(*1896, Sveti Ivan na Braču, Avstroogrska – †1993, Antofagasta, Čile). Še v njegovem otroštvu se je družina preselila v Antofagasto, na sever Čila. Že kot učenec v srednji šoli se je zanimal za poezijo, s katero se je ukvarjal skoraj osemdeset let. Študiral je medicino na Čilenski univerzi (Universidad de Chile) in diplomiral 1921. leta. Ukvarjal se je s številnimi družbenimi in javnimi dejavnostmi. V spomin na svoja nečaka Juana in Sergija, ki sta umrla mlada je prevzel psevdonim Ivo Serge. Teme njegove poezije so religioznost, misterij, krajine, narava, ljubezen, spomin na prednike in socialna problematika. Prevodi njegovih pesmi so objavljeni v Nemčiji, na Hrvaškem in v Združenih državah Amerike. Za svoje literarno in poklicno delo je prejel številne nagrade. Prejel je orden papeškega reda Svetega Silvesta (1963). Čilenska vlada mu je podelila zlato medaljo za posebne zasluge.
Izdal je okrog sto knjig. Poudarjamo nekaj o d njih: Renglones íntimos (Intimni kotički), 1930; El alma del terruño (Duša rodnega kraja), 1940; Alma (Duša) 1950; Plenitud (Polnost), 1958; Paz (Mir), 1961; Ayer y hoy (Včeraj in danes), 1966; A los pies de la cruz (Ob vznožju križa), 1968; Pioneros y emigrantes (Pionirji in izseljenci), 1969; Amor (Ljubezen), 1970; Solitud (Samota), 1982.
Antonio Rendić Ivanović (1896.-1993.) rođen je u Svetom Ivanu na otoku Braču. Još kad je bio dijete njegova se obitelj preselila u Antofagastu, na sjever Čilea. Već kao učenik srednje škole pokazao je zanimanje za poeziju kojom će se baviti skoro osamdeset godina. Tu svoju djelatnost združio je s medicinom koju je studirao na Čileanskome sveučilištu (Universidad de Chile) na kojem je diplomirao 1921. godine. Bavio se mnogobrojnim društvenim i javnim djelatnostima. Kao pjesnik, autor je stotinjak knjiga. Ističemo neke od njih: Renglones íntimos (Intimni kutci, 1930.), El alma del terruño (Duša rodnoga kraja, 1940.), Alma (Duša, 1950.), Plenitud (Potpunost, 1958.), Paz (Mir, 1961.), Ayer y hoy (Jučer i danas, 1966.), A los pies de la cruz (U podnožju križa, 1968.), Pioneros y emigrantes (Pioniri i iseljenici, 1969.), Amor (Ljubav, 1970.), Solitud (Samoća, 1982.)
U znak sjećanja na njegove nećake Juana i Sergija koji su umrli mladi, uzeo je pseudonim Ivo Serge. Teme njegove poezije su: religioznost, misterij, krajolici, priroda, ljubav, sjećanje na pretke i socijalna problematika. Poezija mu je spoj jasnoće, jednostavnosti i ljepote. Prijevodi njegovih pjesama objavljeni su u Njemačkoj, Hrvatskoj i SAD-u. Za svoj književni i profesionalni rad dobio je mnogobrojne nagrade. Primio je orden papinskog reda Svetoga Silvestra (1963.), a Čileanska vlada mu je dodijelila zlatnu Medalju za osobite zasluge (1971.) Umro je u Antofagasti.
