Čekaj kajanje i kečap sa aspirinom,
monstrume!
U meni nema amebe,
betona i nota.
Atomi mirišu i šire uši šume
u mestu maestralno.
Strano mi je to, ranoranioče!
Ti si očevidac večnosti.
Stisak u sarkofagu i fagot.
Toga više nema
ni nagih aga na gazovima.
O, zakoni i šnenokle,
vi ste prokletstvo korupcije.
Rupice u piceriju upitno pupe
sa purpuru pruta.
Turisti u riznicama me iritiraju
ako se ritaju tajno.
Jato niče i čeka toplinu,
a potopa nema
ni matice u citatu tatice.
Stati na sat Tatara znači rat.
Tarot je otvor rova.
Avokado donosim tebi mislioče očeličeni,
što ličiš na čizmu.
Izmučen je mizantrop u ćumezu kao mućak.
U kaćunima nema minuta ni utisaka,
nema site,
ni kaskadera,
samo san nasrće na derana u ropcu.
SAKSOFON
U saksofon sakupljam kupine
sa pionirima i rimokatolicima
mokrim u kriptu
i ptiče čelom čemera merkam.
Kame ametist amnestira
spirajući pirotehniku piljevine
i pilji u ljiljan ljigavi.
Gavran Avramu vranu nudi
i disk sa žicama iskidanim skida
kidišući za duhom u hangar
artiljerije arija.
Jača očaj,
a čokolada kola pod kolenom lendova
davež da produži
u žitko kornjačino inoverje.
Novosti ne navlače čekinje.
Kiselo kestenje kinje
i selotejp.
Lep si pelude pudlice,
dlanu unajmljeni!
Laneš li nešto,
toksini sina statue tutnuće ti
tminu minerala
ne razotkrivajući azot.
Otisak saksije secira.
Zato poseci ciljeve civila
i lastiž slegni
gnevno.
Evnuh njuši ušima jugovinu
i ne hrče hrčak
čak ni kada daktilograf
grafiku gradi
i diktat Tatara tare,
a redovi dobijaju doboš.
Dobrice,
frizeri brinu o Brionima
i imanjima
mandarina.
Daj ajvar,
da vajari jaru ručicama čikaju
i mašne štofom
otkucavaju.
ŠEGRT
Naočit se šegrt zgrčio
u trgovini
govorljiv koliko i čioda
bezlična na travnjaku.
Zli majstori olistaju stojeći
na tmastim prtinama niotkud
i čekaju dukat da takne
kneževsko nežno bedro.
Kolorit sam ritnuo da pokažem
detetu svet izobilja i dno.
Uobražena žena
milost krije u stisku
sakupljenih kupina do podne.
Inat ne dam.
Natruniću ga ćutanjem utopljenika
i kalifa koji se šepure i stenju.
Tapkaju junoše na nošama
u juriš da potaknu jatake
i manifest bratstva ratnika
u rimama da vrate.
Mamim te lenjivice
i dah ti cedim iz meda
decu da umiješ ješnu
pod nakovnjem što zveči
čeličnim licem otkosa.
SENKA
Ja, senka nesanice i santa,
A Tantala na trenutak motrim
Snoviđenje da nije ili mantra
Elipsasta. Statisti od tisovine
Nemaju kud. Udovima se dovikuju
Kenjkavo, a vole dvopek u operi i
Ajvar na javi.
Razumem, to, ja-senka senke.
Asteroid sabotera razmaženog
Filozofijom omleta teškog
A hajduci na ciči
Jogurt piju i ljube se svečano.
SITNIŠ
Za aristokrate pravila ne postoje
zato riju po kraterima
i kartonskim kutijama
u januaru.
Terijeri i teroristi
stiskaju se
pred njima kao
tisovina.
Sitniš je viši stadijum
ništavila.
I šta?
Tabloidi blede ledeni
ni nalik nakotu
koji tumara
u raljama amatera.
Mater svoju teraju
junaci
unakrsno nakostrešeni
i streme ka totemima
u tremu igumana.
ŠPANIJA
Nije panika napukla u kladionici,
a Dalaj Lama maline niže
i žad otima daždevnjacima.
Napad pada da padobranci doputuju
pod tujama.
Ujutru tražim žamor morža
da razmažem osmeh zarazni.
Praznik nikne u krilu kneginje
injem prožet u žetvi.
Težiti za žitom motiv je
koji te omamljuje, vitka lozo.
Zulum mulate utamniči u tami
minskog polja.
Koga ogaravi varalica postane raritet,
riter ili teretana
zato što cev tanana mami palme
i lampione.
Svi smo bili pioniri
i ridali u smoli da oližemo
mladež delije.
Led delim sa siromasima,
a mase romanse snivaju u sasama.
Sastavi tetive tetki, a testise
stisni u tisovinu.
Sovama amanet nema enigmu
kao što iguman mandolinu
po dolinama sonornog Nila nosi.
Zaturen i nervozan nos je gen negde.
Naznake znake trubljenja pokazuju,
kaplju u katapultu i pulsiraju
u raju i jarugama.
Jara me u grudima tetoši
kao stetoskom
i kopni
na opni opnokrilca.
Hoklice klijaju i cement nude
meceni.
Cenim samo ime,
a molitvu tvorca rovarim
da varalicu ražalujem kao žarulju.
Rulja je pojela ječam i sad čami
za mačetom
iz tomova.
Nema motiva,
otimaju se Titani na majuru,
a jurišnici u rikšama šamarom
natrune šniclu u nedrima.
Ne dam izrode rodama
da mašu ušima i mišjim kandžicama
u groznici.
SREBRENICA
Praštanje jenjava
u javkama,
a kame samuju na zidovima.
Spavači bez glava
u kolonama kolaju
među lavežima u žici.
Nemo srebro u rebrima
fil i granu veze,
rebus da utisne u busolu
lulastu.
Broš zeleni viri
iz trnja,
a vetar talire kljuca
u potiljak.
Iskežen u zanosu
krvnik orošeni
šeni u ekstazi
nad telom upišanim
kao šaman mahniti
podbuo od budnosti.
TANE NE MOŽE DA OŽEDNI
Tane ne može da ožedni,
niti titraj Titana da napipa.
Ipak, kapak ima i mašnicu šamana.
Našao sam šanac naciste tetoviranog ,
nogu ugursuza i suzu u zamci.
Citati truju jurišnike dok špartaju šinama.
Na meni je da nemir rimujem
sa astmom astronauta
u momentu.
Mentu hoću da ohladim u fioci.
Očevi uveče večeraju,
a jutra im minu kroz slepoočnice stegnute.
U tebi sam bio samo mestimično,
seme da ti sameljem sa amebama.
Već je veče
i čekrk krči pod opankom apostola,
opasanog sapunicom psalama.
UKIPIM SE
Ukipim se ponekad
opor kao ropac na parkingu
i gučem čudesno
kao meče.
Snove razvejem zverima
i mazim milu ludicu
iza kioska.
Ako kažem „mir“ imaću mir
i mirtu u tunelu.
Ne luduj u dudinjama
dudlice licemerna.
Čemer remeti meru u redovima
i ode despot sedokosi
da osinjak okaje.
UTOPIJA
Utopijo,
topiš se pijano na nadlanici.
Nadmena nado
adresirana na sir
ridaj i dalje.
Haljina ne haje,
a jeka ekrana ranjava vene neba.
Bas sablasno nosi blagost stiha
i hara po haremima
i minaretima.
Mine timare marince
i cepaju tepanja dama u opancima.
Panker kerove osvetljava
uštavljen u štofu.
Ofucano je Nojevo jaje
u barci,
a cinici
cinkom komadaju
komediju.
Ko me ometa
metu tabloida
i dadaista da istaknem?
Isti smo
brate
i zato atak samo taknemo
u nemoći
nemo.
VIJETNAM
Vijetnam te namami mašnicom,
mic po mic.
Pomisliš da je šišmiš
i šmrkneš kao mrtvac u acetonu.
To nije ideja,
samo jetko tkanje aktera.
Terijeri riju jug.
U gondolama dube lame u dolamama.
Mamac je to.
Kad vidim Jetija,
znaću da je tiranija rana ananasa.
Nanu trpim u prtini
i ništa ne vidim osim šinobusa u busiji.
Zasijaće i nama amajlija u maju.
Kad jurim u ramenima imam utvaru
i stvari vidim u dimu.
Imun sam bez municije i ječim na čemer.
Tako dobijem meč i jednoroga,
tako postanem Vijetnamac,
na ponos nosača osinjaka i sačme.
VRLUDA LUDA
Vrluda luda gradom
u danu napetom i praznom
sa zapetom zakačenom za uvo.
Suvo se smeška
svom liku u barici,
a na vidiku ničeg,
samo zrak sunca
koji za osam minuta
stiže do zemlje.
Bunca mak u kesicama,
jak miris cimeta
smeta ušima
da metan iz trbuha
doživi kao mošus.
Kus petlić
sišućnu kost ostavlja
i laje na perača ulica.
Slavlja su završena
i grupe narikača
žalost donose u maramama
da mamac maci dobace
i sa dušama mrtvih
uspostave vezu.
