Danas
pred Tebe
izlazim smelo
pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda
tankom žicom
vezana mi za grlo
Možda se i dobro prodam
uz krdo nemirnih konja
uz vreće čaja
uz lažna obećanja
.
Karavani prolaze
kroz pustinje
od kamenih srca
kroz planine
od teških očekivanja
kroz pljuskove
sazdane od prezira i inata.
Gledam tvoje dlanove
besramno pitam:
Koliko nas si već prodao!? Tvrdog, zabrinutog pogleda
pitaš:
Koliko puta si već pobegla?! … pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda…
PESMA VEČNOSTI
Čak i kada ne budemo Mi
biće nas
Svetlo u tebi
u meni svanjava
drhtaj u tebi
već je lavina u meni
Daj mi da ti se radujem
sa svakim jutrom
da na zalasku mom
duša mi i dalje bude puna Tebe
Ne teraj me od sebe
pogledom od hiljadu večnosti
ionako te nemam
Zagrli me pogledom
od hiljadu kapi rose
okrepi me svojim osmehom
sakupi sve suze mojih nadanja
Neka posvedoče dlanovi
Tvoji
sve ukradene noći
sve sakrivene strasti
neka svedoče usne Tvoje
o jednom danu
o jednom dahu
nestvarnom poput samog života
tajnovitom i sakrivenom
od nas samih
.
O jednom putu
jer tamo gde prestajem ja
počinješ Ti
i tamo gde prestaješ Ti
počinjem ja
i tanka nit što nas drži
je sam ovaj tren
ovaj dah
ovaj drhtaj
i ovim stiskom naša dva dlana
počinje istina da
čak i kada ne budemo Mi
ponovo bice nas…
IZ PRINCIPA
Dajte
iz principa
danas
da oglodamo
kosti svojih predaka
naći ih nećemo
pod Krstom
rasute dolinom
sutra
glodaće ih psi
Dajte
iz principa
danas
da isperemo
kosti svojih predaka
od grehova
u močvari sutra
trunuće bez pomena
Dajte
iz principa
da oglodamo
današnjeg čoveka
koga ste osudili
pucnjem gurnuli u ambis
metak za reč
Dajte
da sazidamo
kule od bele srži
bele gradove
popločane krivicom
bez omena
bez trnja i cveća
bez zaborava
iz principa.
MOST
Kažu da
nestaješ
da kopniš
i da to ima
veze sa životom..
Na pločniku
pokraj Aleksandra
bele se zastave
natopile krvlju
plavom..
Prećutala sam
svaki kaiš
mokre kože
skinut
britkim kamenom
Zalud
Sve
Teška
i nepotrebna
istina
bez milosti
steže mi dlan
da prevede me
preko mosta
neverica
da sam ti ništa
svako ostaje sam
Nestaješ
u meni
kažu da to
ima veze
sa životom...
ŽIG
Danes
pred Tebe
stopam smelo
kažem zobe
privzdigujem krilo
na koži imam žig pobeglega sužnja
močno, golo, grenko svobodo
imam s tanko žico
zavezano na vratu
Morda se bom še dobro prodala
ob krdelu nemirnih konj
ob vrečah čaja
ob lažnih obljubah
Karavane gredo
skozi puščave
iz kamnitih src
skozi planine
od težkih pričakovanj
skozi nalive
narejene iz prezira in kljubovanja.
Gledam tvoje dlani,
brez sramu vprašam:
Koliko si nas že prodal!? S trdim, zaskrbljenim pogledom
vprašaš:
Kolikokrat si že pobegnila!? ... kažem zobe ,
pridvignem krilo
na koži imam žig pobeglega sužnja,
močna, gola, grenka svoboda ...
PESEM VEČNOSTI
Tudi ko ne bo Naju
bova midva
Svetloba v tebi
v meni svita
drgetanje v tebi
je že lavina v meni
Pusti me da se veselim
z vsakim jutrom
da bo na mojem zahodu
duša še naprej polna Tebe
Ne goni me od sebe
s pogledom tisočev večnosti
tako ali tako te nimam
Objemi me s pogledam
iz tisoč kapelj rose
okrepi me s svojim nasmehom
zberi vse solze mojih upoanj.
Naj pričajo dlani
Tvoje
vse ukradene noči,
vse skrite strasti
naj pričajo ustne Tvoje
o enem dnevu
o enem dihu
nestvarnem kakor samo življenje
krivnostnem in skritem
pred nama samima
O neki poti
ker se tam kjer preneham jaz
začenjaš Ti
in se tam, kjerr prenehaš Ti
začenjam jaz
in tenka nit ki naju drži
je sam ta trenutek
ta dih
to drhtenje
in s tem stiskom najinih dlani
se začenja resnica da
tudi ko ne ne bo Naju
bova ponovno midva.
IZ PRINCIPA
Dajmo
iz principa
danes
oglodati
kosti svojih prednikov
ne bomo jih našli
pod Križem
razsute po dolini
jutri
jih bodo glodali psi
Dajmo
iz principa
danes
izprati
kosti svojih prednikov
grehov
v močvari jutri
bodo gnili brez sledi
Dajmo
iz principa
oglodati
današnjega človeka
ki ste ga obsodili
s strelom porinili v prepad
kroglo za besedo
Dajmo
sezidati
stolpe iz belega mozga
bele gradovo
tlakovane s krivico
brez znamenja
brez trnja in cvetja
brez pozabe
iz principa.
MOST
Pravijo da
izginjaš
da kopniš
in da ima to
povezavo z življenjem.
Na pločniku
zraven Aleksandra
so bele zastave
natopile s krvjo
modro.
Zamolčala sem
vsak pas
mokre kože
snet
z bridkim kamnom
Zaman
Vse
Težka
in nepotrebna
resnica
brez milosti
mi stiska dlan
da me popelje
po mostu
dvomov
da sem ti nič
vsakdo ostaja sam
Izginja
v meni
pravijo da je to
povezano
z življenjem.
