Dugo sam tragao za tobom,
Padao, ustajao, prelazio prepreke,
A onda sam shvatio
Da idem pogrešnim putem.
Čak i da me sad voliš,
Ja više nemam vremena.
Ostao mi je samo jedan papir
I još malo grafita u olovci.
Dovoljno da napišem ključne reči…
I da me sad ludo voliš,
Ja moram ići drugim putem,
Možda isto ovako nesigurnim i tamnim.
Hvala ti za sve stihove
Koje napisah tebi u čast
I koje ti upućivah onda
Kada nisi umela da ih pročitaš.
Zovu me šume i vukovi u njima,
Zovu da se vratim korenima.
Možda ću te se nekad setiti
Dok budem išao ka nekom drugom svetlu.
PREVIŠE SJAJI
U izmaglici nešto izmiče.
Nešto kao sjaj se polako gasi
ili se možda odaljava.
Vidim da je to sjaj nečijih očiju,
čistih i sjajnih kao gorske oči.
A voda u gorskim očima je hladna kao led.
To je onaj borac koji gubi,
gubi i izmiče se pred jačim od sebe.
Ne znam da li beži
ili samo pravi korak unazad.
Njegova borba bila je sitna,
a ulozi veliki kao kraljevstvo
onog kralja koji se kiselo smeje.
Oni su dva bednika,
jedan u blatu sa ranom na telu,
drugi u porfiru sa dušom u nosu.
Ja vidim da su oni zapravo jedno,
ali tama u očima kralja
ne može da vidi sjaj u očima bednika,
a sjaj je bednika načinio slepim.
Bednik sada beži u maglu
ili se samo povlači.
Bitka je izgubljena,
sjaj u očima mu je sada teret,
previše sjaje i odaju ga
u magli u koju ponire.
O JEDNOJ MISLI
Hteo sam na kratko
da te izbacim iz glave,
onako baš kratko…
Onako, na jedan sekund.
Pokušavao, ali kako…
Kako kad tako pričaš,
kad se tako smeješ,
kad tako lepo misliš…
Kako iz glave da odeš
kad tvoje reči zlatim,
stavljam ih na privezak
i kačim ga oko srca.
Ne dam te iz mojih misli.
rekoh onda sebi.
Budi tu u mojim mislima,
zlati me i hrabri me.
A ja ću sa tvojih usana
skidati te tvoje lepe reči,
grickati ih u tišini
i šaputati ti nešto lepo…
U MAGLI
Ko god da si ti,
Gde god da se nalaziš,
Negde iza magle…
Upravo tebi
Pišem ovu pesmu.
Kako god da glasi
Tvoje lepo ime,
Ja ga slavim,
Uzdižem ga u nebesa
I ponavljam u sebi.
A baš je teško voleti
Ovako kao ja.
Ali te volim…
Iako nisam siguran
Da sam te i video.
Čeznem ja često
Za tobom, draga.
Šetam po magli.
A ti me možda i ne znaš,
Ne čuješ moj vapaj.
Ali sam sam birao,
Tako je kako je.
Volim, ali ne znam koga.
I teško je voleti
Ovako kao ja.
K DRUGI SLEDI
Dolgo sem te iskal,
Padal, vstajal, hodil čez prepreke,
Potem pa sem doumel,
Da grem po napačni poti.
In tudi če me zdaj ljubiš,
Več nimam časa.
Ostal mi je samo en papir
In še malo grafita v svinčniku.
Dovolj je, da napišem ključne besede …
Tudi če me zdaj noro ljubiš,
Moram stopiti po drugi poti,
Morda enako negotovim in temnim.
Hvala ti za vse te stihe,
Ki sem jih napisal tebi v čast
In ki sem ti jih naslavljal takrat,
Ko jih nisi znala prebrati.
Kličejo me gozdovi in volkovi v njih,
Kličejo me, da se vrnem h koreninam.
Morda se te bom kdaj spomnil,
ko bom šel k neki drugi svetlobi.
PREVEČ SIJE
V megli se nekaj izmika.
Nekaj kot sijaj počasi ugaša
ali pa se morda oddaljuje.
Vidim, da je to sijaj nekogaršnjih oči,
čistih in sijajnih kakor gorske oči.
A voda v gorskih očeh je hladna kot led.
To je tisti bojevnik, ki izgublja,
izgublja in se izmika pred močnejšim od sebe.
Ne vem, ali beži
ali samo dela korak vnazaj.
Njegov boj je bil majhen,
a vložki veliki kot kraljestvo
tistega kralja, ki se kislo smeji.
Dva nesrečneža sta,
eden v blatu z rano na telesu,
drugi v porfirju z dušo pred izdihom.
Vidim, da sta oba pravzaprav eno,
a tema v očeh kralja
ne more videti sijaja v očeh nesrečnika
in sijaj je nesrečnika oslepil.
Nesrečnik zdaj beži v meglo
ali se samo umika.
Bitka je izgubljena,
sijaj v očeh je zanj samo breme,
preveč sijejo in ga izdaja
v megli, v katero ponika.
O NEKI MISLI
Hotel sem te za kratko
pregnati iz glave,
tako čisto na kratko …
Tako, za eno sekundo.
Poskušal, toda kako …
Kako ko tako govoriš,
ko se tako smejiš,
ko tako lepo misliš …
Kako naj greš iz glave,
ko tvoje besede zlatim,
devam jih na privezek
in ga obešam okrog srca.
Ne dam te iz svojih misli,
rečem potem sebi.
Bodi tu v mojih misli,
zlati me in hrabri me.
A jaz bom s tvojih ustnic
snemal te tvoje lepe besede,
jih grizljal v tišini
in ti šepetal nekaj lepega …
V MEGLI
Kdorkoli si,
Kjerkoli se nahajaš,
Nekje za meglo …
Prav tebi
Pišem to pesem.
Kakorkoli se glasi
Tvoje lepo ime,
Ga slavim,
Dvigujem ga v nebesa
In ponavljam v sebi.
A je prav težko ljubiti
Tako, kot ljubim jaz.
A te ljubim …
Čeprav nisem gotov,
Da sem te tudi videl.
Hrepenim pogosto
Za teboj, draga.
Sprehajam se po megli.
A ti me morda niti ne poznaš,
Ne slišiš mojega klica.
A sam sem izbiral,
Tako je, kakor je.
Ljubim, a ne vem, koga.
In težko je ljubiti
Tako, kakor jaz.
