Sigurnost leta je neupitna
kad su nam krila dovoljno velika
i paperje dovoljno meko
Nesigurnost proizlazi iz košmara
Ruke nikad nisu dovoljno velike
Paperje smo davno izgubili
u fazi preobrazbe
Prodajući svoju nevinost
gubili smo mogućnost vinuti se
Zemlja je ljepljiva nakon dugih kiša
Laži su olovno teške
kod prvog izdisaja
S vremenom naučiš disati
pod pritiskom
Ne pitaš se koliko bari je potrebno za izdisaj
Znaš da si u blatu
Kal se lijepi za tabane
Noge su odavna bose
Ispod pazuha nosiš sjećanje
skriveno od isposnika istine
Ponekad ti se čini da su utezi na krilima oslabili pritisak
Pokušavaš zamahom uzletjeti
Širiš ruke i stavljaš masku
Ispod maske praznina
Neboder je visok
Bez lifta se ne možeš popeti
Ponestane daha
Ako nestane struje
kako ćeš se spustiti
Tražiš tragove paperja ispod pazuha
Pronalaziš sebe
Nova dimenzija iste stvarnosti
Let je moguć kad istovariš teret
UMJESTO PEPELOM POSIPAMO SE PIJESKOM
Rastačemo se poput zrelog vina
u krčmi na periferiji grada
Život je u pogrešnim cipelama
Miriše na nikotin i mokraću
Rukohvati se više ne koriste
Opasnost su užareni jezici
gutaju sve pred sobom
ostavljajući prazne duplje
i muk podijeljen na tvoje i moje
Sve više nas je beskućnika
čergarimo bez čerge
tražeći milostinju
Tvoje ruke su izbodene od trnja i kamenja
Na njima putovanja i bespuća
Stopala su žuljevita
Noći nemirne
Rastačemo se poput zrelog vina
na stanicama u vlakovima
I krila aviona su bolja od koraka
Od uperenog pogleda prepunog mržnje
Ima li vjere u vjeđama dječaka
ili tek strahu on prkosi
Oružjem prijeti sebi ili tebi
Uhvaćen olujnim rukama vjetra
miris zgarišta donosi pustinjski pijesak
Samuje žena skrivena od pogleda
Dajući dojku još nerođenom sinu
Strahujući za kćeri neželjene
Umjesto pepelom posipamo se pijeskom
a on se vrti u krug
i muk podijeljen na tvoje i moje
VREĆICA, RIBA I SUTRA
Izvukoše iz kontejnera kosti ribe
bijele igličaste
iz glave gledaju mrtve oči
more je zaspalo u njima
Na kontejneru visi vrećica
iz vrećice viri kruh
i konzerva
Na konzervi rok trajanja
Ne traje više vrijeme mira
ni vrijeme konzerve
U konzervi se goje crvi
Crvi su i u kontejneru
Mir je umro s mrtvom ribom
i morem u njenim očima
Nebom lete nevidljive riječi
sudaraju se i sakate
riječi gube smisao u dijalogu
Monolog je zauzeo pozornicu
Trule daske škripe od težine
izgovorenih laži
Obmana je fokus trajanja
Trajemo poput riba
Ogoljeli šiljati
Izvukoše iz grobova majke
Kloniraju njihovu djecu
Djeca imaju oči ribe
Mrtve u trenutku rođenja
Riječi gube smisao
smisao je biti prvi u rano jutro
Uzeti vrećicu s kontejnera
sjesti na klupu u parku
Promatrajući mačku kako glođe
bijele igličaste kosti ribe
pojesti ostavljen kruh i
konzervu upitnog roka trajanja
PROGNANA ŠKORNJA
Gliboko vu snegu
ostala je škornja
Pohabana i blatna
V jalovo blato je vgrezla
ilovaču lepljivu
na putu med živicom bodečom
i čkominom ledenom
Nogi je zdavnjaj prežmehka bila
Zuvala se po poutu
i črez rupu vu sari šljunek kosala
Krvavi je žulj na peti zdubila
Kag da je štela s ceste pobeči
doma ostati
a ne se po tuđini nemo klatiti
Gliboko vu snegu
ostala je škornja
Bez noge krvave puta ne najde
Same ju čemer od peska vu sari žegeče
Pod petom joj kilometri ceste
i bodečeg drota
zobi od cucki
i ljudska sramota
Ni par ju njezin vu snegu ne najde
zginul je v noči
kad cucke su drugi
huškali na nje
DIETE I STRAH
Strah
strah se vu kosti vrinul
Škripi kak staro drievo
pod severem v zimi
Lušči se kak kora
z debele bukve
Zatire smieh i radost
grebe po podu
kak stekla lisica
gda plien išče
Strah se pod strehe zavlekel
vu gajnke vu štale vu misli
Nie moči mam zaspati
vrti te kak veter klopotec
kak rieka vir
kak mati diete na vrtuljku
I diete se boji
išče sreču vu oku matere
a sreče nie
samo megle
i rosa se megli
i vusnice su bliede
ruke drhteče
Nekak je najbolje da čkomi
da se v kutu z novim medekom
igrati navči
MESTE ŠIBIC GERDE RIEČI
Vužgali su hižu
Prve su ji
skurili obraze
onda roke
pa tielo
Vužgali su hižu
bez ognja
bez šibic i drieva
z riečima
z grdim riečima
Zgorela je
kak plast siena
kak papier
Meste ognja laži
Meste šibic gerde rieči
štere pečeju
gorše od ognja
i dougo boliju
Nie melema
šteri ih more smiriti
Bez obraza
su sedeli vu kmici
Bez rok
su pisali rieči
Bez tiela su
spali v isti postelji
vu drugem svietu
