Prosipam
zlatne mrvice svetlosti
u hramu Tvog imena…
Lelek zemlje
vuče se daljinama…
Ti ga čuješ…
Postoji li negde
čisti izvor
za grla Sušna?
Orfeju! Pronađi ga!
Pokaži put,
gde zov otaca
na jutrenje prvo
čeka…
Spasi setvu, Orfeju!
Pesmom svojom
probudi usnulo kamenje
i oplodi zemlju
što danima Te zove…
Sa povratkom kiša
kad procvetaju polja
procvetaće
i hiljadu cvetova belih
u mojoj krvi
(za Tebe, Orfeju)…
BLESAK
Pod jezikom Ti
zvezdana kora
zaiskri…
I nebeska reka
poteče
dodirom Tvog glasa…
Vreli oblaci
u zenitu…
Eho poslednjeg takta…
U tamnilu mom
Blesak!
MAGLE
Magle, guste i bele
vukle su se puteljcima
kao misao na
razgoljeno telo svetice
u snegu što se topi…
Dim. Memla.
I srne u begu.
Tvoj Glas narandže
cepao je
pretnju ispisanu na nebu…
Orfejska moč Tvoje Pesme…
Ne voliš magle, guste i bele.
Krčag vrućeg mleka
čekao Te na stolu…
NEPLODNA DOBA
Reke su uzaludno proticale…
Plavetno sunce zaludno beše plavetno…
Ni ćutnja naša što su ispadale
iz prastarih zidova nisu znale,
ili nisu mogle objasniti
neplodnju naših pesama…
Trešnje trule, pretrule
ostajale su nemo u našim rukama
cedeći se niz prste bez bola,
ali i bez užitka…
Nedovršeni akvarel sa previše vode!
Besemeni stihovi jalove pesme!
U očima su nam ostajale
samo suve ispucale koštice…
POJAS
Poslednju pesmu Ti tkam
na razboju darovanja,
njome da Te darivam…
Kao pojas
oko struka da je zadeneš…
Da Te njome opašem…
Da je nosiš
u lov, među zveri,
kada kreneš…
Da Te čuva
od lovca
lovina da ne postaneš…
URLIK
Ja sam samo urlik
iskidan iz Njegovog grla.
Šume me ponovo zovu,
postajem zver.
Ostavi znoj na mom čelu
i pođi, budi ptica!
VEZlLO
Vezilja ću postati,
na vezilu
pogled da Ti izvezem.
Srmenim koncem,
srmeni lančić
od želja pustih, da Ti nanižem.
U prstima neoznojenim,
boju čežnje u studenilu
da Ti sačuvam.
Za sve dodire nedodirnute,
za sve pesme neispevane,
za sva ćutanja iz grla neotkinuta,
i suze neprolivene
u očima utkane.
Snove nedosanjane
u jeleče vezeno,
da dosanjaš.
ODA ORFEJU
Prosipam
zlatne mrvice svetlosti
u hramu Tvog imena…
Lelek zemlje
vuče se daljinama…
Ti ga čuješ…
Postoji li negde
čisti izvor
za grla Sušna?
Orfeju! Pronađi ga!
Pokaži put,
gde zov otaca
na jutrenje prvo
čeka…
Spasi setvu, Orfeju!
Pesmom svojom
probudi usnulo kamenje
i oplodi zemlju
što danima Te zove…
Sa povratkom kiša
kad procvetaju polja
procvetaće
i hiljadu cvetova belih
u mojoj krvi
(za Tebe, Orfeju)…
BLESAK
Pod jezikom Ti
zvezdana kora
zaiskri…
I nebeska reka
poteče
dodirom Tvog glasa…
Vreli oblaci
u zenitu…
Eho poslednjeg takta…
U tamnilu mom
Blesak!
MAGLE
Magle, guste i bele
vukle su se puteljcima
kao misao na
razgoljeno telo svetice
u snegu što se topi…
Dim. Memla.
I srne u begu.
Tvoj Glas narandže
cepao je
pretnju ispisanu na nebu…
Orfejska moč Tvoje Pesme…
Ne voliš magle, guste i bele.
Krčag vrućeg mleka
čekao Te na stolu…
NEPLODNA DOBA
Reke su uzaludno proticale…
Plavetno sunce zaludno beše plavetno…
Ni ćutnja naša što su ispadale
iz prastarih zidova nisu znale,
ili nisu mogle objasniti
neplodnju naših pesama…
Trešnje trule, pretrule
ostajale su nemo u našim rukama
cedeći se niz prste bez bola,
ali i bez užitka…
Nedovršeni akvarel sa previše vode!
Besemeni stihovi jalove pesme!
U očima su nam ostajale
samo suve ispucale koštice…
POJAS
Poslednju pesmu Ti tkam
na razboju darovanja,
njome da Te darivam…
Kao pojas
oko struka da je zadeneš…
Da Te njome opašem…
Da je nosiš
u lov, među zveri,
kada kreneš…
Da Te čuva
od lovca
lovina da ne postaneš…
URLIK
Ja sam samo urlik
iskidan iz Njegovog grla.
Šume me ponovo zovu,
postajem zver.
Ostavi znoj na mom čelu
i pođi, budi ptica!
VEZlLO
Vezilja ću postati,
na vezilu
pogled da Ti izvezem.
Srmenim koncem,
srmeni lančić
od želja pustih, da Ti nanižem.
U prstima neoznojenim,
boju čežnje u studenilu
da Ti sačuvam.
Za sve dodire nedodirnute,
za sve pesme neispevane,
za sva ćutanja iz grla neotkinuta,
i suze neprolivene
u očima utkane.
