ona
tužno pakuje zimske stvari u ormar
pokušava da se seti
gde je izgubila prošlu godinu
prošlu godinu
koja je prva i poslednja za mnogo toga
on
nalakćen na krevetu
piše beznačajne patetične stihove koji se čak ni ne rimuju a ustvari pokušava da se seti
kako i gde je dođavola izgubio prošlu godinu
prilazi prozoru proleće je
ulica je mračna i više nema one svetlosti zlatne i zrnaste s drvene bandere
one svetlosti što miriše na svež vruć hleb
i na zimu
sećaš se da smo pre nekog vremena planirali da otputujemo u pariz
a još uvek nismo otputovali
zajedno
kažeš kafa ti se hladi
dobro je pisati poeziju
uvek pri ruci imaš papirić na koji možeš da spustiš koštice iz knedli sa šljivama
№ 2
šta bih sve mogao
da kažem
o dimnjaku
crnom
koji se vidi sa terase
šta bih sve mogao da kažem
o »načinu gospođe i obrazima seljanke«
o pokisloj skadarliji
o »monoklu«
kod kojeg se sedi dok ne dođe vreme da se ode
jer bi i konobari išli kućama
šta bih sve mogao da kažem
o cveću
ukradenom
pa poklonjenom nekom
nepoznatom
sa stola pored
»prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom
boljem hotelu«
dođavola
nikako da sretnem
tu ines
№ 25
izlazim iz restorančića
u kojem smo redovno pili kafu
(zapravo, ja crni čaj s mlekom,
ti kapućino)
razgovarali, svađali se,
ćutali
radili već nešto
u rana prepodneva
hodam gradom
baš je sparno i nekako teško
kao pred letnji pljusak
dolazim do zgrade
u kojoj smo nekad
zajedno živeli
sa dućana u prizemlju
skidaju tablu
na kojoj je još od 1921. pisalo
»časovničar«
radnici kažu
biće sad tu menjačnica
malo dalje je parkić
jedna devojčica
od pet – šest godina
na ljuljašci
govori
u mobilni telefon
mislim
kako bi danas izgledala naša deca
da smo ih imali
pirka
letnji lahor
tek toliko
da može lakše da se diše
i da se košulja ne lepi za kožu
idem senovitom stranom ulice
gužva je u gradu
kao pred neki praznik
ili bombardovanje
svi vuku kese pune hrane
toalet papira
kutija cigareta
možda se nešto i dešava
ali ja o tome ne znam ništa
na klupu u parku
gde sam te pre toliko godina
prvi put zaprosio
ne sedam
(prosio sam te više puta
i uvek si me odbijala
s više
ili manje takta)
uostalom
i velike lipe
koje su bile okolo
neko je posekao
samo su panjevi
ostali
malo dalje je
i onaj ogroman tržni centar
pred kojim sam znao
da provedem sate
čekajući da izabereš i kupiš
nešto apsolutno nepotrebno
pa da nosim pakete
kući
gore
izgleda sa severa
dolazi oluja
biće kiše
nadam se
da malo odahnemo
dan-danas ne mogu da se setim
kako sam
taksijem, autobusom ili tramvajem
od surčinskog aerodroma
pa sve do rozarijuma na novom groblju
doneo sićušnu zapečaćenu kutiju
koja je stigla iz zemlje u koju si emigrirala
kutiju
sa onim što je od tebe ostalo
№ 4
iz dubine svoje usamljene
izmaglice
posmatram s čežnjom
visove
kupole
što blešte
i na suncu
i u tmini
koračam lagano
penjem se
hodočastim
godinama
oduvek
strpljivo
jer ti na vrhu
stojiš i čekaš
oduvek
№ 5
/ vidiš li me / kako sedim s glavom u šakama / dok kiša / dok ptice / a dok sunce /
/ ogromna činija puna grožđa na stolu / otkud mi ta uspomena / to je valjda bila neka proslava / ne znam / bilo je i čaša s vinom / moja lula / ona keramička / jedan fotoaparat amaterski / nečiji / gomila prljavih tanjirića / kašičica / moj musav pulover / prebačen preko naslona stolice / palica za kriket / pažljivo naslonjena na zid / peglaš moje košulje / gola do pojasa / prebacuješ kosu iza uha / hranim ptice mrvicama / sipam ih na prozorski sims / ptice u gomili / bore se za hranu / skaču jedna preko druge / guguču / guču / guču /
/ dišem duboko /
/ tvoja ruka u džepu mog mantila / prsti glatki hladni / kao smaragdi / ali to je neka druga priča / venecijanska /
/ iz moderne / neudobne / metalne stolice / posmatram odsjaj zalaska na sveže opranom prozoru / prijatelj gleda nekako preko mog ramena / u zid verovatno / o nečemu misli / u daljini u magli u sumraku / grade se nova naselja /
/ u uglu zablista komad stakla / bolest / visi na zidu / više kao dekor / nežan / plavičast dodir / puka slučajnost / bolje obavi poslove oblaci neće pobeći biće uvek na nebu iako ne baš isti a to i nije toliko važno / ne čekaj više telefonski poziv ili ono značajno pismo više nema nikog ko bi te pozvao bolje obavi poslove / misli na budućnost / eh / budućnost / pluća puna dima izbezumljene oči / pada / pada / zbijene duše ispod strehe / nebo eksplodira / dečak što se guši / u trolejbusu / punom senfa / a između zidina / debelih / ja sedim / patiniran / smeđa muzika / tamna pruga na svetloj pozadini / lelujavo prilazi / približava se / sve više / ljudima što sede / posmatraju svoje utrobe / kako sluzavo smrde s poda / gledam iz prikrajka / stresam se od zadovoljstva /
/ danas / kad pokušavam da se prisetim / gde sam sve bio / koja sam sve mesta / u životu / video / kakve sam crvenoplave zalaske sunca / posmatrao / u kojim sam se morima / kupao / kojim šumama / hodio / ne mogu /
/ glupo / ali ničeg se ne sećam / šteta / bilo je tu puno lepog /
/ verovatno /
/ ipak /
/ pamtim /
/ (degutantno, no šta ću) /
/ skoro svih mesta / i svih prilika / kad sam /
/ u automobilu / što je vozio serpentinama oko konjica / mnogo pre ovog najnovijeg / rata / bio sam još mali / preko svoje usnule sestre / ona je bila besna / a meni / iako mi je bilo loše / meni je ipak bilo zabavno / jer uvek je ona bila ta koja je meni smeštala zvrčke / u bolnici / kad su mi vadili krajnike / pa je i medicinska sestra / neka mlada / (mislim) / i lepa / (volim da mislim) / sedela na ivici mog kreveta / plakala / jer je detetu / meni / tako strašno loše / buffet brioni / u ulici ive lole ribara / tačno preko puta krčme boka / sad srušene / čučavac / eh da / u toaletu finog francuskog restorana / negde u aziji / pa u vojsci / kad smo opet kolektivno / jako sunce / i loš ručak / a kuvara nigde / da ga priupitaš / u svom krevetu kad sam / no to nije ni važno / osvestilo me je / pa sam prestao / kad me je neki momak / onako / reda radi / lupio u stomak / nasred ulice / u pola belog dana / baš bez razloga / a nisam ga ni poznavao / kad sam posle boce vina / otišao u podrum / gde je bilo puno ljudi / i muzika svirala glasno / pa na povratku / s kratkog službenog puta / po pantalonama kolege iz naše borbe / u autobusu punom novinara / e tad me baš nije bilo sramota / tad sam stvarno pokvario stomak
eto ovo me je podsetilo / ne znam kako / na ćebe na kojem smo / prostrtom po podu / prvi put vodili ljubav / a koju godinu kasnije u njega zamotali psa / kad je uginuo / mrtav pas u našem ćebetu / to mu dođe normalno / (kažu da se čak i šamael na kolenima moli / ali to ne pomaže / bar ne meni) /
/ eto i ti / crvenoplavi zalasci sunca / ma sigurno ih je bilo /
oh,
/ kako su lepi / čempresi uz groblje /
№ 6
na zidu
obešeni vladimir
marlena
anđelčić kako se šminka stojeći
na stoličici u kupatilu
(ogledalo je previsoko postavljeno
a ona je sićušna)
telefonska slušalica u providnoj vreći
ne, to ipak nije taj zid
deca crtaju
batu i seku
što–se–za–ruke–drže
sa kućicom
drvećem
oblacima
pticama
tarabom oko kućice
u pozadini
s druge strane zida
u kupatilu
curi neka cev
svuda po podu voda
stan miriše na sve
osim na mene i nju
prebrzo
prebrzo
№ 7
žitka masa
krcka
pod zubima
kralj lutaka
(neka kombinacija bicikla i šupljih kostiju)
pleše
kao odjavna špica
za dečji film
bez gledalaca
lobanja
prokišnjava
kroz veliku rupu
koju sam prosvrdlao sâm
curi sećanje
u želudac
napinje ga
do prsnuća
svet
se smanjuje
na nekoliko
kubnih santimetara
daha
toplote
mraka
№ 8
i piše tako moj poznanik
o ljudima što nose imena poznatih
a koji kobajagi žive u njegovom kvartu
o ženama nekakvim zavodljivim nedostupnim
raduje se kad završi priču
pa mi je
obavezno
pročita
nije to loše
kažem ja mudro
spustim telefonsku slušalicu
odem do pisaćeg stola
nastavim da zurim
u svoju praznu stranicu
često mi on govori
sve ovo što si mi sad rekao
zapiši
to je dobra literatura
još kad bih se ja sećao
onoga što sam mu kazao
bilo bi to –
№ 9
kamioneti
vozila za dostavu
zveckaju boce mineralne vode
u kartonskom sanduku
poneki prolaznik
rano jutro
u novinama ništa
kao i obično
kafane za imućne »boeme« otvaraju vrata
čuje se iznutra tih razgovor
dok se aparati za kafu zagrevaju
odozdo
odozgo
sa svih strana
mrmori grad
tu je samo ova klupa
što žulja
sa drveta sleće gugutka
delimo kiflu
ptice mogu neverovatno mnogo da pojedu
№ 10
jednog jutra / travnato maglovitog / sergej aleksandrovič, vladimir vladimirovič, federico garcia / i grand maître / šta će on tu / sede / čaj piju, jasno / u sali luksor hotela, moskva / a kroz prozor / otvoren / sneg
za susednim stolom / gabriele d’annunzio, james joyce, filip filipović, heinrich böll / palinku piju, madžarsku, jasno / a bruno venturini / peva / peva / peva / dok ljubomir micić meša karte / za jednu finu / popodnevnu / partiju belota
№ 11
gledam te
kako odlaziš
niz prazni kilburn high road
hodajući
ko zna,
možda voliš
drugog čoveka
(eto,
upravo,
pre pet minuta
si ga, mislim, zvala
možda probudila
vratila se s osmehom
sa telefona)
istina
nisam ga nikada video
mora
da je mnogo bolji
bože
bojim se
da ti se nešto
ne desi
u ovoj ulici
ima svakakvih
tipova
№ 12
nemam ja ubeđenja ni predubeđenja i ni u šta ne verujem i ništa me više ne zanima i ništa više ne osećam
ipak
autobus prolazi ispod mosta što vodi k severu jedan crni mršavi pas isplaženog crvenog jezika (nema tu nikakve simbolike sirotom keru je vruće) sunce to se beše zove praskozorje odnekud miriše crni duvan osećam u grudima hleb i vino od sinoć
ranije mi je veliki majstor dolazio u san pozivao da provedem dva tri dana u društvu njegovih životinja pasa mačaka magaraca (fini su magarci) jednog dana posadiću drvo mislio sam u zavetrini zalivaću ga okopavati ako treba i kad poraste veliko kupiću klupicu za snatrenja pod krošnjom u letnje večeri
a kod kuće krevet tako prazan pust prosto evo slobodno mogu da stavim pored sebe šolju čaja knjigu
naočare
i da još ima puno mesta
№ 13
sanjao si noćas
nobelovu nagradu
pa je ispalo
da su ti samo
puna creva
i da valja otići
odsedeti na šolji
uz novine i cigaretu
neki tip vezao bombu oko struka
pobio sto dvadeset
nevinih
u južnoj americi rodilo se dete
sa dve glave
u africi palo drvo
ubilo trideset jednog čoveka
a naša privreda
napreduje
uostalom
ti si izuzetno dobro situiran čovek
divna žena
dobra deca
mlada ljubavnica
dobar posao
stan
skoro nov auto
članstvo u nekoliko cenjenih udruženja
predsednik tri-četiri ugledna žirija
za dodelu književnih nagrada
koje nose imena
provincijskih pesnika
što pomreše prerano
ili prekasno
od loše rakije
groznog duvana
džangrizavih žena
dosade
dakle
samo ti još
nobelova nagrada fali
čuj
svi smo mi to već toliko puta progutali
popušili
toliko puta
uzastopce
jablane moj
čemu služi bilo ko od nas
moj genije
tvoj genije
i ti
što tvrdiš da imaš vizije
da znaš kako ona dama
s dve-tri-il’ ko zna kol’ko već ruku
suzama natapa
naš napaćeni narod
ma daj
prijatelju
prijatelji moji
kolege
lepo je svima vama rekao majakovski
a ako ruski ne čitate
zogović je sve to fino preveo
pa knjige u šake
i trt
№ 1
ona
tužno pakuje zimske stvari u ormar
pokušava da se seti
gde je izgubila prošlu godinu
prošlu godinu
koja je prva i poslednja za mnogo toga
on
nalakćen na krevetu
piše beznačajne patetične stihove koji se čak ni ne rimuju a ustvari pokušava da se seti
kako i gde je dođavola izgubio prošlu godinu
prilazi prozoru proleće je
ulica je mračna i više nema one svetlosti zlatne i zrnaste s drvene bandere
one svetlosti što miriše na svež vruć hleb
i na zimu
sećaš se da smo pre nekog vremena planirali da otputujemo u pariz
a još uvek nismo otputovali
zajedno
kažeš kafa ti se hladi
dobro je pisati poeziju
uvek pri ruci imaš papirić na koji možeš da spustiš koštice iz knedli sa šljivama
№ 2
šta bih sve mogao
da kažem
o dimnjaku
crnom
koji se vidi sa terase
šta bih sve mogao da kažem
o »načinu gospođe i obrazima seljanke«
o pokisloj skadarliji
o »monoklu«
kod kojeg se sedi dok ne dođe vreme da se ode
jer bi i konobari išli kućama
šta bih sve mogao da kažem
o cveću
ukradenom
pa poklonjenom nekom
nepoznatom
sa stola pored
»prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom
boljem hotelu«
dođavola
nikako da sretnem
tu ines
№ 25
izlazim iz restorančića
u kojem smo redovno pili kafu
(zapravo, ja crni čaj s mlekom,
ti kapućino)
razgovarali, svađali se,
ćutali
radili već nešto
u rana prepodneva
hodam gradom
baš je sparno i nekako teško
kao pred letnji pljusak
dolazim do zgrade
u kojoj smo nekad
zajedno živeli
sa dućana u prizemlju
skidaju tablu
na kojoj je još od 1921. pisalo
»časovničar«
radnici kažu
biće sad tu menjačnica
malo dalje je parkić
jedna devojčica
od pet – šest godina
na ljuljašci
govori
u mobilni telefon
mislim
kako bi danas izgledala naša deca
da smo ih imali
pirka
letnji lahor
tek toliko
da može lakše da se diše
i da se košulja ne lepi za kožu
idem senovitom stranom ulice
gužva je u gradu
kao pred neki praznik
ili bombardovanje
svi vuku kese pune hrane
toalet papira
kutija cigareta
možda se nešto i dešava
ali ja o tome ne znam ništa
na klupu u parku
gde sam te pre toliko godina
prvi put zaprosio
ne sedam
(prosio sam te više puta
i uvek si me odbijala
s više
ili manje takta)
uostalom
i velike lipe
koje su bile okolo
neko je posekao
samo su panjevi
ostali
malo dalje je
i onaj ogroman tržni centar
pred kojim sam znao
da provedem sate
čekajući da izabereš i kupiš
nešto apsolutno nepotrebno
pa da nosim pakete
kući
gore
izgleda sa severa
dolazi oluja
biće kiše
nadam se
da malo odahnemo
dan-danas ne mogu da se setim
kako sam
taksijem, autobusom ili tramvajem
od surčinskog aerodroma
pa sve do rozarijuma na novom groblju
doneo sićušnu zapečaćenu kutiju
koja je stigla iz zemlje u koju si emigrirala
kutiju
sa onim što je od tebe ostalo
№ 4
iz dubine svoje usamljene
izmaglice
posmatram s čežnjom
visove
kupole
što blešte
i na suncu
i u tmini
koračam lagano
penjem se
hodočastim
godinama
oduvek
strpljivo
jer ti na vrhu
stojiš i čekaš
oduvek
№ 5
/ vidiš li me / kako sedim s glavom u šakama / dok kiša / dok ptice / a dok sunce /
/ ogromna činija puna grožđa na stolu / otkud mi ta uspomena / to je valjda bila neka proslava / ne znam / bilo je i čaša s vinom / moja lula / ona keramička / jedan fotoaparat amaterski / nečiji / gomila prljavih tanjirića / kašičica / moj musav pulover / prebačen preko naslona stolice / palica za kriket / pažljivo naslonjena na zid / peglaš moje košulje / gola do pojasa / prebacuješ kosu iza uha / hranim ptice mrvicama / sipam ih na prozorski sims / ptice u gomili / bore se za hranu / skaču jedna preko druge / guguču / guču / guču /
/ dišem duboko /
/ tvoja ruka u džepu mog mantila / prsti glatki hladni / kao smaragdi / ali to je neka druga priča / venecijanska /
/ iz moderne / neudobne / metalne stolice / posmatram odsjaj zalaska na sveže opranom prozoru / prijatelj gleda nekako preko mog ramena / u zid verovatno / o nečemu misli / u daljini u magli u sumraku / grade se nova naselja /
/ u uglu zablista komad stakla / bolest / visi na zidu / više kao dekor / nežan / plavičast dodir / puka slučajnost / bolje obavi poslove oblaci neće pobeći biće uvek na nebu iako ne baš isti a to i nije toliko važno / ne čekaj više telefonski poziv ili ono značajno pismo više nema nikog ko bi te pozvao bolje obavi poslove / misli na budućnost / eh / budućnost / pluća puna dima izbezumljene oči / pada / pada / zbijene duše ispod strehe / nebo eksplodira / dečak što se guši / u trolejbusu / punom senfa / a između zidina / debelih / ja sedim / patiniran / smeđa muzika / tamna pruga na svetloj pozadini / lelujavo prilazi / približava se / sve više / ljudima što sede / posmatraju svoje utrobe / kako sluzavo smrde s poda / gledam iz prikrajka / stresam se od zadovoljstva /
/ danas / kad pokušavam da se prisetim / gde sam sve bio / koja sam sve mesta / u životu / video / kakve sam crvenoplave zalaske sunca / posmatrao / u kojim sam se morima / kupao / kojim šumama / hodio / ne mogu /
/ glupo / ali ničeg se ne sećam / šteta / bilo je tu puno lepog /
/ verovatno /
/ ipak /
/ pamtim /
/ (degutantno, no šta ću) /
/ skoro svih mesta / i svih prilika / kad sam /
/ u automobilu / što je vozio serpentinama oko konjica / mnogo pre ovog najnovijeg / rata / bio sam još mali / preko svoje usnule sestre / ona je bila besna / a meni / iako mi je bilo loše / meni je ipak bilo zabavno / jer uvek je ona bila ta koja je meni smeštala zvrčke / u bolnici / kad su mi vadili krajnike / pa je i medicinska sestra / neka mlada / (mislim) / i lepa / (volim da mislim) / sedela na ivici mog kreveta / plakala / jer je detetu / meni / tako strašno loše / buffet brioni / u ulici ive lole ribara / tačno preko puta krčme boka / sad srušene / čučavac / eh da / u toaletu finog francuskog restorana / negde u aziji / pa u vojsci / kad smo opet kolektivno / jako sunce / i loš ručak / a kuvara nigde / da ga priupitaš / u svom krevetu kad sam / no to nije ni važno / osvestilo me je / pa sam prestao / kad me je neki momak / onako / reda radi / lupio u stomak / nasred ulice / u pola belog dana / baš bez razloga / a nisam ga ni poznavao / kad sam posle boce vina / otišao u podrum / gde je bilo puno ljudi / i muzika svirala glasno / pa na povratku / s kratkog službenog puta / po pantalonama kolege iz naše borbe / u autobusu punom novinara / e tad me baš nije bilo sramota / tad sam stvarno pokvario stomak
eto ovo me je podsetilo / ne znam kako / na ćebe na kojem smo / prostrtom po podu / prvi put vodili ljubav / a koju godinu kasnije u njega zamotali psa / kad je uginuo / mrtav pas u našem ćebetu / to mu dođe normalno / (kažu da se čak i šamael na kolenima moli / ali to ne pomaže / bar ne meni) /
/ eto i ti / crvenoplavi zalasci sunca / ma sigurno ih je bilo /
oh,
/ kako su lepi / čempresi uz groblje /
№ 6
na zidu
obešeni vladimir
marlena
anđelčić kako se šminka stojeći
na stoličici u kupatilu
(ogledalo je previsoko postavljeno
a ona je sićušna)
telefonska slušalica u providnoj vreći
ne, to ipak nije taj zid
deca crtaju
batu i seku
što–se–za–ruke–drže
sa kućicom
drvećem
oblacima
pticama
tarabom oko kućice
u pozadini
s druge strane zida
u kupatilu
curi neka cev
svuda po podu voda
stan miriše na sve
osim na mene i nju
prebrzo
prebrzo
№ 7
žitka masa
krcka
pod zubima
kralj lutaka
(neka kombinacija bicikla i šupljih kostiju)
pleše
kao odjavna špica
za dečji film
bez gledalaca
lobanja
prokišnjava
kroz veliku rupu
koju sam prosvrdlao sâm
curi sećanje
u želudac
napinje ga
do prsnuća
svet
se smanjuje
na nekoliko
kubnih santimetara
daha
toplote
mraka
№ 8
i piše tako moj poznanik
o ljudima što nose imena poznatih
a koji kobajagi žive u njegovom kvartu
o ženama nekakvim zavodljivim nedostupnim
raduje se kad završi priču
pa mi je
obavezno
pročita
nije to loše
kažem ja mudro
spustim telefonsku slušalicu
odem do pisaćeg stola
nastavim da zurim
u svoju praznu stranicu
često mi on govori
sve ovo što si mi sad rekao
zapiši
to je dobra literatura
još kad bih se ja sećao
onoga što sam mu kazao
bilo bi to –
№ 9
kamioneti
vozila za dostavu
zveckaju boce mineralne vode
u kartonskom sanduku
poneki prolaznik
rano jutro
u novinama ništa
kao i obično
kafane za imućne »boeme« otvaraju vrata
čuje se iznutra tih razgovor
dok se aparati za kafu zagrevaju
odozdo
odozgo
sa svih strana
mrmori grad
tu je samo ova klupa
što žulja
sa drveta sleće gugutka
delimo kiflu
ptice mogu neverovatno mnogo da pojedu
№ 10
jednog jutra / travnato maglovitog / sergej aleksandrovič, vladimir vladimirovič, federico garcia / i grand maître / šta će on tu / sede / čaj piju, jasno / u sali luksor hotela, moskva / a kroz prozor / otvoren / sneg
za susednim stolom / gabriele d’annunzio, james joyce, filip filipović, heinrich böll / palinku piju, madžarsku, jasno / a bruno venturini / peva / peva / peva / dok ljubomir micić meša karte / za jednu finu / popodnevnu / partiju belota
№ 11
gledam te
kako odlaziš
niz prazni kilburn high road
hodajući
ko zna,
možda voliš
drugog čoveka
(eto,
upravo,
pre pet minuta
si ga, mislim, zvala
možda probudila
vratila se s osmehom
sa telefona)
istina
nisam ga nikada video
mora
da je mnogo bolji
bože
bojim se
da ti se nešto
ne desi
u ovoj ulici
ima svakakvih
tipova
№ 12
nemam ja ubeđenja ni predubeđenja i ni u šta ne verujem i ništa me više ne zanima i ništa više ne osećam
ipak
autobus prolazi ispod mosta što vodi k severu jedan crni mršavi pas isplaženog crvenog jezika (nema tu nikakve simbolike sirotom keru je vruće) sunce to se beše zove praskozorje odnekud miriše crni duvan osećam u grudima hleb i vino od sinoć
ranije mi je veliki majstor dolazio u san pozivao da provedem dva tri dana u društvu njegovih životinja pasa mačaka magaraca (fini su magarci) jednog dana posadiću drvo mislio sam u zavetrini zalivaću ga okopavati ako treba i kad poraste veliko kupiću klupicu za snatrenja pod krošnjom u letnje večeri
a kod kuće krevet tako prazan pust prosto evo slobodno mogu da stavim pored sebe šolju čaja knjigu
naočare
i da još ima puno mesta
№ 13
sanjao si noćas
nobelovu nagradu
pa je ispalo
da su ti samo
puna creva
i da valja otići
odsedeti na šolji
uz novine i cigaretu
neki tip vezao bombu oko struka
pobio sto dvadeset
nevinih
u južnoj americi rodilo se dete
sa dve glave
u africi palo drvo
ubilo trideset jednog čoveka
a naša privreda
napreduje
uostalom
ti si izuzetno dobro situiran čovek
divna žena
dobra deca
mlada ljubavnica
dobar posao
stan
skoro nov auto
članstvo u nekoliko cenjenih udruženja
predsednik tri-četiri ugledna žirija
za dodelu književnih nagrada
koje nose imena
provincijskih pesnika
što pomreše prerano
ili prekasno
od loše rakije
groznog duvana
džangrizavih žena
dosade
dakle
samo ti još
nobelova nagrada fali
čuj
svi smo mi to već toliko puta progutali
popušili
toliko puta
uzastopce
jablane moj
čemu služi bilo ko od nas
moj genije
tvoj genije
i ti
što tvrdiš da imaš vizije
da znaš kako ona dama
s dve-tri-il’ ko zna kol’ko već ruku
suzama natapa
naš napaćeni narod
ma daj
prijatelju
prijatelji moji
kolege
lepo je svima vama rekao majakovski
a ako ruski ne čitate
zogović je sve to fino preveo
pa knjige u šake
i trt
