Ближили су се топли дани, време да цврчак Цврчко засвира своје прве ноте. Марљиво је вежбао четири године под земљом, а школа није била лака. Осим учења, својим лопатастим ножицама морао је и да копа мале тунеле у потрази за храном коју је налазио у корењу биљака и дрвећа.
Сад је цврчак Цврчко веома нестрпљив. Наиме, прошлог лета у једном од тунела срео је Цврчицу и на први поглед се у њу заљубио. Желео је да јој то и саопшти, а зато је по обичају црвчака морао да јој по месечини одсвира неку лепу музику, на бубњићима које сваки од њих увек носи уз себе. Али васпитање једног цврчка није шала, ниједан несме да изађе на површину пре него што обави све подземне задатке!
А онда је дошао и тај дан! Било је сунчано и топло. Цврчак Цвчко је напустио подземне тунеле и налазио се прилепљен уз кору једног дрвета. Морао је да замени своје одело, како би се прилагодио новој околини. Јер цврчци преко дана спавају. Па, да их нека друга животиња неби нашла и појела, битно је да им одела буду у боји лишћа међу које се сакривају. Блиставо сунце је осушило Цврчкова крила и био је спреман.
Док је падао мрак Цврчко се пробудио и одмах почео да свира. Прво тихо и полако, а онда све брже и гласније. Придружили су му се и други цврчци и сви заједно свирали су предивно. Пред зору је Цврчко ипак био тужан. Цврчица се није појавила на његов концерт, а имао је само једно лето за свирку. Следећег лета морао је то већ да препусти новим, младим цврчцима-музичарима, јер цврчци живе само пет година.
Цврчко ипак није одустајао. Сваке вечери свирао је све лепше и лепше. И једне ноћи се појави Цврчица. Цврчкова музика јој се много допала, а Цврчко је наравно био најсрећнији цврчак на свету.
Približevali so se topli dnevi, čas, da čriček zaigra svoje prve note. Štiri leta je marljivo vadil pod zemljo, a šola ni bila lahka. Razen učenja je moral s svojimi lopatastimi nogicami kopati male tunele in iskati hrano, ki jo je našel v koreninah rastlin in dreves.
Zdaj je čriček Cvrček zelo nestrpen. Prejšnje leto je namreč v tunelih srečal Cvrčico in se na prvi pogled zaljubil vanjo. Želel ji je to sporočiti, a za to ji je po običaju čričkov moral po mesečini odigrati neko lepo glasbo, na bobenčkih, ki jih vsakdo od čričkov vedno nosi s seboj. A vzgoja črička ni šala, niti eden ne sme priti na površje, dokler ne opravi vseh podzemeljskih nalog!
In potem je prišel tudi ta dan! Bilo je sončno in toplo. Čriček Cvrček je zapustil podzemne tunele in se tiščal kosu lubja nekega drevesa. Moral je zamenjati svojo obleko, da bi se prilagodil novi okolici. Kajti črički čez dan spijo. In da jih ne bi pojedla kakšna druga žival, je pomembno, da so njihova oblačila v barvi listja, med katerim se skrivajo. Bleščeče sonce je posušilo Cvrčkova krila in bil je pripravljen zaigrati.
Ko je padal mrak, se je Cvrček zbudil in takoj začel igrati. Najprej tiho in počasi, nato vse hitreje in glasneje. Pridružili so se mu tudi drugi črički in vsi skupaj so zaigrali prelepo. Pred zoro je Cvrček kljub vsemu bil žalosten. Cvrčica se ni pojavila na njegovem koncertu, on pa je imel samo eno poletje za igranje. Naslednje poletje je to moral prepustiti že novim, mladim čričkom-glasbenikom, ker črički živijo samo pet let.
Crvčko kljub temu ni odnehal. Vsak večer je igral vse lepše in lepše. In neke noči se je pojavila Cvrčica. Cvrčkova glasba ji je bila zelo všeč, in Cvrček je bil najsrečnejši čriček na svetu.
