HODAM PO IVICI RACIONALNOG / HODIM PO ROBU RACIONALNEGA
ODLAZAK ŽELJA
Živim na železničkoj stanici
Sa svakim polaskom voza
Jedna moja želja otputuje u svet
U nekom novom gradu
Na nekoj stanici
Izlazi
Leti nad građevinama
Pod oblacima
Osmatra i raste
Kada dovoljno naraste
Ispuni se jedna želja
Daleko od mene
OTISCI
Sa maskom na licu
Nisi više izobličen
Sve lepote kad se spoje
Sjedine
I oblikuju tvoje dečje lice
Čak i tada
Lažljivo zvučiš dok izgovaraš
Ja sam tvoj prijatelj
Prijatelj
Uzimaš u usta ovu reč
Žvaćeš je
I tako je oskrnavljenu
Izbaciš
Olako ispljuneš napolje
Šutiraš je
I gaziš cipelama dugo
Ostaju samo otisci
Na tvojim đonovima
POKRET, MAČ
Ja
Hodam po ivici racionalnog
Ti
Držiš graničnu liniju
Lakim pokretom ruke
Remetiš njeno mirovanje
Linija drhti
Gotovo neprimetno
Pokrećem telo
Osmehuješ se izazivački
Ubrzavaš disanje
Ravnotežu prebacuješ
S jednog stopala na drugo
Vijugava zmija mi je pod nogama
Dok ne zamahnem
Mačem koji držim
Ne pomeraj se nepotrebno
IZVAN
Na kući pored ulice
Moj ja prozor
Sa plavim zastorom
Pogled na put iz sobe je blokiran
Ne vidim ni enterijer u njoj
Znam da je još uvek
Mračna
I skučena
Plavi pendžer nije više moj
Odavno sam sobu napustila
Krišom
I još uvek putujem
Jedina veza sobe
I druma je setno sećanje
Tada znam
Da sam sigurno
Izvan
LIVADA
Pričali smo o makovima
A otkrili mesto rasta
Deteline sa četiri lista
U VREMENU
Pred čovekom je
Veliko iskušenje
Koje se ponavlja
Neprekidno
Misliti o postignutom
I ne zaustavljati se
Već smišljati u trenu
Dok tvorimo put
Ka nebu
CIKLUSI
U krugu krug
Kruženje je prihvatljivo
U smeru kazaljke na satu
U krugu krugovi
Manji i tanji
Skupljaju se
U neizbežnu tačku
Nekretanja
OTKRIĆE
Hvatali smo oblake
U ribarske mreže
Nosili ih kućama
Stavljali na tanjire
Delili na jednake časti
I gutali halapljivo
Postajali smo privid
Podizali pogled ka nebu
I tražili odgovor
Neosetno se približavali
Mislili o otkucajima srca
To je ludost
Budili su nas anđeli
Pogađali nam glave kamenjem
Padali smo na tle
Onesvešćeni
Trenutak slobode je bledeo
Vreme je za susret
Sa buđenjem
ATMOSFERA PAKLA
(PUTEVI POSLE)
I
Suton
U magli prolazim
Put do kuće
Ulazim u stari zamak
Lagano
U ćošku - pauk
Pozdravlja me
Rukujemo se
Ljubimo se
Strasno
II
U ustima mi crvi
To su moji prijatelji
Samo neka neko progovori
Biće hrana trula
Koja nije slatka kao jabuka zrela
III
Ja sam vatra
Večna toplota
Samo neka neko priđe
Postaće ugljenisano lice
IV
U očima zmije
Gamižu u dupljama
Sjajne
Ljigave
Otrovne
Sikte
Zovu umiljato
Pokazujući zube
A ako se neko odazove
Njihovom poganom jeziku
Sevaće strele strašne
V
Uhvatimo se svi za ruke
Ugljenisani skeleti
Sprženi prolaznici
Istruleli leševi
Raspadnuti
Zaigrajmo još jednu paklenu igru
U igrama se prašta
Radoznalima
Naivnima
Važnima
I uvek sitim
I opet smo na početku
Jer nova tela
Nisu bolja od prethodnih
DEVET BALONA
Ujutro u dva ne mogu više da spavam
Sedefastim balonima gađam zid
Roni se kreč
Zid puca
Malter otpada
I tako satima
Sada sam majstor
Pljujem na cigle
Lepim malter
Gletujem rečima
Praznine zidnog mozaika
Popunjavam
Kockicama kreča
Pred svitanje
Sve je na svom mestu
Čak i prašina
Vertikalno miruje
U podne
Baloni su iskoristili promaju
Kao sredstvo za bekstvo
ŽENA – SMRT
Oblačim crno
Suprotno slici o ženi
Zvanoj Smrt
Onog dana kada budeš došla
Stani mi uz rame
Ponosnog držanja
Kao vojnici koji pozdravljaju
Odlazak
Pogledaj me pravo u oči
Pogledom koji ubija
Stisni mi ruku
I bez reči
Poljubi me tri puta
U obraze
Prijateljski
Zagrli me
Ugrej dodirom
Odevena u crveno
ISKUŠENJE
Na dohvat si mi ruke
Jabuko moja
Ako te okusim
Kako ćemo
X I Y
Koliko puta treba da umrem
Da bih oživela prošlost?
X puta.
Koliko puta treba da umrem
Da bih zaboravila prošlost?
Y puta.
X i Y konvergiraju beskonačnosti.
ODHOD ŽELJA
Živim na železniški postaji
Z vsakim odhodom vlaka
Odpotuje v svet ena moja želja
V nekem novem mestu
Na neki postaji
Izstopa
Leti nad zgradbami
Pod oblaki
Opazuje in raste
Ko dovolj zraste
Se izpolni ena želja
Daleč od mene
ODTISI
Z masko na obrazu
Nisi več zmaličen
Ko se vse lepote povežejo
Združijo
In oblikujejo tvoj otroški obraz
Še takrat
Lažno zveniš ko izgovarjaš
Tvoj prijatelj sem
Prijatelj
Jemlješ v usta to besedo
Žvečiš jo
In tako oskrunjeno
Jo vržeš ven
Zlahka izpljuneš
Brcaš jo
In jo s čevlji dolgo teptaš
Ostanejo samo odtisi
Na tvojih podplatih
GIB, MEČ
Jaz
Hodim po robu racionalnega
Ti
Imaš mejno črto
Z lahkim gibom roke
Motiš njeno mirovanje
Črta drhti
Skoraj neopazno
Premikam telo
Smehljaš se izzivalno
Pospešuješ dihanje
Ravnovesje premeščaš
Z enega stopala na drugo
Vijugavo kačo imam pod nogami
Dokler ne zamahnem
Z mečem, ki ga držim
Se ne premikaj brez potrebe
ZUNAJ
Na hiši ob ulici
Moj jaz okno
Z modro zaveso
Pogled na cesto iz sobe je blokiran
Ne vidim niti v njeno notranjost
Vem da je še vedno
Mračna
In tesna
Modra svetilka več ni moja
Zdavnaj sem sobo zapustila
Naskrivaj
In še vedno potujem.
Edina povezava sobe
in ceste je otožen spomin
Takrat vem
Da sem zagotovo
Zunaj
TRAVNIK
Govorili smo o makih
A odkrili mesto kjer rastejo
Štiriperesne detelje
V ČASU
Pred človekom je
Velika preizkušnja
Ki se ponavlja
Neprestano
Misliti o doseženem
In se ne zaustavljati
Temveč naklepati v trenutku
Ko delamo pot
K nebu
CIKLUSI
V krogu krog
Kroženje je sprejemljivo
V smeri urinega kazalca
V krogu krogi
Manjši in tanjši
Se zbirajo
v neizbežno točko
Negibnosti
ODKRITJE
Lovili smo oblake
V ribiške mreže
Nosili smo jih domov
Polagali na krožnike
Delili na enake dele
In jih hlastno požirali
Postali smo privid
Dvigovali pogled k nebu
In iskali odgovor
Neobčutno smo se približevali
Mislili o bitju srca
To je norost
Budili so nas angeli
Zadevali so naše glave s kamenjem
Padali smo na tla
Onesveščeni
Trenutek svobode je bledel
Čas je za srečanje
Z bujenjem.
ATMOSFERA PEKLA
(POTI POTEM)
I
Zahod
V megli grem mimo
Pod do hiše
Stopam v staro trdnjavo
Lahkotno
V kotu – pajek
Pozdravlja me
Rokujeva se
Ljubiva se
Strastno
II
V ustih imam črve
To so moji prijatelji
Samo naj nekdo spregovori
Gnila hrana bo
Ki ni sladka kot zrela jabolka
III
Ogenj sem
Večna toplota
Samo naj se kdo približa
Postal bo zoglenel obraz
IV
V očeh kače
Gomazijo v duplinah
Bleščeče
Spolzke
Strupene
Sikajo
Milo kličejo
In kažejo zobe
A če se nekdo oglasi
Na njihov hudoben jezik
Bodo sevale strašne strele
V
Primimo se vsi za roke
Zogleneli skeleti
Sežgani mimoidoči
Zgnila trupla
Razpadla
Zaplešimo še en peklenski ples
V plesu se odpušča
Radovednim
Naivnim
Vlažnim
In vedno sitim
In spet smo na začetku
Ker nova telesa
Niso boljša od prejšnjih
DEVET BALONOV
Zjutraj ob dveh ne morem več spati
Biserne balone mečem v zid
Usipa se apno
Zid poka
Malta odpada
Ure in ure
Zdaj sem mojster
Pljuvam na opeke
Lepim malto
Gladim z besedami
Praznine zidnega mozaika
Izpolnjujem
S kockicami apna
Pred zoro
Je vse na svojem mestu
Celo prah
Vertikalno miruje
Opoldne
So baloni izkoristili prepih
Kot sredstvo za pobeg
ŽENSKA – SMRT
Oblačim se črno
Nasprotno podobi o ženski
Imenovani Smrt
Tistega dne ko boš prišla
Mi stopi ob rame
Ponosne drže
Kakor vojaki pozdravljajo
Odhod
Poglej me naravnost v oči
S pogledom ki ubija
Stisni mi roko
In brez besede
Me poljubi trikrat
Na lica
Prijateljsko
Me objemi
Zagrej z dotikom
Oblečena v rdeče
SKUŠNJAVA
Na dosegu roke si
Moje jabolko
Če te poskusim
Kaj bova
X IN Y
Kolikokrat moram umreti
Da bi oživela preteklost?
X krat
Kolikokrat moram umreti
Da bi pozabila preteklost?
