Dugo sam tragao za tobom,
Padao, ustajao, prelazio prepreke,
A onda sam shvatio
Da idem pogrešnim putem.
Čak i da me sad voliš,
Ja više nemam vremena.
Ostao mi je samo jedan papir
I još malo grafita u olovci.
Dovoljno da napišem ključne reči…
I da me sad ludo voliš,
Ja moram ići drugim putem,
Možda isto ovako nesigurnim i tamnim.
Hvala ti za sve stihove
Koje napisah tebi u čast
I koje ti upućivah onda
Kada nisi umela da ih pročitaš.
Zovu me šume i vukovi u njima,
Zovu da se vratim korenima.
Možda ću te se nekad setiti
Dok budem išao ka nekom drugom svetlu.
PREVIŠE SJAJI
U izmaglici nešto izmiče.
Nešto kao sjaj se polako gasi
ili se možda odaljava.
Vidim da je to sjaj nečijih očiju,
čistih i sjajnih kao gorske oči.
A voda u gorskim očima je hladna kao led.
To je onaj borac koji gubi,
gubi i izmiče se pred jačim od sebe.
Ne znam da li beži
ili samo pravi korak unazad.
Njegova borba bila je sitna,
a ulozi veliki kao kraljevstvo
onog kralja koji se kiselo smeje.
Oni su dva bednika,
jedan u blatu sa ranom na telu,
drugi u porfiru sa dušom u nosu.
Ja vidim da su oni zapravo jedno,
ali tama u očima kralja
ne može da vidi sjaj u očima bednika,
a sjaj je bednika načinio slepim.
Bednik sada beži u maglu
ili se samo povlači.
Bitka je izgubljena,
sjaj u očima mu je sada teret,
previše sjaje i odaju ga
u magli u koju ponire.
O JEDNOJ MISLI
Hteo sam na kratko
da te izbacim iz glave,
onako baš kratko…
Onako, na jedan sekund.
Pokušavao, ali kako…
Kako kad tako pričaš,
kad se tako smeješ,
kad tako lepo misliš…
Kako iz glave da odeš
kad tvoje reči zlatim,
stavljam ih na privezak
i kačim ga oko srca.
Ne dam te iz mojih misli.
rekoh onda sebi.
Budi tu u mojim mislima,
zlati me i hrabri me.
A ja ću sa tvojih usana
skidati te tvoje lepe reči,
grickati ih u tišini
i šaputati ti nešto lepo…
U MAGLI
Ko god da si ti,
Gde god da se nalaziš,
Negde iza magle…
Upravo tebi
Pišem ovu pesmu.
Kako god da glasi
Tvoje lepo ime,
Ja ga slavim,
Uzdižem ga u nebesa
I ponavljam u sebi.
A baš je teško voleti
Ovako kao ja.
Ali te volim…
Iako nisam siguran
Da sam te i video.
Čeznem ja često
Za tobom, draga.
Šetam po magli.
A ti me možda i ne znaš,
Ne čuješ moj vapaj.
Ali sam sam birao,
Tako je kako je.
Volim, ali ne znam koga.
I teško je voleti
Ovako kao ja.
KA DRUGOM TRAGU
Dugo sam tragao za tobom,
Padao, ustajao, prelazio prepreke,
A onda sam shvatio
Da idem pogrešnim putem.
Čak i da me sad voliš,
Ja više nemam vremena.
Ostao mi je samo jedan papir
I još malo grafita u olovci.
Dovoljno da napišem ključne reči…
I da me sad ludo voliš,
Ja moram ići drugim putem,
Možda isto ovako nesigurnim i tamnim.
Hvala ti za sve stihove
Koje napisah tebi u čast
I koje ti upućivah onda
Kada nisi umela da ih pročitaš.
Zovu me šume i vukovi u njima,
Zovu da se vratim korenima.
Možda ću te se nekad setiti
Dok budem išao ka nekom drugom svetlu.
PREVIŠE SJAJI
U izmaglici nešto izmiče.
Nešto kao sjaj se polako gasi
ili se možda odaljava.
Vidim da je to sjaj nečijih očiju,
čistih i sjajnih kao gorske oči.
A voda u gorskim očima je hladna kao led.
To je onaj borac koji gubi,
gubi i izmiče se pred jačim od sebe.
Ne znam da li beži
ili samo pravi korak unazad.
Njegova borba bila je sitna,
a ulozi veliki kao kraljevstvo
onog kralja koji se kiselo smeje.
Oni su dva bednika,
jedan u blatu sa ranom na telu,
drugi u porfiru sa dušom u nosu.
Ja vidim da su oni zapravo jedno,
ali tama u očima kralja
ne može da vidi sjaj u očima bednika,
a sjaj je bednika načinio slepim.
Bednik sada beži u maglu
ili se samo povlači.
Bitka je izgubljena,
sjaj u očima mu je sada teret,
previše sjaje i odaju ga
u magli u koju ponire.
O JEDNOJ MISLI
Hteo sam na kratko
da te izbacim iz glave,
onako baš kratko…
Onako, na jedan sekund.
Pokušavao, ali kako…
Kako kad tako pričaš,
kad se tako smeješ,
kad tako lepo misliš…
Kako iz glave da odeš
kad tvoje reči zlatim,
stavljam ih na privezak
i kačim ga oko srca.
Ne dam te iz mojih misli.
rekoh onda sebi.
Budi tu u mojim mislima,
zlati me i hrabri me.
A ja ću sa tvojih usana
skidati te tvoje lepe reči,
grickati ih u tišini
i šaputati ti nešto lepo…
U MAGLI
Ko god da si ti,
Gde god da se nalaziš,
Negde iza magle…
Upravo tebi
Pišem ovu pesmu.
Kako god da glasi
Tvoje lepo ime,
Ja ga slavim,
Uzdižem ga u nebesa
I ponavljam u sebi.
A baš je teško voleti
Ovako kao ja.
Ali te volim…
Iako nisam siguran
Da sam te i video.
Čeznem ja često
Za tobom, draga.
Šetam po magli.
A ti me možda i ne znaš,
Ne čuješ moj vapaj.
Ali sam sam birao,
Tako je kako je.
Volim, ali ne znam koga.
I teško je voleti
Ovako kao ja.
