Tišina se raspolovila
na mrtvu i živu
uspomenu
Spremljenu
u nedjeljno popodne
samoće
Koje će možda
ponedjeljak
spojiti u neki
nemušti zvuk
Što drugima
činit će se
kao glas
života
Samo zato
što dobro
ne čuju.
NAJDUŽA PJESMA
Odlučih iznenada
bez ikakvoga plana
odlutati izvan njedara
mlijeko ostaviti
prekasno rođenima
i prerano umrlima.
Svoju glad
u stihove pretvaram
pa kad tako pomislim
da sam gladna
umjesto zalogaja
primećem stih.
Kako bi nastala
najduža pjesma
razlivena
po svim svjetskim trpezama.
Sigurna
u nastajanje
baš takve pjesme
gladne i najduže.
EGO
O, da, potrebno je sve reći
kako bi ego
do sudnjega dana nahranjen bio
jer on je jedino sigurno
što zauvijek ostaje tvoje
čak i onda kad te napuste uspomene
i za mene pomisliš
da sam kućni ljubimac
što odavno si ga satr’o
i kad ne budeš znao
koliko si zima prosanjkao
i zaboraviš izmiješati
sve muškarce i žene
u našim zbrojenim životima
zvonit će ti samo zluradi eho
na davno zavoljeni ego
i kad zemlja sve tvoje preuzme
vratit će ego umjesto uspomene.
SPOMIN
Tišina se je razpolovila
na mrtev in živ
spomin
Spravljen
v nedeljsko popoldne
samote
Ki ga bo morda
ponedeljek
spojil v nek
nerazumljiv zvok
Ki se bo drugim
zdel
kot glas
življenja
Samo zato
ker dobro
ne slišijo
NAJDALJŠA PESEM
Odločila sem se v hipu
brez vsakega načrta
odtavati zunaj nedri
pustiti mleko
prepozno rojenim
in prezgodaj umrlim.
Svojo lakoto
v verze spreminjam
in ko tako pomislim
da sem lačna
namesto grižljaja
dodam verz.
Da bi nastala
najdaljša pesem
razlita
po vseh svetovnih mizah.
Gotova sem
o nastajanju
prav takšne pesmi
lačne in najdaljše.
EGO
O da, potrebno je vse povedati,
da bi ego
bil do sodnega dne nahranjen
ker on je edino,
ka za vedno ostaja tvoje
tudi takrat ko te zapustijo spomini
in zame pomisliš
da sem hišni ljubljenček,
ki si ga davno pokončal,
in ko ne boš vedel
koliko zim si zamudil
in pozabiš premešati
vse moške in ženske
v najinih seštetih življenjih
zvonil ti bo samo škodoželjni odmev
na davno vzljubljeni ego
in ko zemlja vse tvoje prevzame
vrnila bo ego namesto spomina.
