zlomila se je tvoja ladja
na tisoče koščkov
tvoja ladja tone
nikar tudi ti
dokler boš lahko
slišal ptice kako pojejo
opazoval Sonce
štel zvezde
slišal čričkovo pesem
tekel pod dežjem
se čudil luni
videl zvezdice v otroškem očesu
pribil žebelj
se razveselil kamenčka
ponudil roko prijatelju
vse dokler boš lahko
drobtinice s pticami delil
napako prijatelju oprostil
daroval cvetu vodo
vse dokler boš lahko grizljal življenje
Ne poznaš svoje sreče
velikanske sreče
in še večje
močni vetrovi življenja
zlomili so tvojo ladjo
pa kaj?
zlomljena ladja se lahko zamenja
pazi se…
tvojih tisoč delčkov
rodile so te besede
hvala
prijatelj
do konca življenja
me boš imel
ohrani prijateljstvo
da se le to ne zlomi v tisoče
delčkov
ladja naj tone
nikar tudi ti.
V slovenščino KarEn (justOne)
OH PRIJATELJU
slomila se tvoja lađa
u hiljadu parčića
tvoja lađa tone
nemoj i ti
sve dok budeš mogao
da čuješ ptice kako pevaju
da posmatraš Sunce
da brojiš zvezde
da osetiš pesmu cvrčka
da trčiš ispod kiše
mesecu da se diviš
da vidiš zvezdice u dečjem oku
da ekser zakucaš
kamenčiću da se obraduješ
da ruku prijatelju pruziš
sve dok budeš mogao
mrvice sa pticama da podeliš
grešku prijatelju oprostiš
da daruješ cvetu vodu
sve dok mozeš da grickaš život
Ne znaš tvoju veliku sreću
ogromnu sreću
i još veću
jaki vetrovi života
slomili su tvoju lađu
i šta ?
jedna slomljena lađa može se zameniti
pazi se...
tvojih hiljadu parčića
rodile su ove reči
hvala
prijatelju
do kraja života
imaćeš me
sačuvaj prijateljstvo
da se ono ne slomi u hiljadu parčića
lađa nek tone
nemoj i ti.
V srbščino Zorica Sentic
OH! L’AMI
ton esquif est sur les récifs
fracassé en mille débris
mais tant que tu pourras
entendre le chant des oiseaux
contempler le soleil
conter les étoiles
percevoir le chant des cigales
courir sous la pluie
dévisager la lune
voir des étoiles dans les yeux d’un enfant
planter un clou
te réjouir d’un caillou
tendre la main à un ami
tant que tu pourras
donner des miettes aux oiseaux
offrir aux fleurs de l’eau
tant que tu peux croquer la vie
tu ne connais pas ton bonheur
tant et plus
les vents violents de la vie
ont fracassé ton bateau
ton bateau a coulé
pas toi
et je suis là
un bateau fracassé peut se remplacer
prends soin de toi
et de l’amitié
tes mille débris
tes milliers de cris
ont fait naître
cet écrit
merci
amis pour la vie
PRIČLJIVOST, BRBLJIVOST...184
izvini
unapred
za
sve
što
sledi
zemlja se gasi
sećam se reči koje zvone
nisam te više sanjala i evo te opet
izvini unapred za sve što sledi
al’ kako zaustaviti sećanje vremena
samo na trenutak?
ukrasti od Tebe deliće sata
ponovo verovati u glagol voleti
jos jednu noć
tri tačkice i odlazim...
pobeći ću
otići ću
u ruševine života
na kamenovo seme, na zgužvan papir
na pramen oblaka
na zvonik crkve očevog sela
na jedro broda
na listove notesa
tetoviraću
po tebi, po meni
svilene reči
izvini unapred za sve što sledi
more
pet je sati
zora
pada rosa
noć
ne, neću više da plačem
ne nalazim snove
kapi tvog mirisa su u meni
ti, Ne, ti nisi više tu
ostao mi je tvoj notes
pet je sati
nedostaješ mi
izvini unapred za sve što sledi
hoću da sam tvoje ne znam šta
bilo šta
svašta
vidim tvoju senku u mojim svetlostima
hoću da sam tvoje ne znam šta
druge noći
biti tvoja ludost
biti i što nisam u stanju
i utopila bih se u tvojim gutljajima
smirila se pod tvojim poljupcima
biti tvoja tajna
biti tvoje zrno prašine
brojanica za tvoje molitve
jedro tvog čamca
Mir tvog rata
tvoja kocka čokolade
malo slovo ...
sva mala slova tvojih velikih
grafit... srce tvoje olovke
tvoja prazna čaša, tvoja voda, tvoj okean
tvoja zemlja, tvoja vatra, tvoje more
sidro tvog čamca
uglovi tvog kruga
rat tvog Mira
izvini unapred
za sve što sledi ...
V srbščino Zorica Sentic
ZGOVORNOST, BRBLJAVOST ... 184
oprosti
vnaprej
za
vse
tisto
kar
sledi
zemlja ugaša
spominjam se besed ki zvonijo
nisem več sanjala o tebi in spet si tukaj
oprosti vnaprej za vse kar sledi
a kako zaustaviti spomin časa
samo za trenutek?
ukrasti Ti koščke ure
spet verjeti v glagol ljubiti
še eno noč
tri pikice in odhajam ...
zbežala bom
odšla bom
v ruševine življenja
na kamnovo seme, za zmečkan papir
na pramen oblakov
na zvonik cerkve očetove vasi
na jadro broda
na liste notesa
bom tetoirala
po tebi, po sebi
svilene besede
oprosti vnaprej za vse kar sledi
moje
ura je pet
zora
pada rosa
noč
ne, ne bom več jokala
ne najdem sanj
kaplje tvojega vonja so v meni
ti, Ne, ti nisi več tukaj
ostal mi je tvoj notes
ura je pet
manjkaš mi
oprosti vnaprej za vse kar sledi
hočem biti tvoje ne vem kaj
kar koli
vse
vidim tvojo senco v mojih svetlobahž
hočem biti tvoje ne vem kaj
druge noči
biti tvoja norost
biti tudi to za kar nisem sposobna
in utopila bi se v tvojih požirkih
umirila se pod tvojimi poljubi
biti tvoja skrivnost
biti tvoje zrno praha
številka za tvoje molitve
jadro tvojega čolna
Mir tvoje vojne
tvoja kocka čokolade
mala črka ...
vse male črke tvojih velikoh
grafit ... srce tvojega svinčnika
tvoja prazna čaša, tvoja voda, tvoj ocean
tvoja zemlja, tvoj ogenj, tvoje mojre
sidro tvojega čolna
vogali tvojega kroga
vojna tvojega Mira
oprosti naprej
za vse kar sledi ...
V slovenščino Marjan Pungartnik
CALLADA VERBORREA … 184
Ante
todo
perdón
por
lo
que
sigue
La tierra muere, recuerdo las palabras que retumban
No soñaba más en ti, y ya ves
Ante todo, perdón por lo que sigue
Detener la memoria de los tiempos
Justo un instante
Robarte otros momentos
Comenzar de nueva a creer en el verbo amar
Aún una noche
Puntos suspensivos y me voy
Hacia los escombros de la vida
Sobre la pizca de una piedra de papel maché
Sobre la página de una nuve, sobre un campanario
Tatuar sobre ti palabras de seda
Ante todo perdón por lo que sigue
El mar
Son las cinco
La aurora
Cae el rocío
La noche
No quiero llorar más
No duermo
El sabor de tu perfume
Lo hallo en mi
Ya no estás
Sólo me queda una nota tuya
Son las cinco
Te extraño
Quiero ser
Tu no se qué
Veo tu sombra entre mis luces
Quiero ser tu no importa qué
Otras noches
Cómo ser tu locura
Ser quien no eres
Sumergirme entre tus tragos
Calmar tus besos
Sembrar tu rabia
Ser tu ilegal
Tu mota
Entre tus granos de polvo
El rosario de tus pregarias
La vela de tus mares
La paz de tu guerra
La tableta de chocolate
La minúscula de tus mayúsculas
La mina de tu lápiz
Tu vaso vacío tu agua tu océano
Tu tierra tu fuego tu mar
El ancla de tus varcos
Los ángulos de tu círculo
La guerra de tu paz
Ante todo, perdón por lo que sigue
V španščino Xavier Diez
ILS SE SONT TUS LOGORRHÉE ... 184
pardon
d’avance
pour
ce
qui
suit
la terre s’éteint, je me souviens de mots qui résonnent
je ne rêvais plus de toi et te voilà
pardon d’avance pour ce qui suit
arrêter la mémoire des temps
juste un instant
te voler d’autres moments
recommencer à croire au verbe aimer
encore une nuit
trois petits point et je m’en vais
dans les décombres de la vie
sur le grain d’une pierre, d’un papier mâché
sur une page d’un nuage, sur un clocher
sur les voiles d’un voilier, ou sur les feuilles d’un carnet
tatouer sur toi sur moi des mots de soie
pardon d’avance pour ce qui suit
la mer
il est 5 heures
l’aurore
tombe la rosée
la nuit
je ne veux plus pleurer
je ne trouve pas le sommeil
la goutte de ton parfum
est en moi
toi, tu n’es plus là
il me reste un carnet de toi
il est cinq heures
tu me manques
je veux être ton je ne sais quoi
je vois ton ombre dans mes lumières
je veux être ton n’importe quoi
autres nuits
comment être ta folie
être ce qui n’est pas
plonger dans tes gorgées
apaiser tes baisers
semer ta rage
être ton illégale
ta toile
être un de tes grains de poussière
du chapelet de ta prière
la voile de tes radeaux
la paix de ta guerre
ton carré de chocolat
la minuscule de tes majuscules
la mine de ton crayon
ton verre vide, ton eau, ton océan
ta terre, ton feu, ta mer
l’ encre de tes bateaux
les angles de ton cercle
la guerre de ta paix
pardon d’ avance pour ce qui suit
CALLADA VERBORREA … 184
Perdó
d’antuvi
pel
que
segueix
La terra mor, recordo les paralues que ressonen
No somiava més en tu i heus aquí,
Primer de tot, perdó pel que segueix
Aturar la memòria dels temps
Just un instant
Robar-te altres moments
Recomençar a creure al verb amar
Encara una nit
Punts suspensius i me’n vaig
Vers les runes de la vida
Damunt el bri d’una pedra de paper maché
Damunt una plana d’un núvol, damunt un campanar
Tatauar damunt teu mots de seda
Primer de tot perdó pel que segueix
La mar
Són les cinc
L’aurora
Cau la rosada
La nit
No vull plorar més
No agafo la son
El regust de ton perfum
El trobo en mi
Tu ja no hi ets
Sols em resta una nota teva
Són les cinc
Et trobo a faltar
Vull ser el teu no-sé-què
Veig la teva ombra entre les meves llums
Vull ser el teu no importa què
Altres nits
Com ser la teva follia
Ser qui no ets
Submergir-me entre els teus glops
Calmar els teus besos
Sembrar la teva ràbia
Ser la teva il•legal
La teva mota
Entre els teus grans de pols
El rosari dels teus precs
La vela dels teus mars
La pau de la teva guerra
La teva rajola de xocolata
La minúscula de les teves majúscules
La mina del teu llapis
El teu got buit, la teva aigua, el teu oceà
La teva terra, el teu foc, la teva mar
L’àncora dels teus vaixells
Els angles del teu cercle
La guerra de la teva pau
Primer de tot, perdó pel que segueix
