Nevidljivi neprijatelj,
iz mraka vreba,
a u mojoj kući
urla tišina.
* * *
Tužno je
promatrati ljude,
koji u agoniji,
gube bitke,
dok sljedbenici,
tuđih misli,
gluhoćom
i sljepoćom,
zaobilazeći istine,
druže se, druže...
A
Budućnost je upitna!
* * *
Magla je
svojim plaštom
ovila obzorje,
a na rubu šumarka
nejasni obrisi srna,
koje bezbrižno uživaju
u tišini
i slobodi.
AKO ŽELIŠ ČUTI,MOJU PJESMU
* * *
Misli se provlače,
kroz kapljice kiše,
omeđujući prostore,
prazninom,i
obojane crnilom.
Zaustaviti ih ne možeś!
Izazov je,
otisnuti se
što dalje,
bez ograničenja...
Ali
Pravila igre,
Određuju putove!
* * *
Ćutiš li studen,
u nejasno obojenoj čežnji,
urečenih susreta
dva prijatelja?
Uzaludno čekanje?!
U kovitlacu misli,
ćutim nepoznate
mirise strasti,
na tvojim rukama?!
Zablude?!
Koje li dosade!
u nemuštim
naplavinama riječi.
* * *
Ako želiš čuti,moju pjesmu
čekaj zalazak sunca,
na ogoljenim vrhovima Velebita,
ili zaroni u mračne dubine
jezera Kozjak,
s povjerenjem oslušni mećavu,
u zamamnom plesu,
dok briše tragove znane,
možda će ,
izbrisati vrijeme,
snove,i
sjećanja,
možda nanese nove
plime i oseka,kao i
nove pjesme,samo
tebi namjenjene.
PRIHODNOST JE VPRAŠLJIVA
* * *
Nevidni sovražnik iz
mraka preži,
a v moji hiši
tuli tišina.
* * *
Žalostno je
opazovati ljudi,
ki v agoniji
izgubljajo bitke,
ko sledniki
tujih misli
z gluhoto in
slepoto
zaobhajajo resnice
in se družijo, družijo …
A
Prihodnost je vprašljiva.
* * *
Megla je
s svojim plaščem
ovila obzorje,
a na robu gozdička
nejasni obrisi srn,
ki brezbrižno uživajo
v tišini,
svobodi.
ČE ŽELIŠ SLIŠATI MOJO PESME
* * *
Misli se vlečejo
skozi dežne kapljice
in omejujejo prostore
s praznino,
obarvano v črno.
Zaustaviti jih ne moreš!
Izziv je
priti
čimdlje
brez omejitev.
Toda
pravila igre
določajo poti.
* * *
Čutiš hlad
v nejasno obarvanem hrepenenju
urečenih srečanj
dveh prijateljev?
Zaman čakaš!?
V vrtincu misli
čutim neznane
vonje strasti
na tvojih rokah!?
Zablode!?
Kakšen dolgčas!
v neveščih
naplavinah besed.
* * *
Če želiš slišati mojo pesem,
čakaj na zahod sonca
na ogolelih vrhovih Velebita
ali se potopi v mračne globine
jezera Kozjak,
z zaupanjem prisluhni metežu,
v omamnem plesu,
ko briše znane sledi,
morda bo
izbrisal čas,
sanje
in spomine,
morda bo prinesel nove
plime in oseke
in tudi nove pesmi,
samo tebi namenjene.
