Okrenut leđima sluđenom svetu
pevam u sebi
danima.
Tako spokoj sputavam
da mi kroz trepavice ne iscuri
i kane na ljutookog satira u čitanci.
Kometu u oku gajim ždrebastu
i kučku vragolanku
u čizmicama ruskim.
Hej, hoj,
ponosno kličem naličjem tuđeg glasa
travama i kaktusovoj bodlji.
Hoj, hej, odgovaraju
mamutske gromade klasika
i lajave reinkarnacije
goniča violina i truba.
Zabava je to jutarnja
upriličena nadomak gradskih trgova
i kafe u šolji
u kojoj se mreška
vasionska samoća pesnika.
Posmatram pogana lica
očeva nacije i njihovih miljenica,
pod kiselkastim podočnjacima neba
i pijanim dojkama uspaljenih čelistkinja.
Zakloni su uklonjeni ljupkim dekretom.
Zakoni laju odasvud i prete li prete.
Nada pada u san i češe se odurno, gadura.
Snovi device izdišu u naletima
i zveckaju vlažno.
Samo ptica bezgnezdica
u krnjetku kljuna koktel nosi
ozbiljna kao voštani Molotov
u kladionici.
VRAPČIĆ
Osluškujem praskavo gugutanje
izblajhanih udvorica po kuloarima
i unjkavi šapat dvorske elite
razvratu sklone i bucmaste kao čir.
Na balu predvodnika
užagrene se oči vernika
razdragano smejulje.
Lutani animirani i obezdušeni
sanjaju zaveru i kljucaju ovas
ćuteći na ramenu hranioca
predu redom do jutra.
Ne znaju da
ako se pogazi čast
urokljiva se kletva iskrade
ispod pazuha tvorca
i nadmudri ih.
O, grešnici sluzavi.
Misli se iscede i ostave ožiljke
na tabanima.
Utroba rasporena pokisne
i satrune
na vetrometini
dok mozgovi gnjili
prebirajući po sećanju
osušenim ganglijama
sami sebe
ne počnu da tetoše kao balegari.
Kroz naprstak pluća tad
dan pijukne za ljuskom tišine
života koji ide dalje
i dalje
prečicom
ropćući zagonetno, vrapčić đavolasti.
ODOJČE
Strepim slušajući ratnohuškački program
svetskih mirovnih pokreta.
Odsutno gledam gole starice
koje se izležavaju po krovovima
i prizivaju Harmsa.
Pokušavam da se saberem
i pljunem u dalj,
u zacakljeno oko kreatora
novog svetskog čuda.
Nikoga nije briga
šta se zbiva u sivilu tuđih mozgova.
Ko pluta dalje, a ko tone
ostavljajući za sobom
nesvarenu predstavu života,
žitku i miomirisnu kaku odojčeta
iskreno zagledanog
u sopstvenu predstavu
o spasu čovečanstva
pokoljem buntovnika
zabarikadiranih.
ZNAMENJE
Dođe to jednom
u očekivanju da se doživi stota.
Sklapaju se godovi
i ređaju po krivulji dlana.
Monstrumi su davno izmislili bombe
da ublaže nežnost topuza i praćke.
Čekaju nas opet mračne slutnje
pred željom za vlašću novih osvajača.
Nerođeni plaču iz besplodnog legla.
Sparno se nebo trza u trudnoći.
Planeta se razuzdana u užasu grči
pod znamenjem strašnim bahate svemoći.
ZVONČICA
Samo glasine i lelek
cure nad čaršijskim sutonom.
Sedeljke se prostiru u nedogled,
srceparajuće
kao korota mlade grofice.
A tu bi trebalo da bude nešto,
sto sa poslugom ili badem
u kristalnoj lobanji lakeja.
Ništa od toga.
Tupost cakli iz pogleda sabrata
Jednoga dana ljudi će se čuditi
kad im selice padnu sa neba
kao cekini muholovaca
u kreč.
Špartaju voćari šinama zarđalim
da snesu dokolicu i puste je
da prhne u ambis.
Vatru će da žderu staklari
i njihove tašte.
Bez razloga.
Pazim da ti na rep ne stanem Zvončice
i mlado ti telo ne pretvorim
u zvonki eho večitog kruženja.
Ministri se svrgavaju
i šetaju goli po kejovima
klepećući zvončićima
nad noćnim morama spletkaroša.
Teme im je opijum rečitosti
kojoj se klanjaju pobožno.
BOLEST
Sklonite svoje prljave ruke,
pod krevet ili na ormar iza simetrično
poređanih ucrvljalih dunjaca (ukoliko je jesen).
Sklonite ih na tavan, u podrum
ili na neko drugo tajno mesto.
Ovde temperatura uopšte nije bitna.
Sklonite svoje prljave ruke i ne pokazujte ih
nikome. U očima, glasu ili osmehu još je
i moguće instalirati toplinu, boju
i grimasu. Jedino ruke nikako ne možete
kamuflirati. Crno ispod nokta ostaje
crno ispod nokta.Kap zgrušane krvi,
Ugljenisana dečja suza ili komad
ljudskog mesa bez kostiju. Sklonite
svoje prljave ruke i nikako ih, nikako
deci ne pokazujte. Jer ona to sigurno
Neće shvatiti, a suvišne reči samo ih
mogu potaknuti da svoju detinju
radoznalost zadovolje čeprkajući dublje
iza uredno podsečenih noktiju sa čijih
Vrhova svakodnevno otpadaju odumrle
ćelije zločina iz strasti, iz obesti
ili dokolice, svejedo. Zato, ipak,
sklonite te svoje proklete prljave
Ruke ili ih upotrebljavajte samo tri
puta dnevno, pre i posle jela.
Ne mućkati i ne približavati vatri.
Ne okretati dlanove i ne tražiti liniju
života. Ne trljati ih i ne stavljati
u rukavice, niti ih pružati na pozdrav.
Ne raditi s njima ni sve ostale obične
stvari. Sklonite ih kad vam kažem.
Zakopajte ih jer samo zakopane
one mogu nečemu korisnom poslužiti,
mada trava iz takvog đubreta
Obično bude kržljava i opora
jer i ona zna
da je bolest prljavih ruku
dugotrajna, teška
i, što je najgore, neizlečiva.
BILBORD
Zastave su pale,
samo mržnja zjapi podlakćeno
i pogažena obećanja
pljuju na zajedničke svetinje.
Krvožedni,
pohlepni,
i mržnjom opsednuti,
izgubili su iz vida
da posle svih ratova
dolazi vek ništavila u istoriji
i zenicama pomahnitalih akrepa
na bilbordima.
SVETLOST
Svetlost je tanko udenuta u krošnju
da drugačije ne može biti:
neko ima lice bolno nasmešno
i umiljavanje mačje,
drugi imaju blagodeti krvlju stečene
i aktivno članstvo u novoj eliti.
Život je i ovde doživljaj
bez ostatka,
kako koga zapadne:
retkima uloga glavna i kratka
a većini epizode duge i gadne.
No, dogodiće se već
uz biblijsku jeku
da jednoga dana
o, ti greško tvorčevog dela
podigneš posramljeni pogled
ka nebu
obrišeš suze
koje ti ponos predaka peku
i odsanjaš dugo željenu javu.
ZABORAV
O, vi pioni patova- ratova,
vi, grešne marionete u nevreme dogođenog puka,
vi, vlasnici ušteđenih života
u pomračenoj svesti ušate kasice- prasice
pohranjene u trezor kosmičkog ništavila,
vaše vreme dolazi neumitno
u posrebrenim gipsanim koritima,
u pozlaćenim hodaljkama,
na štakama samohodnim,
u kolicima sjaktavim kao ordenje
za odanost vođi.
KOKTEL
Okrenut leđima sluđenom svetu
pevam u sebi
danima.
Tako spokoj sputavam
da mi kroz trepavice ne iscuri
i kane na ljutookog satira u čitanci.
Kometu u oku gajim ždrebastu
i kučku vragolanku
u čizmicama ruskim.
Hej, hoj,
ponosno kličem naličjem tuđeg glasa
travama i kaktusovoj bodlji.
Hoj, hej, odgovaraju
mamutske gromade klasika
i lajave reinkarnacije
goniča violina i truba.
Zabava je to jutarnja
upriličena nadomak gradskih trgova
i kafe u šolji
u kojoj se mreška
vasionska samoća pesnika.
Posmatram pogana lica
očeva nacije i njihovih miljenica,
pod kiselkastim podočnjacima neba
i pijanim dojkama uspaljenih čelistkinja.
Zakloni su uklonjeni ljupkim dekretom.
Zakoni laju odasvud i prete li prete.
Nada pada u san i češe se odurno, gadura.
Snovi device izdišu u naletima
i zveckaju vlažno.
Samo ptica bezgnezdica
u krnjetku kljuna koktel nosi
ozbiljna kao voštani Molotov
u kladionici.
VRAPČIĆ
Osluškujem praskavo gugutanje
izblajhanih udvorica po kuloarima
i unjkavi šapat dvorske elite
razvratu sklone i bucmaste kao čir.
Na balu predvodnika
užagrene se oči vernika
razdragano smejulje.
Lutani animirani i obezdušeni
sanjaju zaveru i kljucaju ovas
ćuteći na ramenu hranioca
predu redom do jutra.
Ne znaju da
ako se pogazi čast
urokljiva se kletva iskrade
ispod pazuha tvorca
i nadmudri ih.
O, grešnici sluzavi.
Misli se iscede i ostave ožiljke
na tabanima.
Utroba rasporena pokisne
i satrune
na vetrometini
dok mozgovi gnjili
prebirajući po sećanju
osušenim ganglijama
sami sebe
ne počnu da tetoše kao balegari.
Kroz naprstak pluća tad
dan pijukne za ljuskom tišine
života koji ide dalje
i dalje
prečicom
ropćući zagonetno, vrapčić đavolasti.
ODOJČE
Strepim slušajući ratnohuškački program
svetskih mirovnih pokreta.
Odsutno gledam gole starice
koje se izležavaju po krovovima
i prizivaju Harmsa.
Pokušavam da se saberem
i pljunem u dalj,
u zacakljeno oko kreatora
novog svetskog čuda.
Nikoga nije briga
šta se zbiva u sivilu tuđih mozgova.
Ko pluta dalje, a ko tone
ostavljajući za sobom
nesvarenu predstavu života,
žitku i miomirisnu kaku odojčeta
iskreno zagledanog
u sopstvenu predstavu
o spasu čovečanstva
pokoljem buntovnika
zabarikadiranih.
ZNAMENJE
Dođe to jednom
u očekivanju da se doživi stota.
Sklapaju se godovi
i ređaju po krivulji dlana.
Monstrumi su davno izmislili bombe
da ublaže nežnost topuza i praćke.
Čekaju nas opet mračne slutnje
pred željom za vlašću novih osvajača.
Nerođeni plaču iz besplodnog legla.
Sparno se nebo trza u trudnoći.
Planeta se razuzdana u užasu grči
pod znamenjem strašnim bahate svemoći.
ZVONČICA
Samo glasine i lelek
cure nad čaršijskim sutonom.
Sedeljke se prostiru u nedogled,
srceparajuće
kao korota mlade grofice.
A tu bi trebalo da bude nešto,
sto sa poslugom ili badem
u kristalnoj lobanji lakeja.
Ništa od toga.
Tupost cakli iz pogleda sabrata
Jednoga dana ljudi će se čuditi
kad im selice padnu sa neba
kao cekini muholovaca
u kreč.
Špartaju voćari šinama zarđalim
da snesu dokolicu i puste je
da prhne u ambis.
Vatru će da žderu staklari
i njihove tašte.
Bez razloga.
Pazim da ti na rep ne stanem Zvončice
i mlado ti telo ne pretvorim
u zvonki eho večitog kruženja.
Ministri se svrgavaju
i šetaju goli po kejovima
klepećući zvončićima
nad noćnim morama spletkaroša.
Teme im je opijum rečitosti
kojoj se klanjaju pobožno.
BOLEST
Sklonite svoje prljave ruke,
pod krevet ili na ormar iza simetrično
poređanih ucrvljalih dunjaca (ukoliko je jesen).
Sklonite ih na tavan, u podrum
ili na neko drugo tajno mesto.
Ovde temperatura uopšte nije bitna.
Sklonite svoje prljave ruke i ne pokazujte ih
nikome. U očima, glasu ili osmehu još je
i moguće instalirati toplinu, boju
i grimasu. Jedino ruke nikako ne možete
kamuflirati. Crno ispod nokta ostaje
crno ispod nokta.Kap zgrušane krvi,
Ugljenisana dečja suza ili komad
ljudskog mesa bez kostiju. Sklonite
svoje prljave ruke i nikako ih, nikako
deci ne pokazujte. Jer ona to sigurno
Neće shvatiti, a suvišne reči samo ih
mogu potaknuti da svoju detinju
radoznalost zadovolje čeprkajući dublje
iza uredno podsečenih noktiju sa čijih
Vrhova svakodnevno otpadaju odumrle
ćelije zločina iz strasti, iz obesti
ili dokolice, svejedo. Zato, ipak,
sklonite te svoje proklete prljave
Ruke ili ih upotrebljavajte samo tri
puta dnevno, pre i posle jela.
Ne mućkati i ne približavati vatri.
Ne okretati dlanove i ne tražiti liniju
života. Ne trljati ih i ne stavljati
u rukavice, niti ih pružati na pozdrav.
Ne raditi s njima ni sve ostale obične
stvari. Sklonite ih kad vam kažem.
Zakopajte ih jer samo zakopane
one mogu nečemu korisnom poslužiti,
mada trava iz takvog đubreta
Obično bude kržljava i opora
jer i ona zna
da je bolest prljavih ruku
dugotrajna, teška
i, što je najgore, neizlečiva.
BILBORD
Zastave su pale,
samo mržnja zjapi podlakćeno
i pogažena obećanja
pljuju na zajedničke svetinje.
Krvožedni,
pohlepni,
i mržnjom opsednuti,
izgubili su iz vida
da posle svih ratova
dolazi vek ništavila u istoriji
i zenicama pomahnitalih akrepa
na bilbordima.
SVETLOST
Svetlost je tanko udenuta u krošnju
da drugačije ne može biti:
neko ima lice bolno nasmešno
i umiljavanje mačje,
drugi imaju blagodeti krvlju stečene
i aktivno članstvo u novoj eliti.
Život je i ovde doživljaj
bez ostatka,
kako koga zapadne:
retkima uloga glavna i kratka
a većini epizode duge i gadne.
No, dogodiće se već
uz biblijsku jeku
da jednoga dana
o, ti greško tvorčevog dela
podigneš posramljeni pogled
ka nebu
obrišeš suze
koje ti ponos predaka peku
i odsanjaš dugo željenu javu.
ZABORAV
O, vi pioni patova- ratova,
vi, grešne marionete u nevreme dogođenog puka,
vi, vlasnici ušteđenih života
u pomračenoj svesti ušate kasice- prasice
pohranjene u trezor kosmičkog ništavila,
vaše vreme dolazi neumitno
u posrebrenim gipsanim koritima,
u pozlaćenim hodaljkama,
na štakama samohodnim,
u kolicima sjaktavim kao ordenje
za odanost vođi.
