Nikom ne pada na pamet da ljubav
suprostavi onom mraku,
iz one kuće,
strah u kosti ukiva crna,
crna senka sa srcem
železnim,
sa ogromnim udovima,
sa očima na potiljku.
Ne zanemari kuku kojom će nam
reči odvajati od živog mesa jezika
nasušnog,
ni dve kuke kojima će nam čerečiti
pesmu poslednju, punu zanosa,
ne daj bože, takvog krika.
Uz treperenje sveće listaj
svoju nemost,
krši krila srca,
i levoruko se predstavljaj,
bez osmeha.
ROĐENJE
Žvaćeš tišinu,
punokrvnu samoću,
odsutan
kao nar na dnu stola.
S jedne na drugu stranu usta
valjaš nemir, nesan, bol.
I gleđ ti je sve belja,
jezik, pak, lista
kao patuljasta breza
kad okopni sneg.
Ono što ispljuneš jeste
rođenje proplanka
i pastuva
koji njišti grmljavinom,
a kopitom gađa nebo
u slepoočnicu.
LINIJA ŽIVOTA
Skupi šaku u pesnicu,
kad ptica
odleprša sa dlana
na kojem je kljucala
sve i svašta,
sa linije života.
Kakve je darove ponela
pokazuje eksplozija u nebu.
Šaku ne otvaraj.
Neka sve ostane između tebe
i zemlje.
RADUJEM SE
Radujem se svemu
nada mnom,
što se javi u snu,
ili bane iznenada
na svakodnevnom mestu,
u senci baštenskih tendi.
Radujem se malim vitražima jutra,
pisku voza,
daljini, nepoznatim uglovima
koji me traže za pijanstva,
za rasprodaju večnosti.
Radujem se i ponoru,
čijem dnu žurim
rukama raširenim za zagrljaj,
za topli susret
dve nemušte reči.
OLOVNO ZRNCE
Ko nema u glavi
ima u slabini,
ko nema u srcu
ima u grlu,
ko nema u ramenu
ima u potkolenici,
ko nema ovde
imaće tamo,
olovno zrnce zariveno
u svetlost,
u praznično zvono.
LISTAJ SVOJO NEMOST
Nikomur na pada na pamet ljubezen
postaviti nasproti tistemu mraku
iz tiste hiše,
strak v kosti kuje črna,
črna senca s srcem
železnim,
z velikanskimi udi,
z očmi na zatilju.
Ne zanemari kavelj, s katerim nam bo
besede ločevala od živega mesa jezika
vsakdanjega,
niti dveh kljuk, s katerimi nam bo razčetverjala
sleherno pesem, polno zanosa,
bog ne daj s takšnim krikom.
Ob trepetanju sveče listaj
svojo nemost,
kruši krila srca
in se predstavlajj z levo roko
brez nasmeha.
ROJSTVO
Žvečiš tišino,
polnokrvno samoto,
odsoten
kot granatovec na dnu mize.
Z ene strani na drugo stran ust
valjaš nemir, nespanec, bolečino.
Tudi tvoja sklenina je vse bolj bela,
a jezik lista
kot pritlikava breza
ko skopni sneg.
Tisto, kar izpljuneš, je
rojstvo jase
in žrebcev
ki rezgeta z grmenjem
in kopitom meri nebo
v sence.
ČRTA ŽIVLJENJA
Stisni roko v pest,
ko ptica
odprhuta z dlani,
na kateri je kljuvala
vsemogoče
s črte življenja.
Kakšne darove je odnesla
kaže eksplozija na nebu.
Ne odpiraj pesti.
Naj vse ostane med teboj
in tlemi.
VESELIM SE
Veselim se vsega
nad menoj,
kar se prikaže v sanjah
ali se pojavi naenkrat
na vsakdanjem mestu,
v senci vrtnih senčnikov.
Veselim se malih vitraž jutra,
pisku vlaka,
daljavi, neznanim oglom,
ki me iščejo v pijanstvu,
za razprodajo večnosti.
Veselim se tudi breznu,
h katerega dnu hitim
z rokami, razširjenimi za objem,
za toplo srečanje
dveh nespretnih besed.
SVINČENO ZRNCE
Kdor nima v glavi,
ima v lakotnici,
kdor nima v srcu,
ima v grlu,
kdor nima v ramenu
ima v podkolenici,
kdor nima tukaj,
bo imel tam,
svinčeno zrno, zarito
v svetlobo,
v praznični zvon.
