trebalo je da se zove
Da joj izrastu od reči kljove
Da na hiljadama jezika diše
Da imenom naziva
svaku kap kiše
* * *
Po kosi sam je mazila, i ona se primirila…
Gladila sam je, milovala.
U san utonula je. Sasvim posivela…
Međ nizom zora zevnu:
– Da li to brblja
dan?
Došapnuh:
– Spavaj, spavaj... Dan – nebitan je
san...
I disala sam, udisala
usnulo lice
I milela oko pidžame
oko nogavice
I umiljavala se
trljala
duž duge zlatne kose
I grickala
siskala
blede prste bose
Dok snove je izdisala
Javu ja sam – izbrisala.
Eulalija... Lalija.
* * *
»Jedino što joj je na javi
To je čelo koje stari.«
* Eulalija (grčko žensko ime) = koja lepo govori; govornica, krasnorečiva. Izvedeno od eu (dobro, lepo) i lalein (govoriti).
UDAH III
Prašina se hvata za nogavicu
Znači: Jesam
Zaslepljuje svetlost dana
Osmehujem se: Jesam
* * *
Dok njihala sam se na ljuljašci u visine goleme ugledala sam
baš tad stvarane predele
Puno toga raznog i
taj prašnjav drum.
Videh i – »Jesu«: »Mnogi ljudi koje nikada nisam upoznala«
Na primer, Neko Nepoznat veseli se s »decama« iza
predalekih prozora...
* * *
Kartu moju na sto:
– nisam još stigla da
crvljam u zatvoru.
– nisam još stigla
da kockarka budem.
– nisam stigla
da budem svirač orgulja.
– nisam stigla
da bez noge budem.
– nisam stigla da imam osmoro dece ili
jedno.
– nisam stigla da budem
»neka Todora«.
Na primer.
Druge stvari dobre i loše što stigle me
odsmejah il` otplakah
što jače.