Ближили су се топли дани, време да цврчак Цврчко засвира своје прве ноте. Марљиво је вежбао четири године под земљом, а школа није била лака. Осим учења, својим лопатастим ножицама морао је и да копа мале тунеле у потрази за храном коју је налазио у корењу биљака и дрвећа.
Сад је цврчак Цврчко веома нестрпљив. Наиме, прошлог лета у једном од тунела срео је Цврчицу и на први поглед се у њу заљубио. Желео је да јој то и саопшти, а зато је по обичају црвчака морао да јој по месечини одсвира неку лепу музику, на бубњићима које сваки од њих увек носи уз себе. Али васпитање једног цврчка није шала, ниједан несме да изађе на површину пре него што обави све подземне задатке!
А онда је дошао и тај дан! Било је сунчано и топло. Цврчак Цвчко је напустио подземне тунеле и налазио се прилепљен уз кору једног дрвета. Морао је да замени своје одело, како би се прилагодио новој околини. Јер цврчци преко дана спавају. Па, да их нека друга животиња неби нашла и појела, битно је да им одела буду у боји лишћа међу које се сакривају. Блиставо сунце је осушило Цврчкова крила и био је спреман.
Док је падао мрак Цврчко се пробудио и одмах почео да свира. Прво тихо и полако, а онда све брже и гласније. Придружили су му се и други цврчци и сви заједно свирали су предивно. Пред зору је Цврчко ипак био тужан. Цврчица се није појавила на његов концерт, а имао је само једно лето за свирку. Следећег лета морао је то већ да препусти новим, младим цврчцима-музичарима, јер цврчци живе само пет година.
Цврчко ипак није одустајао. Сваке вечери свирао је све лепше и лепше. И једне ноћи се појави Цврчица. Цврчкова музика јој се много допала, а Цврчко је наравно био најсрећнији цврчак на свету.
Ближили су се топли дани, време да цврчак Цврчко засвира своје прве ноте. Марљиво је вежбао четири године под земљом, а школа није била лака. Осим учења, својим лопатастим ножицама морао је и да копа мале тунеле у потрази за храном коју је налазио у корењу биљака и дрвећа.
Сад је цврчак Цврчко веома нестрпљив. Наиме, прошлог лета у једном од тунела срео је Цврчицу и на први поглед се у њу заљубио. Желео је да јој то и саопшти, а зато је по обичају црвчака морао да јој по месечини одсвира неку лепу музику, на бубњићима које сваки од њих увек носи уз себе. Али васпитање једног цврчка није шала, ниједан несме да изађе на површину пре него што обави све подземне задатке!
А онда је дошао и тај дан! Било је сунчано и топло. Цврчак Цвчко је напустио подземне тунеле и налазио се прилепљен уз кору једног дрвета. Морао је да замени своје одело, како би се прилагодио новој околини. Јер цврчци преко дана спавају. Па, да их нека друга животиња неби нашла и појела, битно је да им одела буду у боји лишћа међу које се сакривају. Блиставо сунце је осушило Цврчкова крила и био је спреман.
Док је падао мрак Цврчко се пробудио и одмах почео да свира. Прво тихо и полако, а онда све брже и гласније. Придружили су му се и други цврчци и сви заједно свирали су предивно. Пред зору је Цврчко ипак био тужан. Цврчица се није појавила на његов концерт, а имао је само једно лето за свирку. Следећег лета морао је то већ да препусти новим, младим цврчцима-музичарима, јер цврчци живе само пет година.
Цврчко ипак није одустајао. Сваке вечери свирао је све лепше и лепше. И једне ноћи се појави Цврчица. Цврчкова музика јој се много допала, а Цврчко је наравно био најсрећнији цврчак на свету.
