dragi moji pišem ovo pismo iz ludnice
kako to drugovi nazivaju ovu tobože bolnicu
u kojej mi doktori trpaju svake vrste
lijekove da ne bih poludeo
u ostalom ranije su mi dali
pušku u ruku da bih s njom izmazao
sa liste imena živih mi neprijatelja
nestali su već imena kolega iz dvorišta
ne znam oče da prvo idem
kod tvoje srpske braće ili možda
majko da zakucam na vrata tvojih sestara rođenih
u Hrvatskoj kako da im pogledam u oči
kada me dočekaju vinom ili rakijom ne znam dragi
osećam se kao da sam sam sebi neprijatelj
i zato sam odlučio da precrtam
takođe slova svoga imena
ovo pismo ćete dobiti kada budem na putu
ka Bogu ...
dragi moji pišem vam to pismo iz norišnice
tako pač prijatelji imenujejo takozvano bolnico
v kateri mi zdravniki dajejo vsakršna
zdravila da ne bi znorel
pred tem so mi dali puško v roke da bi jih izbrisal z njo
s seznama še živečih sovražnikov
izginila so imena prijateljev iz dvorišča
ne vem oče naj grem naprej
k tvojim srbskim bratom ali morda
mati da potrkam na vrata tvojih sester rojenih
na Hrvaškem težko jim bom pogledal v oči
ko me pričakajo z vinom in žganjem ne vem dragi
čutim kot da bi bil samemu sebi sovražnik
in zato sem se odločil
da prečrtam črke svojega imena
to pismo boste dobili ko bom na poti
k Bogu ...
