Odremam i ja ponekad
u stolici za ljuljanje
i sanjam kako vekovi
u nedrima kriju posmrtne ukrase
i obmanu
a ne može se sve obesmisliti
jer je smisao nit otpora
koja ne klija u izrodu
ponekad me ganu
nenasilne demonstracije
u satenskim zavežljajima sutona
topot blatnjave konjice lipicanera
na dremljivim šetalištima
i požar u prenatrpanim ludnicama
opustošenih gradova
tada samo sedim
prekrštenih trepavica
smišljam osvetu
donosiocima mentalne tuge
i vezem dekret protiv nove slobode
koja se valja odasvud.
NEDELJOM
U sred kraljeva
u pariz na pivo ponekad odem
i kroz prozor gradske kafane
pogledom potražim beskućnika
koji ždere pihtije sa ivičnjka
dok mu kosti drobe komunalci
istiskujući ostatke buđi
u zanokticama
kapitalna neman ušuškana u zenitu
džiberski namiguje
maljavoj miljenici bankara
koji pljucka na sitniš
ugarke plućne maramice
bankrot se dogodi u uzletu
paklene mašinerije koja ne diše
i ne ostavlja dušu bakroreza na kovanicama
tkanje dana se osipa na pločniku
na saksiji
pored ksilofona
a ja ne marim za bahanalije
klateža koji se meškolji na brvnu
ne marim za fajront
za amnestiju ratnohuškača
i koverte sudske
u vinjeti sveta prorez pravim
i opskurnu slutnju
zaverenički brišem iz rukopisa
da bogataši prevrat ne naslute
i zarazu iz retorti ne unesu
u galopirajući milenijum
na orošenim bestidnim kovrdžama
svojih izmrcvarenih pratilja.
.
U PIVNICAMA
Ponekad zazirem
od sveštenstva
političara i zabavljača
da ne bih sveti bedem inata
pred sobom rasplamsavao
kao tinjavi iskušenik
ali ničem predveče
sa frajlama moćnim
da u budžacima precvetalog sveta
ruglo stvarnosti
plamenim bledilom oplemenim
i vičem
i kličem
novom dobu bez lunjala
trapavaca i kapavaca
lišen verničke brige
za reči koje se gnezde
ushićeno
nad penastim oreolima
nepreobraćenih čudaka
u pivnicama.
DANAJKA
Danima si tražila moje žarište
u ritama titana
danajko
danajkice
zato ti sad morski konjici njište
iz raskopčanih zenice
zato te sad budisti uspavljuju
buncanjem i mantrama
u travama kraljevskih parkova
a ti
put si izabrala zabranjeni
nauk da te prati
na izlasku iz detinjstva
tinjaš još
u ugarcima štapina
u purpuru minerala
i kosturnicama bezumnika
da bi mene u rečima uskrslog
kristalnim mlekom podojila
ali dojku daješ ješnima
dok gluvare rtovima
trtovi
i da znaš
useliću ti se
u ćubicu
bubice
ubico bicikliste
pa neka se zanemele ciklame
klate nad teglama gliba
i ritualno izbacuju
svoje ondulirane glavice
u vesele ivike.
OSINJAK
Ako kažem kraj
imaću spokoj
i mirtu u grlu zlaćanom
ali neću
ukipim se ponekad
opor kao ropac penzionera
na opštinskom parkingu
pod bronzanim soldatskim pogledom
i gučem krešendo na čudesno veče
i statične prolaznike
želim samo snove da razvejem u etar
mantrama bajnim
režimske zveri da utamničim
i milu ženicu pomazim po guzi
iza kioska
ne luduj u dudinjama
ludice licemerna
da joj šapnem očinski
kao pesnik sedobradi
koji poremeti magiju u stihovima
kada dođu dani čemerni
da bludni osinjak života
falsetom opeva.
ZENIT
Hej
ljubavnice moja stihovlažna
juče sam ti
u praznu punđicu udenuo
jato totema malih lilihipa
i više ne brinem
o sudbini sveta
u zenici blindirane ribice
a ti
uspaljena dangubice
sad titraj nad spravicama čarobnim
i cepaj pohotno
paučinu sa međunožja
u zenitu
premrežene svakodnevice.
ILUZIJA
Rekoše znalci
da popac caruje u ruševinama
i rušan klincima čvrge deli
a ja ništa što cvrči primitivac
u gluvo doba
veštačke inteligencije
prištedeo sam dušu za pesme
prodao snove filmadžijama
i nadu nedojebanim spisateljicama
a nikotin mi nikao među prstima
iz trokrakog korenja
posle sam na strelištu
pasuljanskih livada
obrlatio žitokosu žestoku razvodnicu
bez maskirne uniforme
zar zore o remen bumbara okačio
mestimično da mičem
na krilima iluzije
u praznini života
i zapitao se spokojno
čemu sada muzika ikara
moja bezglasna muzo?
PLAMIČCI LUDOSTI
Mislio sam da će me biti
i kad pregoreli skitači
boleštine donesu u bisagama
i kad se gamad uznese
u delirijumu
a glad zacvili
u pihtijastim ljušturama gradova
piskove od zove sam sakupljao
kupljene u antikvarnicama
svilenih suvenira i muzičkih instrumenata
ubeđen da samo zova može da ispreda
učaurene sene lutkaste miline
ispod ljuspaste kožice
imao sam uzlete sreće
ambise starozavetne tuge
i sveću
veću od prsta
kraj osveštanog tela mekouste device
u zagrljaju
sad tihujem iščekujući
da duše predaka ušetaju tromo
u naše rasute živote
i da bič sudbine njisne
nad raspršenim konturama
tek oživljenog kopilčeta
začetog plamičcima ludosti
u kumovoj slami.
PESME
Pesme su stecišta šupljih reči
sabrane da budu
orijentiri jasnovidaca
koji se izgladnjuju u žderionicama
novog milenijuma
dok erupcije uma
prave gomilice u pesku istorije
i precrtane datume ližu
na sakatim kalendarima
obezbožene
psihodelične epohe.
ZGARIŠTA
Lako je kajati se jalovo
kao što je lako
lovor upecati varalicom
mitovi ne vetre u nigdinama
vedro vade snohvatice iz fišeklija
da demonima kese odreše
i mru u urmama umova
dok snaša
mladice javora i breze
tačkastim sekutićima zarezuje
u vešernicama rumene
čipkane zastavice
pod koje dezerteri prezervative ostavljaju
jer ustanak dah i njisak
skitačima sa obrva skida
očaj pokreće okidače
a čekati nije stil
ni lavina kokošjeg slepila
ni mak
ni mazga
u ringu teškaša
to zgarišta gardistima
u uši bešumno dišu
poslednje opomene.
ŽALOST
Mazno žalost u zimovnike ulazi
lestvicama penastim
i psima rata
trebi barutne mantre iz ždrela
i uzdahe nagorele
sa repića maskirnih
uspravni čudaci nad čučavcima njaču
i plešu sa orlušinama plamenim
telesa omalanih
tananom skramom ekstaze zlotvora
na procvetalom gubilištu.
RINGLŠPIL
Ime je broj
lik je žig
a redov će već naći sebe
u ćilibarskom oku
neuhranjenog poglavice
rat je ekstaza nakota
mir mrcvari čula
i kad se apstinira želja ostaje ista
najava more
u kojoj populisti etiketirani
rascvetale kraste sisaju
snovi ne sijaju u jauku
u kutijicama za ukop se gnezde
da jurnu na ringišpil
i rastrgnu dreserku koja puši
u kavezu lasice
dok zvezdice palacaju
prašnjavim jezičcima
na plavkastoj zaleđini
oivičenog neba.
TAJNA MUDROSTI
Lice stvarnosti je pupoljak dogorelog srca
u crno usađena đinđuva
ovansebljene udovice
kojoj internacionala na ešarpi miruje
stenjati nije prikladno
kad rika klatna latice cima
kad ostavljeni uzmiču
mic po mic
i prijatelj tajno
onaniju prihvata kao štimovanje totema
ni ućutkan nakot nema taktiku
samo se ukipi i pipka testise tapkaroša
eto u tome je tajna mudrosti
majušne pijavice grandomanije
koja predano zaliva gen u vinilu
i puža iz epruvete
u vinogradu goniča napasa
tako je to otkad ktitori rotiraju
ritmično
kao biciklisti
pod skrivenom pretnjom
sakupljenih pahulja.
MONOTONIJA
Venac bezbožnika
ne može da okaje nagotu
mesijo
ti koji kokodačeš
da guzni čepići turbine pokreću
fanatični krelci u birtiji šenluče
naramkom trotila u torbama
a baksuz rizik isključuje
da ne proključa ljubav bacila
uzalud
a ja
celibat monologom testiram
memoriju rimama merim
i mozgam
mozgam
kako brbljivce ćutanjem da nadmudrim
i bezvukom umnožim monotoniju
dok tonu nestalni staleži
dok žeže milosrđe zlotvora
i prokisli otrov tvorca
zaslepljuje ogluvela čula.
PUTOKAZI
Putokazi ćute
a raskršća i ušća sjakte
u sumpornoj izmaglici
i klize niz vetrometinu
karike lanaca nižem i žetone bakarne
dok ne uđem u kućicu
ćuka da ukorim
a spokoj rida u plućima nacije
i zadah kobi
skida diktatoru sa usne
urota apatiju presahlog pisca topi
pod potkovanim stopicama patriote
koje se kovitlaju u vitrinama legata
dobrostojećih partijskih aparat-čika
i nasrću na srču puka.
čudotvorac dušu ima
ušunja mi se u život
i sedne pod dušek
na kojem spiram mačje dlake sa dlana
podstaknut prorokovim zevom
milozvučnim
retki su to trenuci
kad poželim da se srećan popišam na lovor
ili mak koji kanone zaumlja kazuje
jezikom kozjim
dok užegli karmin armije jedu
u rovovima tajnim
tad olistaju lipe
tuzi sklone kneginjice sete
a očevi obigravaju porodilišta
u rađanje sinova da se osvedoče
i šapuću
kako je gnusno nositi belutak u ustima
i bombaša samoubicu mamiti
unjkavom molitvom žrtve
dok se kani da minu uzida
u temelj diznilenda.
IKONA
U parkovima ozvezdanim
imrovizovanim nebom
buljavi se parovi ljubakaju zvonko
i drhte od užitka
sluteći desant hobotnica
natekli od špiritusa
kao duvaljke u staklarama
pijanci onanišu na doniranim
niklovanim nosilima iz japana
ksenofobija jača
kada se čeprka po kanonima
i zimogrožljivi se nakot
vine u letargiju
otuđen od utočišta
ali šta to vredi
kad podla pakost predano
vladarima gricka damare
na nepomičnim obrazima
a na koncu života
gde još čami nada
u ramu za ikonu
lutkica je skota
koji grešan strada.
OSVETA
Odremam i ja ponekad
u stolici za ljuljanje
i sanjam kako vekovi
u nedrima kriju posmrtne ukrase
i obmanu
a ne može se sve obesmisliti
jer je smisao nit otpora
koja ne klija u izrodu
ponekad me ganu
nenasilne demonstracije
u satenskim zavežljajima sutona
topot blatnjave konjice lipicanera
na dremljivim šetalištima
i požar u prenatrpanim ludnicama
opustošenih gradova
tada samo sedim
prekrštenih trepavica
smišljam osvetu
donosiocima mentalne tuge
i vezem dekret protiv nove slobode
koja se valja odasvud.
NEDELJOM
U sred kraljeva
u pariz na pivo ponekad odem
i kroz prozor gradske kafane
pogledom potražim beskućnika
koji ždere pihtije sa ivičnjka
dok mu kosti drobe komunalci
istiskujući ostatke buđi
u zanokticama
kapitalna neman ušuškana u zenitu
džiberski namiguje
maljavoj miljenici bankara
koji pljucka na sitniš
ugarke plućne maramice
bankrot se dogodi u uzletu
paklene mašinerije koja ne diše
i ne ostavlja dušu bakroreza na kovanicama
tkanje dana se osipa na pločniku
na saksiji
pored ksilofona
a ja ne marim za bahanalije
klateža koji se meškolji na brvnu
ne marim za fajront
za amnestiju ratnohuškača
i koverte sudske
u vinjeti sveta prorez pravim
i opskurnu slutnju
zaverenički brišem iz rukopisa
da bogataši prevrat ne naslute
i zarazu iz retorti ne unesu
u galopirajući milenijum
na orošenim bestidnim kovrdžama
svojih izmrcvarenih pratilja.
.
U PIVNICAMA
Ponekad zazirem
od sveštenstva
političara i zabavljača
da ne bih sveti bedem inata
pred sobom rasplamsavao
kao tinjavi iskušenik
ali ničem predveče
sa frajlama moćnim
da u budžacima precvetalog sveta
ruglo stvarnosti
plamenim bledilom oplemenim
i vičem
i kličem
novom dobu bez lunjala
trapavaca i kapavaca
lišen verničke brige
za reči koje se gnezde
ushićeno
nad penastim oreolima
nepreobraćenih čudaka
u pivnicama.
DANAJKA
Danima si tražila moje žarište
u ritama titana
danajko
danajkice
zato ti sad morski konjici njište
iz raskopčanih zenice
zato te sad budisti uspavljuju
buncanjem i mantrama
u travama kraljevskih parkova
a ti
put si izabrala zabranjeni
nauk da te prati
na izlasku iz detinjstva
tinjaš još
u ugarcima štapina
u purpuru minerala
i kosturnicama bezumnika
da bi mene u rečima uskrslog
kristalnim mlekom podojila
ali dojku daješ ješnima
dok gluvare rtovima
trtovi
i da znaš
useliću ti se
u ćubicu
bubice
ubico bicikliste
pa neka se zanemele ciklame
klate nad teglama gliba
i ritualno izbacuju
svoje ondulirane glavice
u vesele ivike.
OSINJAK
Ako kažem kraj
imaću spokoj
i mirtu u grlu zlaćanom
ali neću
ukipim se ponekad
opor kao ropac penzionera
na opštinskom parkingu
pod bronzanim soldatskim pogledom
i gučem krešendo na čudesno veče
i statične prolaznike
želim samo snove da razvejem u etar
mantrama bajnim
režimske zveri da utamničim
i milu ženicu pomazim po guzi
iza kioska
ne luduj u dudinjama
ludice licemerna
da joj šapnem očinski
kao pesnik sedobradi
koji poremeti magiju u stihovima
kada dođu dani čemerni
da bludni osinjak života
falsetom opeva.
ZENIT
Hej
ljubavnice moja stihovlažna
juče sam ti
u praznu punđicu udenuo
jato totema malih lilihipa
i više ne brinem
o sudbini sveta
u zenici blindirane ribice
a ti
uspaljena dangubice
sad titraj nad spravicama čarobnim
i cepaj pohotno
paučinu sa međunožja
u zenitu
premrežene svakodnevice.
ILUZIJA
Rekoše znalci
da popac caruje u ruševinama
i rušan klincima čvrge deli
a ja ništa što cvrči primitivac
u gluvo doba
veštačke inteligencije
prištedeo sam dušu za pesme
prodao snove filmadžijama
i nadu nedojebanim spisateljicama
a nikotin mi nikao među prstima
iz trokrakog korenja
posle sam na strelištu
pasuljanskih livada
obrlatio žitokosu žestoku razvodnicu
bez maskirne uniforme
zar zore o remen bumbara okačio
mestimično da mičem
na krilima iluzije
u praznini života
i zapitao se spokojno
čemu sada muzika ikara
moja bezglasna muzo?
PLAMIČCI LUDOSTI
Mislio sam da će me biti
i kad pregoreli skitači
boleštine donesu u bisagama
i kad se gamad uznese
u delirijumu
a glad zacvili
u pihtijastim ljušturama gradova
piskove od zove sam sakupljao
kupljene u antikvarnicama
svilenih suvenira i muzičkih instrumenata
ubeđen da samo zova može da ispreda
učaurene sene lutkaste miline
ispod ljuspaste kožice
imao sam uzlete sreće
ambise starozavetne tuge
i sveću
veću od prsta
kraj osveštanog tela mekouste device
u zagrljaju
sad tihujem iščekujući
da duše predaka ušetaju tromo
u naše rasute živote
i da bič sudbine njisne
nad raspršenim konturama
tek oživljenog kopilčeta
začetog plamičcima ludosti
u kumovoj slami.
PESME
Pesme su stecišta šupljih reči
sabrane da budu
orijentiri jasnovidaca
koji se izgladnjuju u žderionicama
novog milenijuma
dok erupcije uma
prave gomilice u pesku istorije
i precrtane datume ližu
na sakatim kalendarima
obezbožene
psihodelične epohe.
ZGARIŠTA
Lako je kajati se jalovo
kao što je lako
lovor upecati varalicom
mitovi ne vetre u nigdinama
vedro vade snohvatice iz fišeklija
da demonima kese odreše
i mru u urmama umova
dok snaša
mladice javora i breze
tačkastim sekutićima zarezuje
u vešernicama rumene
čipkane zastavice
pod koje dezerteri prezervative ostavljaju
jer ustanak dah i njisak
skitačima sa obrva skida
očaj pokreće okidače
a čekati nije stil
ni lavina kokošjeg slepila
ni mak
ni mazga
u ringu teškaša
to zgarišta gardistima
u uši bešumno dišu
poslednje opomene.
ŽALOST
Mazno žalost u zimovnike ulazi
lestvicama penastim
i psima rata
trebi barutne mantre iz ždrela
i uzdahe nagorele
sa repića maskirnih
uspravni čudaci nad čučavcima njaču
i plešu sa orlušinama plamenim
telesa omalanih
tananom skramom ekstaze zlotvora
na procvetalom gubilištu.
RINGLŠPIL
Ime je broj
lik je žig
a redov će već naći sebe
u ćilibarskom oku
neuhranjenog poglavice
rat je ekstaza nakota
mir mrcvari čula
i kad se apstinira želja ostaje ista
najava more
u kojoj populisti etiketirani
rascvetale kraste sisaju
snovi ne sijaju u jauku
u kutijicama za ukop se gnezde
da jurnu na ringišpil
i rastrgnu dreserku koja puši
u kavezu lasice
dok zvezdice palacaju
prašnjavim jezičcima
na plavkastoj zaleđini
oivičenog neba.
TAJNA MUDROSTI
Lice stvarnosti je pupoljak dogorelog srca
u crno usađena đinđuva
ovansebljene udovice
kojoj internacionala na ešarpi miruje
stenjati nije prikladno
kad rika klatna latice cima
kad ostavljeni uzmiču
mic po mic
i prijatelj tajno
onaniju prihvata kao štimovanje totema
ni ućutkan nakot nema taktiku
samo se ukipi i pipka testise tapkaroša
eto u tome je tajna mudrosti
majušne pijavice grandomanije
koja predano zaliva gen u vinilu
i puža iz epruvete
u vinogradu goniča napasa
tako je to otkad ktitori rotiraju
ritmično
kao biciklisti
pod skrivenom pretnjom
sakupljenih pahulja.
MONOTONIJA
Venac bezbožnika
ne može da okaje nagotu
mesijo
ti koji kokodačeš
da guzni čepići turbine pokreću
fanatični krelci u birtiji šenluče
naramkom trotila u torbama
a baksuz rizik isključuje
da ne proključa ljubav bacila
uzalud
a ja
celibat monologom testiram
memoriju rimama merim
i mozgam
mozgam
kako brbljivce ćutanjem da nadmudrim
i bezvukom umnožim monotoniju
dok tonu nestalni staleži
dok žeže milosrđe zlotvora
i prokisli otrov tvorca
zaslepljuje ogluvela čula.
PUTOKAZI
Putokazi ćute
a raskršća i ušća sjakte
u sumpornoj izmaglici
i klize niz vetrometinu
karike lanaca nižem i žetone bakarne
dok ne uđem u kućicu
ćuka da ukorim
a spokoj rida u plućima nacije
i zadah kobi
skida diktatoru sa usne
urota apatiju presahlog pisca topi
pod potkovanim stopicama patriote
koje se kovitlaju u vitrinama legata
dobrostojećih partijskih aparat-čika
i nasrću na srču puka.
čudotvorac dušu ima
ušunja mi se u život
i sedne pod dušek
na kojem spiram mačje dlake sa dlana
podstaknut prorokovim zevom
milozvučnim
retki su to trenuci
kad poželim da se srećan popišam na lovor
ili mak koji kanone zaumlja kazuje
jezikom kozjim
dok užegli karmin armije jedu
u rovovima tajnim
tad olistaju lipe
tuzi sklone kneginjice sete
a očevi obigravaju porodilišta
u rađanje sinova da se osvedoče
i šapuću
kako je gnusno nositi belutak u ustima
i bombaša samoubicu mamiti
unjkavom molitvom žrtve
dok se kani da minu uzida
u temelj diznilenda.
IKONA
U parkovima ozvezdanim
imrovizovanim nebom
buljavi se parovi ljubakaju zvonko
i drhte od užitka
sluteći desant hobotnica
natekli od špiritusa
kao duvaljke u staklarama
pijanci onanišu na doniranim
niklovanim nosilima iz japana
ksenofobija jača
kada se čeprka po kanonima
i zimogrožljivi se nakot
vine u letargiju
otuđen od utočišta
ali šta to vredi
kad podla pakost predano
vladarima gricka damare
na nepomičnim obrazima
a na koncu života
gde još čami nada
u ramu za ikonu
lutkica je skota
koji grešan strada.
