U SEBI IMAM DVA POLUČOVJEKA / V MENI STA DVA POLČLOVEKA
DUGME
Uhvatio sam ga sa dva prsta,
kad je dimljačar prošao,
od ćadži umoran al’ sretan
bijelih zubi anđela.
Otpalo mi dugme
u naramak dlana
da ospava...
Uživalo je tu jedno vrijeme,
zavaljen u životne brazde
radničkih ruka,
koje su mu pružile utočište.
Dvije rupice željele su biti slobodne.
Rekle su mi da mi je moj kaput dotrajao,
a da ga moram ofarbati dugom..
Ukrao sam je s neba
i sakrio je u kaput svoj dotrajali.
Dugme se je samo prišilo
u šarenilo moje duše...
18. 6. 2018
Iz serijala »Sve moje posvete«
TAMO GDJE SAMO MI ZNAMO
Sjećaš li se...
Onog trenutka...
Ostala ti na zubiću mrva peršina
kao tetovaža...
Spomen na taj dan...
Sjećaš li se...
Grlio sam te po Suncu...
Slikao posvuda,
a najviše u svojim mislima...
Sjećaš li se...
birala si poklone,
za svoje najmilije...
Ja te kao stražar čuvao
od namazanih prodavača magle...
Sjećaš li se...
Dala si mi poziv,
napisala odredište,
da dođem i udarim datum,
gore negdje u hladnije krajeve...
Sjećaš li se...
Rekla si mi da sam džentlemen
i da je sretna ona
koju ću tako isto gledati...
Sjećaš li se...
Da si dala uslov,
konkretno što želiš,
od čovjeka s kojim bi djelila,
koru hljeba...
dobro i zlo...
Sjećaš li se...
Moje emocije prema tebi...
a ti opet ne bi,
na takav način
vezivanjem na dan
i slatkim sjećanjem...
Vezivala bi se na vječnost...
Sjećaš li se...
Rekli smo si doviđenja,
a ne zbogom
našim iluzijama...
19. 4. 2018
Iz serijala »Potrage za identitetom«
PARADOKSALNI MANIPULANTI
U sebi imam dva polučovjeka,
ne pašu si, a uzimaju si za pravo
da kalupe moju ličnost.
Međa između njih izgledno je dov’jeka,
nema tu časnog pomaka,
jedan drugom niskosti podmeću.
Mijenjao bi ih, a ne znam kako,
dal’ strukovno il’ alternativno ?!?
Nažalost,
oba su moje pogonsko gorivo,
znam da nije bogzna kakvo.
Čine se otporno i ponosno,
međutim padaju na prvom izazovu.
Nije baš slatko, dok prave razliku
i ubijaju me polako,
s predumišljajem.
Moj život je paradoksalni ambijent,
muzej naive i foštanih figura,
neznanih autora, vrhunskih plagijatora
jebivjetrova,
obećanih, a neispunjenih narudžba....
Moj život je i...
korida i buvljak i opereta i vrtuljak,
dok se poeta i magarac
bore oko međe,
a lovci na vještice
imaju već spremljene omče za vješanje.
I tako svaki dan ta dva polučovjeka
mi serviraju gorki šećer.
27. 2. 2018
Iz serijala » Ispovjedi mraka i tame«
ČISTILIŠTE
Putujem kroz krošnje
probijam se između tankih krvnih žila,
dolazim do paukove mreže na nebu.
Skidam taj kajmak kao šećernu vunu.
Plavetnilo je prethodilo prosvetljenju.
Zakompliciralo se ovo zadnje vrijeme.
Veliki utrošak, ogromne oštre stijene
i mnogo udaraca od njih.
Pokoriti ih nisam mogao,
prodružio sam se hladnom pjenovitom moru,
da me odbaci negdje tamo
gdje mogu skidati prateće sjene.
Liječim se na svjetioniku,
vidokrug opcija je poput kola sreće.
Gdje god se okrenem pogled je drugačiji
širok, dubok, čist, maglovit, nepredvidljiv...
Liječim moje pređašnje migrene,
al’ da se u svoj toj čistini
ne zaletim...
Ovo su vrlo podmukle bolesti.
3. 10. 2018
kratke pjesme
iz serijala Black Song Edition)
RUŽ ZA USNE
Ostavljen, skoren.
Već je prošlo određeno vrijeme
otkako si bila ovdje.
Osjeća se miris po posteljini.
Miriše kuća tobom.
Dugo će biti potrebno
vremenom oprati
ono...
što si ostavila u nasljeđu.
5. 7. 2020
MATEMATIKA
Nije dovršeno
Ne na onaj način
Preračunao sam se
Matematika mi nikad nije dobro išla
Razlika između naših konačnih rezultata
ogromna i neispravna
Očito smo prespavali logiku.
5. 7. 2020
PJEGE
Nevinost mjesečevih pjega.
Nevinost riječi, uzdaha i osmjeha.
Nevinost ruke u ruci, plesanja prstima.
Nevinost po tvojim vlasima boje pšenice.
Nevinost bez zaštite, ostade u sjećanju.
Pjege posute po rukama,
skrasile se kao dokaz
čarolije trenutka..
5. 7. 2020
SJALA JE TAKO JAKO
KAO DJEVOJKA NAŠEG DJETINJSTVA
Nikada se nije skrivala
ispod velikih citata.
Nije se oblačila
uzvišenim riječima.
Trudila glumatati
suhu izražajnost.
Nije se goropadila
nedodirljivošću.
Sve je davala osjećaju
sekunde...
Nije željela kvariti
male sitne crtice
nevidljivih trenutaka
tog dana,
svakog sljedećeg dana...
Sve je bilo njeno i svačije
Samo ona je imala,
riječnik manira,
osebujne kreacije.
Prštila je karizmom.
Teško ju je bilo opisati
Paleta boja lica
prelamala se pod svjetlošću
posebnom ljepote.
Nikada nije željela biti
prazno lice divljenja.
Bila je izrazito sadržajna
Gledati je šutke
bez velikih riječi.
Diviti se.
Bili smo ispunjeni
samo time.
Bacala je povremeno
zagonetne poglede
Smijala se očima
prema nama.
Da znaš curo.
Cijenili smo to.
Bila je tiha i učinkovita
Dramu nije volila
Šutila je na prozivke,
dostojanstveno plovila.
Nije spuštala glavu
niti se okretala na stranu.
Slijedila je svoj cilj.
Živila je ispunjeno,
posvećena sebi.
Nema je više da plovi
predivnim zajedljivim ulicama.
mutikoža,
pecaroša,
lokalaca,
Prozvanih kraljeva gradskih šetnica.
Sve ih je slala na svoje mjesto.
Krala im hrabrost.
Ignorisanjem
bacala na klupu..
Još tamo sjede...
Bila je lijepa
Izvana i iznutra.
S’jala je tako jako
kao djevojka našeg djetinjstva.
16. 7. 2020.
GUMB
Prijel sem ga z dvema prstoma,
ko je šel mimo dimnikar,
utrujen od saj, a srečen,
z belimi zobmi angela.
Gumb mi je odpadel
v okvir dlani,
da spi.
Nekaj časa je užival,
zavaljen v življenjske črte
delavskih rok,
ki so mu nudile zatočišče.
Dve luknjici so želeli biti svobodni.
Rekli sta, da je ta moj plašč dotrajal,
in da ga moram obarvati z mavrico.
Ukradel sem jo z neba
in skril v svoj dotrajali.
Gumb se je prišil sam
v pisanost moje duše.
18. junij 2018
Iz seriala Vsa moja posvetila
TAM, KJER SAMO MIDVA VEVA
Se spomniš …
Tistega trenutka …
Ostal ti je na zobku drobec peteršilja
kot tetovaža …
Spomin na da dan …
Se spomniš …
Objemal sem te po soncu …
Slikal povsod,
a največ v svojih mislih.
Se spomniš …
izbirala si darila
za svoje najdražje …
Kot stražar sem te čuval
pred prebrisanimi prodajalci megle …
Se spomniš …
Poslala si mi vabilo,
napisala naslov,
da pridem in napišem datum,
nekam gor v hladnejše kraje.
Se spomniš …
Rekla si mi, da sem gentleman
in da je srečna tista,
ki jo bom enako gledal …
Se spomniš …
Postavila si pogoj,
konkretno, kaj želiš
od človeka, s katerim bi delila
skorjo kruha …
dobro in zlo …
Se spomniš
Moje emocije do tebe ….
a ti spet ne bi rada
na takšen način,
z vezanjem na dan
in s sladkim spominom …
Vezala bi se za večnost …
Se spomniš …
Rekla sva si nasvidenje,
ne zbogom
našim iluzijam …
19. marec 2018
Iz seriala »Sve moje posvete«
PARADOKSALNI MANIPULANTI
V meni sta dva polčloveka,
kot gresta skupaj, a jemljeta si pravico,
da vkalupljata mojo osebnost.
Meja med njima kakor da je večna,
ni nobenega častnega premika,
eden drugemu nizko podtikata.
Zamenja bi ju, a ne vem, kako,
ali strokovno ali alternativno!?
Na žalost
sta oba moje pogonsko gorivo,
vem, da ni kdo be kakšno.
Zdita se odporna in ponosna,
a spadata pri prvem izzivu.
Ni ravno sladko, ko razlikujeta
in me po malem ubijata,
z namero.
Moje življenje je paradoksalni ambient,
muzej naive in voščenih figur,
neznanih avtorjev, vrhunskih plagiatorjev,
jebivetrov,
obljubljenih, a neizpolnjenih naročil …
Moje življenje je tudi …
korida in bolšjak in opereta in vrtiljak,
ko se pesnik in osel
bojujeta okrog meje,
a lovci na čarovnice
že imajo pripravljene zanke za obešanje.
In tako mi vsakega dne ta dva polčloveka
servirata grenki sladkor.
27. februarja 2018
Iz seriala Izpovedi mraka in teme.
VICE
Potujem skozi krošnje,
prebijam se med tenkimi krvnimi žilami,
prihajam do pajčevine na nebu.
Snemam ta kajmak kot sladkorno vato.
Modrina je bila pred prosvetljenjem.
To se je v zadnjem času zapletlo.
Velika poraba velikanske ostre skale
in mnogo udarcev od njih.
Pokoriti jih nisem mogel,
pridružil sem se hladnemu penastemu morju,
da me odvrže nekje tam,
kjer lahko snemam spremljajoče me sence.
Zdravim se na svetilniku,
obzorje opcij je kakor kolo sreče.
Kamorkoli se obrnem, je pogled drugačen,
širok, globok, čist, meglen, nepredvidljiv …
Zdravim svoje prejšnje migrene,
a da se v vsej tej čistini
ne zaletim …
To so zelo zahrbtne bolezni.
3. oktobra 1018
Kratke pesmi
iz seriala Black Song Edition
ŠMINKA Z USTNICE
Zapuščen, okorel.
Že je prešlo nekaj časa,
kar si bila tukaj.
Čuti se po posteljnini.
Diši hiša po tebi.
Dolgo bo potrebno
s časom oprati
tisto …
kar si pustila v zapuščini.
5. julij 2020
MATEMATIKA
0Ni dokončano
Ne na tisti način
Uračunal sem se
Matematika mi nikoli ni šla dobro
Razlika med najinimi končnimi rezultati
je velikanska in napačna
Očitno sva prespala logiko.
5. julij 2020
PEGE
Nedolžnost mesečevih peg.
Nedolžnost besed, vzdihov in nasmehov.
Nedolžnost roke v roki, plesa prstov.
Nedolžnost po tvojih laseh pšenične barve.
Nedolžnost brez zaščite, ostaja v spominu.
Pege posute po rokah
so se pomirile kot dokaz
čara trenutka.
5. maj 2020
SIJALA JE TAKO MOČNO
KOT DEKLE NAŠEGA OTROŠTVA
Nikoli se ni skrivala
pod velikim citati.
Ni se oblačila
v vzvišene besede.
Trudila se je igrati
suho izraznost.
Ni besnela
z nedotakljivostjo.
Vse je dajala občutku
sekunde …
Ni želela kvariti
malih drobnih črtic
nevidnih trenutkov
tistega dne,
vsakega naslednjega dne.
Vse je bilo njeno in vsakogaršnje.
Samo ona je imela
besednjak manir,
posebne kreacije.
pršila je karizmo.
Težko jo je bilo opisati.
Paleta barv obraza
se je lomila pod svetlobo
s posebno lepoto.
Nikoli ni želela biti
prazen obraz občudovanja.
Bila je izrazito vsebinska.
Gledati jo molče
brez velikih besed.
Občudovati.
Bili so izpolnjeni
samo s tem.
Včasih je metala
skrivnostne poglede.
Smejala se je z očmi
proti nam.
Da veš, dekle.
Cenili smo to.
Bila je tiha in učinkovita.
Drame ni imela rada.
Molčala je na klice,
dostojanstveno plula.
Ni spuščala glave
in niti se ni obračala stran.
Šla je za svojim ciljem.
Živela je izpolnjeno,
posvečena sebi.
Ni je več, da bi plula
po prelepih zajedljivih ulicah.
Brezveznikov,
lovačev,
lokalcev.
Poklicanih kraljev mestnih sprehajališč.
Vse je poslala na svoje mesto.
Kradla jim je pogum.
Z ignoriranjem
metala na klop.
Še sedijo tam.
Bila je lepa.
Odzunaj in odznotraj.
Sijala je tako močno
kot dekleta iz našega otroštva.
