / a med zidovi / debelimi /sedim jaz / patiniran / rjava glasba / temna proga na svetlem ozadju / zibajoč še prihaja / približuje se / vse bolj / ljudem ki sedijo / opazujejo svoje drobovine / kako sluzavo smrdijo s tal / gledam s strani / tresem se od zadovoljstva /
/ danes / ko se poskušam spomniti / kje sem vse bil / katera sem vse mesta / v življenju / videl / kakšne rdečemodre sončne zahode / opazoval / v katerih morjih sem se / kopal / po katerih gozdovih / hodil / ne morem /
/ neumno / ničesar se ne spominjam / škoda / veliko lepega je bilo tu /
/ verjetno /
/ vendar /
/ pomnim /
/ (ogabno, a kaj hočem /
/skoraj vseh mest / in vseh priložnosti / ko sem /
/ v avtomobilu / ki je vozil po serpentinah okoli konjica / veliko pred to najnovejšo / vojno / bil sem še majhen / čez mojo sestro ki je spala / bila je jezna / meni / čeprav mi je bilo slabo /mi je bilo vseeno zabavno / ker je bila ona ta katera je meni nameščala aparat za zobe / v bolnišnici / ko so mi operirali mandeljne / tudi medicinska sestra je / ena mlada / (mislim) / in lepa / (rad mislim) / sedela na robu moje postelje / jokala je / ker je otroku / meni / tako strašno slabo / bife brioni / v ulici ive lole ribarja / točno nasproti gostilne boka / zdaj zrušene / čepelnik / eh ja / v toaleti fine francoske restavracije / nekje v aziji / pa v vojski / ko smo spet kolektivno / žarko sonce / in zanič kosilo / kuharja pa nikjer / da ga povprašaš / v svoji postelji ko sem / a to niti ni pomembno / prebudilo me je / in sem prenehal / ko me je neki fant / kar tako / iz čistega miru / udaril v trebuh / sredi ulice / sredi belega dne / čisto brez razloga / nisem ga niti poznal / ko sem po steklenici vina / odšel v klet / kjer je bilo polno ljudi / in glasba glasno igrala / ob vrnitvi / s kratke službene poti / po hlačah kolege iz našega boja / v avtobusu polnem novinarjev / e takrat me ravno ni bilo sram / takrat sem zares pokvaril želodec /
evo to me je spomnilo / ne vem kako / na odejo na kateri sva se / prostrti po tleh / prvič ljubila / kakšno leto kasneje pa v njo ovila psa / ko je poginil / mrtev pes v najini deki / to je kot nekaj normalnega / (pravijo da tudi šamael moli na kolenih / a to ne pomaga / vsaj meni ne) /
/ evo in ti / rdečemodri sončni zahodi / pa gotovo so bili /
oh,
/ kako lepe so / ciprese ob pokopališču /
№ 6
na zidu
obešen vladimir
marlena
angelček ki se stoje šminka
na stolčku kopalnice
(ogledalo je previsoko postavljeno
ona pa je majhna)
telefonska slušalka v prozorni vrečki
ne, vseeno to ni ta zid
otroci rišejo
brata in sestro
ki-se-za-roke-držijo
s hišico
drevjem
oblaki
pticami
ogrado okoli hišice
v ozadju
na drugi strani zida
v kopalnici
pušča neka cev
povsod po tleh je voda
stanovanje diši po vsem
samo ne po meni in njej
prehitro
prehitro
№ 7
židka masa
hrusta
med zobmi
poleg lutk
(nekakšna kombinacija kolesa in votlih kosti)
pleše
kot odjava
za otroški film
brez gledal cev
lobanja
pušča dež
skozi veliko luknjo
sam sem jo izvrtal
pušča spomin
v želodec
napenja ga
do poka
svet
je manjša
na nekaj
kubičnih centimetrov
diha
toplote
teme
№ 8
tako mi piše znanec
o ljudeh ki imajo imena slavnih
in ki baje da živijo v njegovi soseski
o nekakšnih ženskah zapeljivih nedostopnih
srečen je ko konča z zgodbo
pa mi jo
obvezno
prebere
ni slabo
rečem modro
spustim telefonsko slušalko
stopim do pisalne mize
naprej zijam
v svojo prazno stran
velikokrat mi govori
vse kar si mi sedaj rekel
zapiši
to je dobra literatura
ko bi se še jaz spomnil
tistega kar sem mu rekel
bilo bi to –
№ 9
kamioneti
vozila za dostavo
zvenkljajo steklenice mineralne vode
u kartonskem zaboju
sem in tja mimoidoči
zgodnje jutro
v časopisu nič
kot ponavadi
gostilne za premožne »boeme« odpirajo vrata
sliši se od znotraj tih pogovor
ko se aparati za kavo segrevajo
od spodaj
od zgoraj
z vseh strani
mrmra mesto
tu je samo ta klop
ki žuli
z drevesa zleti grlica
deliva si rog
ptice lahko pojedo neverjetno veliko
№ 10
nekega jutra / travnato meglenega / sergej aleksandrovič, vladimir vladimirovič, federico garcia / in grand maître / kaj počne on tu / sedijo / čaj pijejo, jasno / v dvorani luksor hotela, moskva / a skozi okno / odprto / sneg
za sosednjo mizo / gabriele d’annunzio, james joyce, filip filipović, heinrich böll / palinko pijejo, madžarsko, jasno / in bruno venturini / poje / poje / poje / ko ljubomir micić meša karte / za neko fino / popoldnevno / partijo belota
№ 11
gledam te
kako odhajaš
po prazni kilburn high road
hodiš
kdo bi vedel
morda ljubiš
drugega moškega
(evo,
prav zdaj,
pred petimi minutami
si ga, mislim, klicala
mogoče prebudila
vrnila si se z nasmehom
s telefona)
resnica
nisem ga nikoli videl
mora
biti mnogo boljši
bog
bojim se
da se ti
kaj ne zgodi
na tej ulici
so vsakršni
tipi
№ 12
jaz nimam prepričanja niti vnaprejšnjega prepričanja in v nič ne verujem in nič več me ne zanima in nič več ne čutim
samo
avtobus vozi pod mostom proti severu nek črn mršav pes z iztegnjenim rdečim jezika (nobene simbolike ni v tem siromaku psu je vroče) sonce to se imenuje svitanje od nekod diši črni tobak v prsih čutim kruh in vino od sinoči
prej mi je v sanje prihajal veliki mojster in me vabil da preživim dva tri dni v družbi njegovih živali psov mačk oslov (osli so fini) nekega dne bom posadil drevo mislil sem v zavetrju zalival ga bom okopaval če bo potrebno in ko bo zraslo bom kupil klopco za sanjarjenje ob poletnih večerih
doma pa je postelja tako prazna pusta in čisto lahko postavim poleg sebe skodelico čaja poleg sebe knjigo
očala
in še je dovolj prostora
№ 13
nocoj si sanjal
o nobelovi nagradi
izpadlo pa je
da imaš
polno črevesje
potrebno je bilo oditi
odsedet na školjki
s časopisom in cigareto
nek tip si je zvezal bombo okoli pasa
pobil jih je sto dvajset
nedolžnih
v južni ameriki se je rodil otrok
z dvema glavama
v afriki je padlo drevo
in ubilo enaintrideset ljudi
naše gospodarstvo pa
napreduje
pač
ti si izjemno dobro situiran človek
čudovita žena
dobri otroci
mlada ljubica
dober posel
stanovanje
skoraj nov avto
članstvo v cenjenih združenjih
predsednik treh-štirih žirij
za podelitev literarnih nagrad
ki nosijo imena
provincijskih pesnikov
ki so prezgodaj umrli
ali prepozno
od slabega žganja
groznega tobaka
zajedljivih žensk
dolgčasa
torej
samo še
nobelova nagrada ti manjka
poslušaj
kolikokrat smo že vse to pogoltnili
popušili
tolikokrat
zaporedoma
junak moj
čemu služi kdorkoli med nami
moj genij
tvoj genij
tudi ti
ki trdiš da imaš vizije
da veš kako tista dama
s dvema-tremi-ali kdo bi vedel koliko rokami
s solzami moči
naše izmučeno ljudstvo
ma daj
prijatelj
prijatelji moji
kolegi
lepo vam je vsem rekel majakovski
če ne znate ruščine
bajt je vse to lepo prevedel
pa knjige v roke
in gremo
