Stigli smo kasno.
Sunce je bivalo na drugoj strani.
Nad visokim bregovima lebdela je zora.
Daleko na zapadu stvorila se senka.
Nad nama je visila neka toplota.
Sunce je prelivalo svoje zrake donoseći ljubav i poštovanje.
Sve je bilo spremno za Novo doba.
Sunce je kiši ustupilo svoj prostor.
Očekivanja su se ostvarila.
Ljudi su dobili svoj prostor koga su želeli.
Hteli su da isčeznu, da omaknu u prostoru.
Obišli su zemlju i vratili se u zagrljaj.
Misli su bile daleko nad njima.
Na onoj strani koju nisu razumeli a koja ih vekovima čeka.
Visoki bregovi zaštitili su njihov ponos.
Zahujao je vetar u krošnjama nepoznatog.
Napravili su krug oko nevidljivog.
Stala je svetlost.
Stale su misli.
Ućutala je misao.
Nestali su tragovi po kojima su stigli.
Povratka nije bilo.
Ostali su tamo gde je sve dozvoljeno.
Posle velike borbe izašli su iz tame.
VRAĆENI SNOVI
Jata ptica donela su vetar, koji je razgnao njihove misli.
Prkosili su vremenu i njegovoj kontroli. .
Dobili su sve što im je pripadalo.
Bili su iznenađeni nad rukom božje pravde.
Nad ledenom gorom čekali su anđeli.
Stali su neznajući koji pravac da zadrže.
Nisu znali da zaborav postoji samo u razvalinama.
Bez obzira na rođenje novog dana ostalo je sećanje iz prošlosti.
Snovi su postali realnost u krošnjama okolnih drveća.
Čekali su pravu istinu koja je dolazila iz nečeg nepoznatog.
Čekali su a nisu znali koga.
Istina je bila daleko.
Očekivalo se novo doba.
Njihove misli bile su daleko.
Neznanje su platili svojom agresivnošću.
Od obale ka pučini ostao je nepoznat trag.
Nebo je pokrilo putovanje u drugi svet.
Vraćanje je bilo nemoguće.
Ostali su bez ikakvog traga među talasima nečeg što život znači.
Misli su se utopile u dubinama sa one strane.
Nastala je nepretrgana veza između zemlje i neba.
Jaz je nastao kao beskonačna traka.
Tražili su osmeh u beskonačnosti.
Naišli su na odgovor koga nisu razumeli.
Ostali su tamo gde su i bili.
Očekivanja su se ispunila.
Vratili su im snove.
ŽELJE I MISLI
U krošnjama drveća slavili smo dah svetlosti.
Talasasta reka nije mogla ustaviti naše misli.
U mutnoj reci nismo našli odgovor.
Želje su ostale na oltaru.
Zvona su zvonila.
U čiju čast?
Nismo bili svesni zvuka, koji je dolazio iz daljine.
Naš poziv za prijateljstvo dobio je drugo značenje.
Usamljenost je ubijala.
Nije bilo njenog kraja.
Pomoći niodkuda.
Želje su poletele.
Daljina je bila nedostupna.
Čekali smo odgovor iz utrobe zemlje.
Iznemogli zaspali smo i otišli u neko drugo vreme.
Našli smo mir na prostoru, koji nije zacrtan u svetskim mapama.
Oluja je zaustavila naše kretanje.
Savila je grane da zaustavi naš put prema nepoznatom.
Postali smo stranci na ovoj strani.
Ostali smo u tami.
Oblaci su bili neprobojni.
Zadnje pahuljice snega otišle su u nepovrat.
Na livadama se probija život.
Kormilo nas vodi u nepoznatom pravcu.
ČEKANJE
Stigla si u zoru jednog zaboravljenog proleća.
Tvoje misli su ostale zauvek neizrečene.
U krošnjama drveća pustila si svoju neiživljenu mladost.
Čekao sam danima uzalud.
Odgovora nije bilo.
Povukao sam se u samoću iz koje nije bilo izlaza.
Mesto očekivanog večnog sjaja pustila si žalost.
Bez razloga si me naterala u samoću.
Tama je sakrila tvoju lepotu.
Otišla si u nepovrat.
Čekao sam tvoj odgovor, koji nije stizao.
Večni sjaj je ostao u krošnjama drveća.
Ni vapaj nije pomogao.
Ostala si hladna zauvek u nekoj nedorečenoj želji.
Ni očaj nije pomogao.
Sve je bilo uzalud.
Želje su se zauvek izgubile u nedrima prirode.
Moji pokušaji da se ti približim ostali su bez odgovora.
Večni sjaj je otišao u nepovrat.
Svet je ostao u tami.
Izdala si nešto u šta sam verovao.
Sve je postalo beskonačna tama.
Neko je ukrao lepotu sunca.
Prohujala je mladost.
Prohujali su dani.
Prohujale su godine.
Stigle su neke nove ljubičice.
Stiglo je neko novo proleće.
Nastao je novi život.
Povratka više nije bilo.
Snovi su postali stvarnost.
U tamnom kutu čekala nas je sudbina.
ŽELJE SU POSTALE DEO STVARNOSTI
Uhvatili smo se u koštac sa nabujalom rekom.
Pred drvetom života pustili smo svoje snove.
Nije bilo razloga za strah.
Naše želje bile su deo neispavane noći.
Među gomilom bili su najuporniji.
Nije bilo znakova za turobnu noć.
Nastala je noć bez kraja.
Čekali smo jutro da nam pokaže istinu.
Neispavana noć pokazala je rezultate.
Ostali su tragovi neiživljene mladosti.
Nije bilo vremena za pravu istinu.
Sakrili su rezultate naših istraživanja.
Želje su postale nerešive.
Uzeli su stvar u svoje ruke.
Odgonetnuli su nametnutu misao.
Bez njihove volje zatvorili su kraj.
Ostala je nedovršena večnost.
Ostala su neispunjena obećanja.
Ostao je trag neke mladosti.
Breme života drugih preuzeli su sami.
Konačno je stigla pozitivna misao.
Omogućili su im život dostojan čoveka.
Zadovoljni potražili su spas među granama.
Drvo života pokrilo je njihove misli.
Ostali su ponovo sami u beskonačnoj pustinji.
Njihovo razmišljanje otvorilo je novo poglavlje.
Zadovoljili su se novim dimenzijama.
Na vedrom nebu prikazala se budućnost.
Njihovi začuđeni pogledi videli su kraj.
Stigla je ružičasta svetlost kroz njihova okna.
Vazduh je postao čistiji.
Ostvarile su se njihove želje.
Snovi su postali realnost.
Dobili su priznanje za svoje pozitivne misli.
Nestalo je prokletstvo koje je trajalo hiljadama godina.
OSTVARENE ŽELJE
Stigao sam u novu sredinu.
Sa jednog kraja u drugi, do tada nepoznat.
Bio sam pun nekog iščekivanja.
Očekivao sam drugačiji život.
Dobio sam ovaj sa kojim sam stigao na vrh.
Želje su se ispunile.
Dobro je da je tako.
Kad bih ponovo uronuo u dečje snove želeo bih isti život koji sam burno proživeo.
Čekao sam tebe u snovima svojim.
Negde daleko čekala nas je sudbina.
Čekala si me u senci krošnjate lipe.
U dubokoj senci pružila si mi mladost.
Ostvarila se želja koja je godinama tinjala u meni.
Godinama kasnije senka lipe ostvarila je moje snove.
Često se ljudi žale na sudbinu.
Ona nije kriva.
Sudbinu sami stvaramo.
Moje želje su ispunjene.
Zajednički smo stvarali sudbinu.
Nad nama bi nastalo nešto što će kasnije stvoriti život.
Ako bih ponovo dobio život, želeo bih da bude isti.
Sa istim mislima i željama.
Sa istim tvojim osmehom koga si donela sa sobom pre skoro pola veka.
Ponovo bih gledao u tvoje vesele oči.
U osmeh koga si uvek donosila sa sobom.
Radovao bih se svakog koraka koji bi ponovo zajednički napravili.
Ponovo bi šetali obalama reke najlepšeg grada na svetu.
Osvajali nova područja starog grada.
Nad nama bi visili nekadašnji snovi.
Ponovo bi se uhvatili u koštac sa sudbinom.
U ruke bi nam dali drvo života.
Stvorili bi novi svet, koji bi bio sličan nekadašnjem.
Kada bih mogao, da se vratim u ono vreme.
Želeo bih ponovo, da doživim tvoju mirišljavu kosu.
Tvoj stas od nekad i danas je prisutan u mojim mislima
Lepršavi tragovi tvojih nežnih koraka ostali su u mojim očima.
Ponovo bih želeo da gledam tvoje oči.
U njima se već tada videla naša budućnost.
Želeli smo budućnost u dvoje.
Zajednički smo je doživeli.
Otišli smo na obližnji breg, gde smo počeli zajednički život.
Novi život bio je kao bajka.
Čak i običan kamen na našem putu bio je lepši zbog nje.
Ustavili su nas plastovi mirišljavog sena, na kojima se stvorio život.
Za trenutak se zaustavila sudbina na njivama periferije grada.
Povukla nas je u neka nova vremena.
Sa jednog istorijskog zamka otišli smo u drugi.
Sa jedne reke odveo nas je život na drugu.
I jedna i druga ispunile su nam snove.
Valovi su naše želje duboko urezali u knjigu života.
Nismo mogli ustaviti reke života u kojima je nastajala naša budućnost.
Reke su nam dale sve ono što je pozitivno u nama.
Na mostu prve reke zaključali smo naše želje.
Počeli smo tada i ne završili nikad.
Sačuvali smo našu prošlost i otišli u budućnost.
Mladi će produžiti naše želje.
Kad bih ponovo mogao da vratim naše snove, želeo bih da budeš ponovo samnom.
Na mostu koji nas je zauvek povezao.
Pod velikom krošnjom lipe, koja i danas stoji na istom mestu kao i tada.
I od onog konjaka, što smo tada popili, još danas imam ukus u mojim ustima.
Sve je ostalo kao i nekad.
Nas dvoje hodimo malo teže.
Mislimo na neka vremena koja su tako brzo prohujala.
Sada smo daleko od stare lipe.
Njeno lišće ostaće zauvek u tvojim očima.
Zajednički život ostavio je duboke i neizbrisive tragove.
Često se vraćam u ona vremena, koja su za nas neizbrisiva.
Gledam te i u tvojim očima vidim prohujalu mladost.
Pola veka zajedničkog života ostalo je za nama.
Nikada nećemo zaboraviti trenutke, koji su postali večnost.
Za nama su ostali tragovi.
Deca i njihova deca nastavljaju naše snove.
Tragovi našeg života ostali su zauvek zabeleženi
Ako se ipak još jednom vratim u ono doba, želeo bih ponovo da si pored mene.
Da se ponovo dobijemo pod lipom.
Da popijemo konjak.
I da odemo u večnost.
BEZ ODGOVORA:
U valovima sam tražio istinu.
Nad razjarenom prirodom stajao je čovek.
Njegove misli bile su duboke a snaga isuviše mala.
Nije mogao da nađe odgovor.
Nadvili su se nad njegovim telom svojom izuzetnom snagom.
Kapljice rose pružile su mu mir.
Toplota njegovih misli pokrila je livadu na kojoj je tražio smisao sreće.
Na njenim grudima stvarao je večnost.
Mada bez odgovora stvorio je život.
Produžio je svoju vrstu u nedogled.
Nisu ga primili pod svoje okrilje.
Tražili su pristanak na njihov način života.
Nisu ga dobili.
Sa svojom neprirodnom snagom okovali su mu misli.
Zapečatili su njegovu sudbinu.
Bacili su ga u nepovrat.
Iz njenog pogleda nastao je novi život.
Obećala je da zaborav neće biti deo njenog života.
Kroz pukotine u krošnjama drveća tražila je prošlost.
Budućnost joj nije bila naklonjena.
Dala je novi život da joj vrate ljubav.
Nije dobila odgovor.
Čekala je na obali reke koja je vodila u smisao života.
Talasi hladne reke odneli su njene želje.
Sa njima je otišao deo života.
Čekala je povratak koji nije stizao
Ostalo je čekanje.
Obećali su odgovor u nekim drugim vremenima.
SENKA
Pružio sam ruke ka tvojoj senci.
Čekao sam odgovor.
Senka je u granama stvorila toplinu prirodnog gnezda.
Mesto odgovora raširila si zenice prema suncu.
U tvojim zenicama našao sam odgovor.
Tvoje telo nije bilo spremno za šapat pod lipom.
Za trenutak sam utonuo u naramak sreće.
Tvoj čarobni glas davao je smisao životu.
Kao pupoljak otvarala si svoju mladost.
Stvarao se novi život, koji će vratiti sreću u njihove misli.
Ni kapi kiše nisu mogle da promene mladalačku razuzdanost.
Kroz drvenu ogradu ostvarene su želje.
Nismo razumeli događaje koji su bili ispunjeni ljubavlju.
U nekoj novoj budućnosti razumeće mladost.
Vratiće se toplota u dušu čoveka.
Rastrgaće paukovu mrežu koja ih je zatvorila pred svemogućim.
Dobiće pozitivnu snagu iz energije koja ih je čekala u dubini nepoznatog.
Sa hiljadama cvetova stvarali smo novo jutro.
Sunce i kiša stvorili su pravo gnezdo za ljubav.
VRATILA SI SE U ZAGRLJAJ
Dole pod livadom ogrejala si srce.
Potok je nosio sitno kamenje.
Tvoje noge su utonule u bistru vodu.
U mislima si tražila odgovor.
Obećanje za budućnost dobila si iznenada.
Trava se zatalasala i poslala odgovor.
Moji prsti su se izgubili u tvojoj bujnoj kosi.
Sa kapima kiše stigla je noć.
Kroz prozor na tavanu pojavili su se zraci meseca.
Bila je noć za pamćenje.
Kroz odškrinuta vrata čuo se glas divljine.
Daleko dole potok je tekao svoj ustaljeni pravac.
Priroda je odvojila deo tišine za tvoj san.
Valovita trava prelivala se u sjaju mesečevog svetla.
Sve je utonulo u tamnu noć.
Očekivalo se novo jutro.
Očekivao se odgovor iz utrobe zemlje.
Lenjo po stazi približili su se sunčevi zraci.
Otvorila si oči i dobila odgovor koga si čekala.
Sve je stvoreno za tebe i tvoju mladost.
Odlučila si se da se vratiš u zagrljaj, koji je tebi bio namenjen.
U traženju odgovora nastao je život.
Iz reči su se stvorila dela.
Prohujalo je vreme bez cilja i nade.
Očekivanja su se ostvarila.
Vratila si se u zagrljaj iz koga se više nisi mogla niti htela odvojiti.
NOVO DOBA
Na vrhu kamenite planine zaustavili su svoje korake.
Pogled se izgubio među zvezdama.
Na zemlji je nastalo treperenje.
Kroz gustu šumu probijao se zahuktali konj.
Sunčevi zraci lagano su padali na pokošenu travu
Oko drveta života rasle su ruže.
Njihov miris stiže do neba.
Na tromeđi između neba, zemlje i sunca ustalasala se mladost.
Izmešali su svoje poglede prema budućnosti.
Mladost je čekala odgovor, koji nije stizao.
Unakrsnim pitanjima tražili su odgovor za budućnost.
Svojim pitanjima zbunili su generacije, koje nisu našle odgovor.
Izgubila se nit koja ih je vezala hiljadama godina.
Hteli su da osvoje budućnost.
Ostali su bez korena.
Njihov trag se zaustavio pod drvetom života.
Naišla je neka nova reka.
Naišli su neki novi ljudi.
Otvorila su se vrata budućnosti.
Zajednički su otvorili novo doba.
Niko ih više nije mogao zaustaviti.
Pružili su ruku tražeći odgovor.
Odgovor je stigao u pravo vreme.
Stvorili su novo doba.
Njihove želje postale su stvarnost.
IZLAZAK IZ TAME
Stigli smo kasno.
Sunce je bivalo na drugoj strani.
Nad visokim bregovima lebdela je zora.
Daleko na zapadu stvorila se senka.
Nad nama je visila neka toplota.
Sunce je prelivalo svoje zrake donoseći ljubav i poštovanje.
Sve je bilo spremno za Novo doba.
Sunce je kiši ustupilo svoj prostor.
Očekivanja su se ostvarila.
Ljudi su dobili svoj prostor koga su želeli.
Hteli su da isčeznu, da omaknu u prostoru.
Obišli su zemlju i vratili se u zagrljaj.
Misli su bile daleko nad njima.
Na onoj strani koju nisu razumeli a koja ih vekovima čeka.
Visoki bregovi zaštitili su njihov ponos.
Zahujao je vetar u krošnjama nepoznatog.
Napravili su krug oko nevidljivog.
Stala je svetlost.
Stale su misli.
Ućutala je misao.
Nestali su tragovi po kojima su stigli.
Povratka nije bilo.
Ostali su tamo gde je sve dozvoljeno.
Posle velike borbe izašli su iz tame.
VRAĆENI SNOVI
Jata ptica donela su vetar, koji je razgnao njihove misli.
Prkosili su vremenu i njegovoj kontroli. .
Dobili su sve što im je pripadalo.
Bili su iznenađeni nad rukom božje pravde.
Nad ledenom gorom čekali su anđeli.
Stali su neznajući koji pravac da zadrže.
Nisu znali da zaborav postoji samo u razvalinama.
Bez obzira na rođenje novog dana ostalo je sećanje iz prošlosti.
Snovi su postali realnost u krošnjama okolnih drveća.
Čekali su pravu istinu koja je dolazila iz nečeg nepoznatog.
Čekali su a nisu znali koga.
Istina je bila daleko.
Očekivalo se novo doba.
Njihove misli bile su daleko.
Neznanje su platili svojom agresivnošću.
Od obale ka pučini ostao je nepoznat trag.
Nebo je pokrilo putovanje u drugi svet.
Vraćanje je bilo nemoguće.
Ostali su bez ikakvog traga među talasima nečeg što život znači.
Misli su se utopile u dubinama sa one strane.
Nastala je nepretrgana veza između zemlje i neba.
Jaz je nastao kao beskonačna traka.
Tražili su osmeh u beskonačnosti.
Naišli su na odgovor koga nisu razumeli.
Ostali su tamo gde su i bili.
Očekivanja su se ispunila.
Vratili su im snove.
ŽELJE I MISLI
U krošnjama drveća slavili smo dah svetlosti.
Talasasta reka nije mogla ustaviti naše misli.
U mutnoj reci nismo našli odgovor.
Želje su ostale na oltaru.
Zvona su zvonila.
U čiju čast?
Nismo bili svesni zvuka, koji je dolazio iz daljine.
Naš poziv za prijateljstvo dobio je drugo značenje.
Usamljenost je ubijala.
Nije bilo njenog kraja.
Pomoći niodkuda.
Želje su poletele.
Daljina je bila nedostupna.
Čekali smo odgovor iz utrobe zemlje.
Iznemogli zaspali smo i otišli u neko drugo vreme.
Našli smo mir na prostoru, koji nije zacrtan u svetskim mapama.
Oluja je zaustavila naše kretanje.
Savila je grane da zaustavi naš put prema nepoznatom.
Postali smo stranci na ovoj strani.
Ostali smo u tami.
Oblaci su bili neprobojni.
Zadnje pahuljice snega otišle su u nepovrat.
Na livadama se probija život.
Kormilo nas vodi u nepoznatom pravcu.
ČEKANJE
Stigla si u zoru jednog zaboravljenog proleća.
Tvoje misli su ostale zauvek neizrečene.
U krošnjama drveća pustila si svoju neiživljenu mladost.
Čekao sam danima uzalud.
Odgovora nije bilo.
Povukao sam se u samoću iz koje nije bilo izlaza.
Mesto očekivanog večnog sjaja pustila si žalost.
Bez razloga si me naterala u samoću.
Tama je sakrila tvoju lepotu.
Otišla si u nepovrat.
Čekao sam tvoj odgovor, koji nije stizao.
Večni sjaj je ostao u krošnjama drveća.
Ni vapaj nije pomogao.
Ostala si hladna zauvek u nekoj nedorečenoj želji.
Ni očaj nije pomogao.
Sve je bilo uzalud.
Želje su se zauvek izgubile u nedrima prirode.
Moji pokušaji da se ti približim ostali su bez odgovora.
Večni sjaj je otišao u nepovrat.
Svet je ostao u tami.
Izdala si nešto u šta sam verovao.
Sve je postalo beskonačna tama.
Neko je ukrao lepotu sunca.
Prohujala je mladost.
Prohujali su dani.
Prohujale su godine.
Stigle su neke nove ljubičice.
Stiglo je neko novo proleće.
Nastao je novi život.
Povratka više nije bilo.
Snovi su postali stvarnost.
U tamnom kutu čekala nas je sudbina.
ŽELJE SU POSTALE DEO STVARNOSTI
Uhvatili smo se u koštac sa nabujalom rekom.
Pred drvetom života pustili smo svoje snove.
Nije bilo razloga za strah.
Naše želje bile su deo neispavane noći.
Među gomilom bili su najuporniji.
Nije bilo znakova za turobnu noć.
Nastala je noć bez kraja.
Čekali smo jutro da nam pokaže istinu.
Neispavana noć pokazala je rezultate.
Ostali su tragovi neiživljene mladosti.
Nije bilo vremena za pravu istinu.
Sakrili su rezultate naših istraživanja.
Želje su postale nerešive.
Uzeli su stvar u svoje ruke.
Odgonetnuli su nametnutu misao.
Bez njihove volje zatvorili su kraj.
Ostala je nedovršena večnost.
Ostala su neispunjena obećanja.
Ostao je trag neke mladosti.
Breme života drugih preuzeli su sami.
Konačno je stigla pozitivna misao.
Omogućili su im život dostojan čoveka.
Zadovoljni potražili su spas među granama.
Drvo života pokrilo je njihove misli.
Ostali su ponovo sami u beskonačnoj pustinji.
Njihovo razmišljanje otvorilo je novo poglavlje.
Zadovoljili su se novim dimenzijama.
Na vedrom nebu prikazala se budućnost.
Njihovi začuđeni pogledi videli su kraj.
Stigla je ružičasta svetlost kroz njihova okna.
Vazduh je postao čistiji.
Ostvarile su se njihove želje.
Snovi su postali realnost.
Dobili su priznanje za svoje pozitivne misli.
Nestalo je prokletstvo koje je trajalo hiljadama godina.
OSTVARENE ŽELJE
Stigao sam u novu sredinu.
Sa jednog kraja u drugi, do tada nepoznat.
Bio sam pun nekog iščekivanja.
Očekivao sam drugačiji život.
Dobio sam ovaj sa kojim sam stigao na vrh.
Želje su se ispunile.
Dobro je da je tako.
Kad bih ponovo uronuo u dečje snove želeo bih isti život koji sam burno proživeo.
Čekao sam tebe u snovima svojim.
Negde daleko čekala nas je sudbina.
Čekala si me u senci krošnjate lipe.
U dubokoj senci pružila si mi mladost.
Ostvarila se želja koja je godinama tinjala u meni.
Godinama kasnije senka lipe ostvarila je moje snove.
Često se ljudi žale na sudbinu.
Ona nije kriva.
Sudbinu sami stvaramo.
Moje želje su ispunjene.
Zajednički smo stvarali sudbinu.
Nad nama bi nastalo nešto što će kasnije stvoriti život.
Ako bih ponovo dobio život, želeo bih da bude isti.
Sa istim mislima i željama.
Sa istim tvojim osmehom koga si donela sa sobom pre skoro pola veka.
Ponovo bih gledao u tvoje vesele oči.
U osmeh koga si uvek donosila sa sobom.
Radovao bih se svakog koraka koji bi ponovo zajednički napravili.
Ponovo bi šetali obalama reke najlepšeg grada na svetu.
Osvajali nova područja starog grada.
Nad nama bi visili nekadašnji snovi.
Ponovo bi se uhvatili u koštac sa sudbinom.
U ruke bi nam dali drvo života.
Stvorili bi novi svet, koji bi bio sličan nekadašnjem.
Kada bih mogao, da se vratim u ono vreme.
Želeo bih ponovo, da doživim tvoju mirišljavu kosu.
Tvoj stas od nekad i danas je prisutan u mojim mislima
Lepršavi tragovi tvojih nežnih koraka ostali su u mojim očima.
Ponovo bih želeo da gledam tvoje oči.
U njima se već tada videla naša budućnost.
Želeli smo budućnost u dvoje.
Zajednički smo je doživeli.
Otišli smo na obližnji breg, gde smo počeli zajednički život.
Novi život bio je kao bajka.
Čak i običan kamen na našem putu bio je lepši zbog nje.
Ustavili su nas plastovi mirišljavog sena, na kojima se stvorio život.
Za trenutak se zaustavila sudbina na njivama periferije grada.
Povukla nas je u neka nova vremena.
Sa jednog istorijskog zamka otišli smo u drugi.
Sa jedne reke odveo nas je život na drugu.
I jedna i druga ispunile su nam snove.
Valovi su naše želje duboko urezali u knjigu života.
Nismo mogli ustaviti reke života u kojima je nastajala naša budućnost.
Reke su nam dale sve ono što je pozitivno u nama.
Na mostu prve reke zaključali smo naše želje.
Počeli smo tada i ne završili nikad.
Sačuvali smo našu prošlost i otišli u budućnost.
Mladi će produžiti naše želje.
Kad bih ponovo mogao da vratim naše snove, želeo bih da budeš ponovo samnom.
Na mostu koji nas je zauvek povezao.
Pod velikom krošnjom lipe, koja i danas stoji na istom mestu kao i tada.
I od onog konjaka, što smo tada popili, još danas imam ukus u mojim ustima.
Sve je ostalo kao i nekad.
Nas dvoje hodimo malo teže.
Mislimo na neka vremena koja su tako brzo prohujala.
Sada smo daleko od stare lipe.
Njeno lišće ostaće zauvek u tvojim očima.
Zajednički život ostavio je duboke i neizbrisive tragove.
Često se vraćam u ona vremena, koja su za nas neizbrisiva.
Gledam te i u tvojim očima vidim prohujalu mladost.
Pola veka zajedničkog života ostalo je za nama.
Nikada nećemo zaboraviti trenutke, koji su postali večnost.
Za nama su ostali tragovi.
Deca i njihova deca nastavljaju naše snove.
Tragovi našeg života ostali su zauvek zabeleženi
Ako se ipak još jednom vratim u ono doba, želeo bih ponovo da si pored mene.
Da se ponovo dobijemo pod lipom.
Da popijemo konjak.
I da odemo u večnost.
BEZ ODGOVORA:
U valovima sam tražio istinu.
Nad razjarenom prirodom stajao je čovek.
Njegove misli bile su duboke a snaga isuviše mala.
Nije mogao da nađe odgovor.
Nadvili su se nad njegovim telom svojom izuzetnom snagom.
Kapljice rose pružile su mu mir.
Toplota njegovih misli pokrila je livadu na kojoj je tražio smisao sreće.
Na njenim grudima stvarao je večnost.
Mada bez odgovora stvorio je život.
Produžio je svoju vrstu u nedogled.
Nisu ga primili pod svoje okrilje.
Tražili su pristanak na njihov način života.
Nisu ga dobili.
Sa svojom neprirodnom snagom okovali su mu misli.
Zapečatili su njegovu sudbinu.
Bacili su ga u nepovrat.
Iz njenog pogleda nastao je novi život.
Obećala je da zaborav neće biti deo njenog života.
Kroz pukotine u krošnjama drveća tražila je prošlost.
Budućnost joj nije bila naklonjena.
Dala je novi život da joj vrate ljubav.
Nije dobila odgovor.
Čekala je na obali reke koja je vodila u smisao života.
Talasi hladne reke odneli su njene želje.
Sa njima je otišao deo života.
Čekala je povratak koji nije stizao
Ostalo je čekanje.
Obećali su odgovor u nekim drugim vremenima.
SENKA
Pružio sam ruke ka tvojoj senci.
Čekao sam odgovor.
Senka je u granama stvorila toplinu prirodnog gnezda.
Mesto odgovora raširila si zenice prema suncu.
U tvojim zenicama našao sam odgovor.
Tvoje telo nije bilo spremno za šapat pod lipom.
Za trenutak sam utonuo u naramak sreće.
Tvoj čarobni glas davao je smisao životu.
Kao pupoljak otvarala si svoju mladost.
Stvarao se novi život, koji će vratiti sreću u njihove misli.
Ni kapi kiše nisu mogle da promene mladalačku razuzdanost.
Kroz drvenu ogradu ostvarene su želje.
Nismo razumeli događaje koji su bili ispunjeni ljubavlju.
U nekoj novoj budućnosti razumeće mladost.
Vratiće se toplota u dušu čoveka.
Rastrgaće paukovu mrežu koja ih je zatvorila pred svemogućim.
Dobiće pozitivnu snagu iz energije koja ih je čekala u dubini nepoznatog.
Sa hiljadama cvetova stvarali smo novo jutro.
Sunce i kiša stvorili su pravo gnezdo za ljubav.
VRATILA SI SE U ZAGRLJAJ
Dole pod livadom ogrejala si srce.
Potok je nosio sitno kamenje.
Tvoje noge su utonule u bistru vodu.
U mislima si tražila odgovor.
Obećanje za budućnost dobila si iznenada.
Trava se zatalasala i poslala odgovor.
Moji prsti su se izgubili u tvojoj bujnoj kosi.
Sa kapima kiše stigla je noć.
Kroz prozor na tavanu pojavili su se zraci meseca.
Bila je noć za pamćenje.
Kroz odškrinuta vrata čuo se glas divljine.
Daleko dole potok je tekao svoj ustaljeni pravac.
Priroda je odvojila deo tišine za tvoj san.
Valovita trava prelivala se u sjaju mesečevog svetla.
Sve je utonulo u tamnu noć.
Očekivalo se novo jutro.
Očekivao se odgovor iz utrobe zemlje.
Lenjo po stazi približili su se sunčevi zraci.
Otvorila si oči i dobila odgovor koga si čekala.
Sve je stvoreno za tebe i tvoju mladost.
Odlučila si se da se vratiš u zagrljaj, koji je tebi bio namenjen.
U traženju odgovora nastao je život.
Iz reči su se stvorila dela.
Prohujalo je vreme bez cilja i nade.
Očekivanja su se ostvarila.
Vratila si se u zagrljaj iz koga se više nisi mogla niti htela odvojiti.
NOVO DOBA
Na vrhu kamenite planine zaustavili su svoje korake.
Pogled se izgubio među zvezdama.
Na zemlji je nastalo treperenje.
Kroz gustu šumu probijao se zahuktali konj.
Sunčevi zraci lagano su padali na pokošenu travu
Oko drveta života rasle su ruže.
Njihov miris stiže do neba.
Na tromeđi između neba, zemlje i sunca ustalasala se mladost.
Izmešali su svoje poglede prema budućnosti.
Mladost je čekala odgovor, koji nije stizao.
Unakrsnim pitanjima tražili su odgovor za budućnost.
Svojim pitanjima zbunili su generacije, koje nisu našle odgovor.
Izgubila se nit koja ih je vezala hiljadama godina.
Hteli su da osvoje budućnost.
Ostali su bez korena.
Njihov trag se zaustavio pod drvetom života.
Naišla je neka nova reka.
Naišli su neki novi ljudi.
Otvorila su se vrata budućnosti.
Zajednički su otvorili novo doba.
Niko ih više nije mogao zaustaviti.
Pružili su ruku tražeći odgovor.
Odgovor je stigao u pravo vreme.
Stvorili su novo doba.
Njihove želje postale su stvarnost.
