Posvećujem svim ribarima komiške ribarske epopeje i posebno jednom od posljednjih veslača u najdužem veslačkom maratonu na svijetu, u povijesnoj regati falkuša od Komiže do Palagruže, mom nonotu Jozotu
I.
Jur ni jelna na svit borka Lipotun se s njun ne stavi
Nonke ona lipo Forka
Hanibal ca je proslavi.
Ninder vej ni tega mota
Vej ni ninder tega sesta
Kako divnja je dobota
Jidro bilu njuj je vesta.
Ni takega morskeg cvita
Ni takega ninder broda
Od Lisboe pok do Bresta.
Tako zvelta, tako lesta
Bojega je ona roda
Ol svih brodih sega svita.
II.
Ovakovuj ni prilicna Nelno drugo jos gajeta
Tako velo, a tolicna
Kal gledon je s parapeta
I pul Mletok je vozila
Da bi vidila paloce
Ca sardelun je grodila
Koje mutnu more ploce
Superbe je ona race
Ol prezence na je borka
Na veslih kal ćapo brivu
Raskantala cilu rivu
Ispri crikve sveteg Morka
Ol njegove slovne pjace
III.
Zornjo zvizda njuj je morka Kal se srebro mora dvize
Grize parste sul i korka
Kal kurent zategne mrize
Versima je traversona
trastan skaf i balestrine
Kako sabja incervona
Pol karikon ol jarine
Kako pina varhu mora
kako tvica i sajeta
kako jubov ca je prati
kako vrime ca je trati
muti more va gajeta
i dedrento i defora
IV.
Ormona je tvici slicna Ol ahmanze imo ćud
Pratika i moru vicna
Kulforski je ona brud
Serenissima splandajon
Svoju potencu demonstrala
A falkusa je kurajon
Gunduljere superala
A iz Pjace sveteg Marka
Zlotni njuj se lavi cire
Pod Rialton kal omice
Venecjone kal pritice
I hudin je okon mire
Ma dove xe questa barca
V.
To se zo nju pisma pravi Ol besid ova koraja
Za divnju ca je proslavi
Mestar Petar ol Tvardaja.
Oni pismor ca is korkun
Starogrojske mosti mrize
Ca putuje ovun borkun
S riborima pul Komize.
Azvelta je ko sajeta
Na maretu potancuje
Ko jaglica moren lize.
A na bote kal se dvize
Kal kroz vike na putuje
Ol besid ova gajeta.
VI.
U furtunu, njuj je rota Mola cimu, larga rivu
Priko prove meće bota
Tira skotu, ćapa brivu
Jos se nasa ni dospila
Ispri prove jos je mora
Josće nasa ni finila
Ćapa trocu, jidra fora
Ćapa rotu, jidro orca
Po karmi sal skuj ostaje
More zibje, more lose
Vavik napri, nikal nose
Jedon son sal brud postaje
Ca iz muga jidri sorca.
VII.
Besida je ova slavi Besida je ova foli
Tu je cudo kal se stavi
Toko versih u brud moli
Kantaduri kal versaju
Ove verse glorijuze
Ca ol sarca s njun orcaju
Do daleke Palagruze
A ona je vavik pronta
kal napuse jidro bova
i ol pisme i ol vitra
Tako zvelta, tako hitra
Kal njun moren pini prova
A ol ćuha vega konta
VIII.
Ova pisma njuj je dota Rici ove jidru bova
Palagruza njuj je rota
Kal zaore more prova.
Koraja njuj ol jasprina
Katramon je katramona
Vonjo musćon ol friskina
Lustrima je indorona.
Ol komiske na je preze
Odrisila svoje cime
Pol karikon apupona.
Odjidrila imbrivona
Ol Comeze noseć ime
A u jazik portugeze.
IX.
Zo nju ric je ova znamen Ol besid su njuj karoci
Ma neće njun vidit plamen
Ol salaca bile oci
I ostat će u sve vike
Dok balota va se kreće
Svojin ugnjon sveti Mike
Nju izgorit nikal neće
Lebra njuj ol borovine
Slono juga su savila
I salacon stajunala
Da bi lipotun zasjala
Kako ona ca je bila
Rojena ol morske pine
X.
Ako će je i istratit Ovu pismu i ve konte
Rici će je ove pratit
Sve do vrot ol koposonte
U daleke svita kraje
Partivat će ona ovle
I kal drivo njuj dotraje
i ruzina izi covle
Ime će njuj ostat zivo
Kroz sva mora i sve vike
Jer besida va je prati
Da je vrime ne istrati
Cuvat će je sveti Mike
I kal corvi ize drivo
XI.
Neće njuj se zatart ime Dok u goru imo driva
Njezinu će niknut sime
Komisko je slavit riva
Sa speroncun i kurajon
pul je svita obigrala
a sa bojin ni klipajon
nelno borka navigala
I kal korbe njuj popuste
i kal madir molo vodu
Njezinu ću dorzat skotu
Njezinu ću pratit rotu
I darivat vemu brodu
Kako smola rici guste
XII.
I ostat će baren sime Baren spomen da je bila
Jo ću tesku pridat brime
Is mojega trudneg tila
Svetin poton se karstila
Galijotih Palagruze
U Komizu se vrotila
Oparćojte zene ruze
Ulovila pune mrize
Ol sardel je zivot dola
Zatu versi i ve rime
Njezinu će slavit ime
Dok impijo bude stola
Zolnjo stina ol Komize
XIII.
Ćoru vrime nju će pratit Dulnjo bova tarmuntona
Ol furtune neće patit
Dobrun virun armizona
Grihota je da nestane
Ova borka moje vale
Neka baren ric ostane
Muj Luciću Hanibale
Strilun su nos probokale
Na kordur ovega mora
Tvoja bilo vila Forka
Jelna corno moja borka
Vorhen ostrin ol Amora
Muj benvenjo Hanibale
XIV.
U sve vike vika ame Kal ol svega lug ostane
Neka traje njezin znamen
Neka brodon ric postane
I neka je i neka je
Nikur ne zno di je rota
I kroz vike neka traje
Dok varti se va balota
I kal vrime nju istrati
Kal ruzina izi sidra
Kal njuj bisa izi tilo
Bit će opet ca je bilo
Ol besid će jidrit jidra
Pismun ovun ca je prati
MAGISTRALE
Jur ni jelna na svit borka
Ovakovuj ni prilicna
Zornjo zvizda njuj je morka
Ormona je tvici slicna
To se zo nju pisma pravi
U furtunu njuj je rota
Besida je ova slavi
Ova pisma njuj je dota
Zo nju ric je ova znamen
Ako će je i istratit
Neće njuj se zatart ime
I ostat će baren sime
Ćoru vrime nju će pratit
U sve vike vika amen
SONETNI VIJENAC
Posvećujem svim ribarima komiške ribarske epopeje i posebno jednom od posljednjih veslača u najdužem veslačkom maratonu na svijetu, u povijesnoj regati falkuša od Komiže do Palagruže, mom nonotu Jozotu
I.
Jur ni jelna na svit borka Lipotun se s njun ne stavi
Nonke ona lipo Forka
Hanibal ca je proslavi.
Ninder vej ni tega mota
Vej ni ninder tega sesta
Kako divnja je dobota
Jidro bilu njuj je vesta.
Ni takega morskeg cvita
Ni takega ninder broda
Od Lisboe pok do Bresta.
Tako zvelta, tako lesta
Bojega je ona roda
Ol svih brodih sega svita.
II.
Ovakovuj ni prilicna Nelno drugo jos gajeta
Tako velo, a tolicna
Kal gledon je s parapeta
I pul Mletok je vozila
Da bi vidila paloce
Ca sardelun je grodila
Koje mutnu more ploce
Superbe je ona race
Ol prezence na je borka
Na veslih kal ćapo brivu
Raskantala cilu rivu
Ispri crikve sveteg Morka
Ol njegove slovne pjace
III.
Zornjo zvizda njuj je morka Kal se srebro mora dvize
Grize parste sul i korka
Kal kurent zategne mrize
Versima je traversona
trastan skaf i balestrine
Kako sabja incervona
Pol karikon ol jarine
Kako pina varhu mora
kako tvica i sajeta
kako jubov ca je prati
kako vrime ca je trati
muti more va gajeta
i dedrento i defora
IV.
Ormona je tvici slicna Ol ahmanze imo ćud
Pratika i moru vicna
Kulforski je ona brud
Serenissima splandajon
Svoju potencu demonstrala
A falkusa je kurajon
Gunduljere superala
A iz Pjace sveteg Marka
Zlotni njuj se lavi cire
Pod Rialton kal omice
Venecjone kal pritice
I hudin je okon mire
Ma dove xe questa barca
V.
To se zo nju pisma pravi Ol besid ova koraja
Za divnju ca je proslavi
Mestar Petar ol Tvardaja.
Oni pismor ca is korkun
Starogrojske mosti mrize
Ca putuje ovun borkun
S riborima pul Komize.
Azvelta je ko sajeta
Na maretu potancuje
Ko jaglica moren lize.
A na bote kal se dvize
Kal kroz vike na putuje
Ol besid ova gajeta.
VI.
U furtunu, njuj je rota Mola cimu, larga rivu
Priko prove meće bota
Tira skotu, ćapa brivu
Jos se nasa ni dospila
Ispri prove jos je mora
Josće nasa ni finila
Ćapa trocu, jidra fora
Ćapa rotu, jidro orca
Po karmi sal skuj ostaje
More zibje, more lose
Vavik napri, nikal nose
Jedon son sal brud postaje
Ca iz muga jidri sorca.
VII.
Besida je ova slavi Besida je ova foli
Tu je cudo kal se stavi
Toko versih u brud moli
Kantaduri kal versaju
Ove verse glorijuze
Ca ol sarca s njun orcaju
Do daleke Palagruze
A ona je vavik pronta
kal napuse jidro bova
i ol pisme i ol vitra
Tako zvelta, tako hitra
Kal njun moren pini prova
A ol ćuha vega konta
VIII.
Ova pisma njuj je dota Rici ove jidru bova
Palagruza njuj je rota
Kal zaore more prova.
Koraja njuj ol jasprina
Katramon je katramona
Vonjo musćon ol friskina
Lustrima je indorona.
Ol komiske na je preze
Odrisila svoje cime
Pol karikon apupona.
Odjidrila imbrivona
Ol Comeze noseć ime
A u jazik portugeze.
IX.
Zo nju ric je ova znamen Ol besid su njuj karoci
Ma neće njun vidit plamen
Ol salaca bile oci
I ostat će u sve vike
Dok balota va se kreće
Svojin ugnjon sveti Mike
Nju izgorit nikal neće
Lebra njuj ol borovine
Slono juga su savila
I salacon stajunala
Da bi lipotun zasjala
Kako ona ca je bila
Rojena ol morske pine
X.
Ako će je i istratit Ovu pismu i ve konte
Rici će je ove pratit
Sve do vrot ol koposonte
U daleke svita kraje
Partivat će ona ovle
I kal drivo njuj dotraje
i ruzina izi covle
Ime će njuj ostat zivo
Kroz sva mora i sve vike
Jer besida va je prati
Da je vrime ne istrati
Cuvat će je sveti Mike
I kal corvi ize drivo
XI.
Neće njuj se zatart ime Dok u goru imo driva
Njezinu će niknut sime
Komisko je slavit riva
Sa speroncun i kurajon
pul je svita obigrala
a sa bojin ni klipajon
nelno borka navigala
I kal korbe njuj popuste
i kal madir molo vodu
Njezinu ću dorzat skotu
Njezinu ću pratit rotu
I darivat vemu brodu
Kako smola rici guste
XII.
I ostat će baren sime Baren spomen da je bila
Jo ću tesku pridat brime
Is mojega trudneg tila
Svetin poton se karstila
Galijotih Palagruze
U Komizu se vrotila
Oparćojte zene ruze
Ulovila pune mrize
Ol sardel je zivot dola
Zatu versi i ve rime
Njezinu će slavit ime
Dok impijo bude stola
Zolnjo stina ol Komize
XIII.
Ćoru vrime nju će pratit Dulnjo bova tarmuntona
Ol furtune neće patit
Dobrun virun armizona
Grihota je da nestane
Ova borka moje vale
Neka baren ric ostane
Muj Luciću Hanibale
Strilun su nos probokale
Na kordur ovega mora
Tvoja bilo vila Forka
Jelna corno moja borka
Vorhen ostrin ol Amora
Muj benvenjo Hanibale
XIV.
U sve vike vika ame Kal ol svega lug ostane
Neka traje njezin znamen
Neka brodon ric postane
I neka je i neka je
Nikur ne zno di je rota
I kroz vike neka traje
Dok varti se va balota
I kal vrime nju istrati
Kal ruzina izi sidra
Kal njuj bisa izi tilo
Bit će opet ca je bilo
Ol besid će jidrit jidra
Pismun ovun ca je prati
MAGISTRALE
Jur ni jelna na svit borka
Ovakovuj ni prilicna
Zornjo zvizda njuj je morka
Ormona je tvici slicna
To se zo nju pisma pravi
U furtunu njuj je rota
Besida je ova slavi
Ova pisma njuj je dota
Zo nju ric je ova znamen
Ako će je i istratit
Neće njuj se zatart ime
I ostat će baren sime
Ćoru vrime nju će pratit
U sve vike vika amen
