poezija je
moje oko
veliki okvir
inspirativne strasti
ti
romantik jeseni
ostani moj
na tvoje čelo pada list
zelenih misli
spusti me na minimum
svoje zime
voda je ledena
misli mi bistri
NEKADA ZA SADA
gledam te zamišljeno
pišeš
(potpuno gol)
izgubljen u sjeni stare ljubavi
skidam teret
sa svojih ramena
namjerom da ti se pridružim
(koža nam se deblja)
DNEVNIK JEDNE TANJE
hodam po zidu
tijelo se ljušti
stara fasada pada na ulicu
koraci me raznose na sve strane svijeta
(moje ime pometaš pod prag)
srce
nastavlja svoj put
visoko
u česticama sreće
(lebdi srijeda)
DNEVNIK ENE TANJE
vzdevek mi je dal
Metod
Ciril
se je le blaženo nasmehnil
ko me je pater Pij
(sredi cerkve Santa Marije)
poklical po imenu
mi pred noge postavil
znanilca
(ne izklesanega)
živega
goloba za mir
SAMSARA
(Rahina – Egipt)
nedostaje mi smrt za još jedan život da te volim
*
zadnjim sam te slovom sahranio u sebe
u mali sarkofag posmrtne ljubavi
usamljenom srcu
balzamirane sreće
crtežima prošlosti
ožigosao sam vrijeme
pronađeš li me
pod sobom
otkriješ slučajno
u ruševini
nadanja
svih trenutnih želja
ja
starina prastarih misli
zatrpan u svoje godine
što iskopavaju same se od sebe
ne vjeruj mojoj pjesmi
mojim dubokim riječima
vjeruj meni
krhak i nježan
sam na dodire
prelomljenog srca
a jakog uma
(Zemira –ZDA)
mi smo sijamski abortusi slobode
*
stojim u redovima
nemoći, sramote
smrt nas odmjerava
kupuje me kao roblje
ne, ja svoju dušu ne prodajem
za crni grob
za križ iz dvije trske
ruka pravde je bez milosti
dvesto puta
na dan ne voljena
sto puta na sat pretučena
koža puca u brazdama slobode
ne, ja ne padam na koljena
zemljo vrati me
osmijeh što krvari
kida lance
skinuće i okove
(Pauline – Pariz)
i danas su sve tvoje klupe zauzete samoćom
*
da si preciznije nišanio
sada bi ti bila u srcu
ruski rulet više se ne vrti
brojiš slijepe metke
širiš zjenice
drhtiš
strah je sada puno jači
bojiš se da ću ti uletjeti u usta
strašću propucati misli
okrznuti dušu ubojitom maštom
kožu probiti
u tijelu ti ostati
da me barem nisi promašio
sada bi me imao živu
DOBRO JUTRO SMRTI
Dobro jutro smrti
nešto si mi poranila danas
hajde prvo da popijemo nešto
možda čaj
kavu
čašu voćnog soka
pokaži mi
da se vidim
u par kratkih riječi
zavrti mi film moga života
porazgovarajmo malo o ljubavi
o poslanstvu čovjeka
o samoj meni
kčerki
majci
sestri
ženi
možda se predomisliš
vratiš mi oduzetu
slobodu
u ovom Svijetu
maskiranih
gdje već mjesecima
dišem
mrtva
ZNOTRAJ OBZIDJA
Sedim na postelji ob objokani ženici
hrana katero nosim ji ne ugaja
sita je svoje osamljenosti
otopela v svoji žalosti
zatrjuje mi da sploh ni lačna
v pobožnem strahu pogreša sina
(enega je izgubila že lani)
na sredini sobe rjava odejica
na katero je zložila svoja oblačila
njena omara je zdaj prazna
njeno srce pa polno bolečin
prestrašeno gleda v moj zakriti obraz
ne dojema
kaj se dogaja
trudim se jo potolažiti
z dotikom oči
odejo ji pustim
potrpežljivo hodim okrog nje
morda jo pospravi sama
ko se odprejo prehodi obzidja
UNUTAR ZIDINA
Sjedim na krevetu pokraj uplakane bakice
hrana koju donosim ne sviđa joj se
sita je svoje samoće
umorna od tuge
uvjerava me da uopće nije gladna
u pobožnom strahu misli na sina
(jednog je već izgubila lani)
na sredini sobe smeđa dekica
po kojoj je poredala svoju odjeću
njen ormar sada je prazan
njeno srce puno je boli
preplašeno gleda u moje zamaskirano lice
ne shvaća šta se događa
želim je utješiti
dodirima oka
dekicu ostavljam na podu
strpljivo je zaobilazim
možda ju spremi sama
kada se otvore prijelazi u zidinama
DEGUSTACIJA LAŽI
prvi požirek
ne opije
le rahlo nam omami misli
drugi požirek
pride do srca
pri tretjem požirku
zavre že vroča kri
razbistrimo si poglede
naslonimo se
na resnico
trezni ne padajo
razbijajo si glave
smo zares dozoreli
za degustacijo laži
iz enakega kozarca zdaj pijemo vsi
mi trpkost
strah
duševno bolečino
njim pa v grlo teče sladkost
aromo življenja izberimo si sami
ne pustimo jim
nazdravljati z nami
DEGUSTACIJA LAŽI
prvi gutljaj ne opije
samo nam blago opusti misli
drugi gutljaj
pronađe srce
kod trećeg gutljaja
zakipi već ionako vruća krv
razbistrimo poglede
oslonimo se
na istinu
trijezni ne padaju
razbijaju si glave
jesmo li istinski dozorjeli
za degustaciju laži
iz iste čaše sad pijemo svi
mi trpkost
strah
duševnu bol
njima u grlo teče slatkoća
aromu života izaberimo sami
ne dozvolimo im
nazdravljati s nama
SOANN (pesniška forma)
Trsje
Veter raznaša svete besede.
Žrtvam živih pesnikov močvirja -
Druid deklamira:
Skrivnost poezije je v srcu korenin, varuje ga -
Trsje
Trska
Vjetar raznosi svete riječi
Žrtvama živih pjesnika močvara -
Druid deklamira:
Tajna poezije je u srcu korijena, čuva ga
Trska
CRNI PETAK - 22VIJEK
Danas u centru
dijele raspoloženja
Ljudima u žurbi
navijaju satove
Dan je lijep
i kada nam pošalju samo jedno Sunce
Izlazim
iz naše male skromne kupole
Lizaljkama sreće pale su cijene
uzimam dvije sa okusom kave
da me probude
Rijedak zrak širi mi nosnice
Nije mi do šetnje
Kupila sam kartu za pokretne korake
Gledam u izloge
otvaraju se preko senzora na moje poglede
Razmišljam
šta još da kupim
poklonim ti za praznike
uz samu sebe
SOBA MOJEGA OTROŠTVA
Punčka dolgih las je premaknila roko
kaže mi na velikookega medvedka
na okrasnem vzglavniku
k meni steguje stare ude
še čaka
da zaspim ob njem
na knjižni polici plišasti zajček
obkrožen s knjigami ubogljivo sedi
z odprto slikanico na belih tačkah
čaka
prebral mi bo pravljico
nekdo trka na porisana vrata
radovedna jih odprem
hop vesela žoga mi skoči v objem
v kotu sobe rožnato kolo
me otožno gleda
tiho je in nič več ne zvoni
ono edino ve
da sem ga prerasla
ROMANTIK JESENI (slovensko – hrvaška pesem)
dajem ti pogled
poezija je
moje oko
veliki okvir
inspirativne strasti
ti
romantik jeseni
ostani moj
na tvoje čelo pada list
zelenih misli
spusti me na minimum
svoje zime
voda je ledena
misli mi bistri
NEKADA ZA SADA
gledam te zamišljeno
pišeš
(potpuno gol)
izgubljen u sjeni stare ljubavi
skidam teret
sa svojih ramena
namjerom da ti se pridružim
(koža nam se deblja)
DNEVNIK JEDNE TANJE
hodam po zidu
tijelo se ljušti
stara fasada pada na ulicu
koraci me raznose na sve strane svijeta
(moje ime pometaš pod prag)
srce
nastavlja svoj put
visoko
u česticama sreće
(lebdi srijeda)
DNEVNIK ENE TANJE
vzdevek mi je dal
Metod
Ciril
se je le blaženo nasmehnil
ko me je pater Pij
(sredi cerkve Santa Marije)
poklical po imenu
mi pred noge postavil
znanilca
(ne izklesanega)
živega
goloba za mir
SAMSARA
(Rahina – Egipt)
nedostaje mi smrt za još jedan život da te volim
*
zadnjim sam te slovom sahranio u sebe
u mali sarkofag posmrtne ljubavi
usamljenom srcu
balzamirane sreće
crtežima prošlosti
ožigosao sam vrijeme
pronađeš li me
pod sobom
otkriješ slučajno
u ruševini
nadanja
svih trenutnih želja
ja
starina prastarih misli
zatrpan u svoje godine
što iskopavaju same se od sebe
ne vjeruj mojoj pjesmi
mojim dubokim riječima
vjeruj meni
krhak i nježan
sam na dodire
prelomljenog srca
a jakog uma
(Zemira –ZDA)
mi smo sijamski abortusi slobode
*
stojim u redovima
nemoći, sramote
smrt nas odmjerava
kupuje me kao roblje
ne, ja svoju dušu ne prodajem
za crni grob
za križ iz dvije trske
ruka pravde je bez milosti
dvesto puta
na dan ne voljena
sto puta na sat pretučena
koža puca u brazdama slobode
ne, ja ne padam na koljena
zemljo vrati me
osmijeh što krvari
kida lance
skinuće i okove
(Pauline – Pariz)
i danas su sve tvoje klupe zauzete samoćom
*
da si preciznije nišanio
sada bi ti bila u srcu
ruski rulet više se ne vrti
brojiš slijepe metke
širiš zjenice
drhtiš
strah je sada puno jači
bojiš se da ću ti uletjeti u usta
strašću propucati misli
okrznuti dušu ubojitom maštom
kožu probiti
u tijelu ti ostati
da me barem nisi promašio
sada bi me imao živu
DOBRO JUTRO SMRTI
Dobro jutro smrti
nešto si mi poranila danas
hajde prvo da popijemo nešto
možda čaj
kavu
čašu voćnog soka
pokaži mi
da se vidim
u par kratkih riječi
zavrti mi film moga života
porazgovarajmo malo o ljubavi
o poslanstvu čovjeka
o samoj meni
kčerki
majci
sestri
ženi
možda se predomisliš
vratiš mi oduzetu
slobodu
u ovom Svijetu
maskiranih
gdje već mjesecima
dišem
mrtva
ZNOTRAJ OBZIDJA
Sedim na postelji ob objokani ženici
hrana katero nosim ji ne ugaja
sita je svoje osamljenosti
otopela v svoji žalosti
zatrjuje mi da sploh ni lačna
v pobožnem strahu pogreša sina
(enega je izgubila že lani)
na sredini sobe rjava odejica
na katero je zložila svoja oblačila
njena omara je zdaj prazna
njeno srce pa polno bolečin
prestrašeno gleda v moj zakriti obraz
ne dojema
kaj se dogaja
trudim se jo potolažiti
z dotikom oči
odejo ji pustim
potrpežljivo hodim okrog nje
morda jo pospravi sama
ko se odprejo prehodi obzidja
UNUTAR ZIDINA
Sjedim na krevetu pokraj uplakane bakice
hrana koju donosim ne sviđa joj se
sita je svoje samoće
umorna od tuge
uvjerava me da uopće nije gladna
u pobožnom strahu misli na sina
(jednog je već izgubila lani)
na sredini sobe smeđa dekica
po kojoj je poredala svoju odjeću
njen ormar sada je prazan
njeno srce puno je boli
preplašeno gleda u moje zamaskirano lice
ne shvaća šta se događa
želim je utješiti
dodirima oka
dekicu ostavljam na podu
strpljivo je zaobilazim
možda ju spremi sama
kada se otvore prijelazi u zidinama
DEGUSTACIJA LAŽI
prvi požirek
ne opije
le rahlo nam omami misli
drugi požirek
pride do srca
pri tretjem požirku
zavre že vroča kri
razbistrimo si poglede
naslonimo se
na resnico
trezni ne padajo
razbijajo si glave
smo zares dozoreli
za degustacijo laži
iz enakega kozarca zdaj pijemo vsi
mi trpkost
strah
duševno bolečino
njim pa v grlo teče sladkost
aromo življenja izberimo si sami
ne pustimo jim
nazdravljati z nami
DEGUSTACIJA LAŽI
prvi gutljaj ne opije
samo nam blago opusti misli
drugi gutljaj
pronađe srce
kod trećeg gutljaja
zakipi već ionako vruća krv
razbistrimo poglede
oslonimo se
na istinu
trijezni ne padaju
razbijaju si glave
jesmo li istinski dozorjeli
za degustaciju laži
iz iste čaše sad pijemo svi
mi trpkost
strah
duševnu bol
njima u grlo teče slatkoća
aromu života izaberimo sami
ne dozvolimo im
nazdravljati s nama
SOANN (pesniška forma)
Trsje
Veter raznaša svete besede.
Žrtvam živih pesnikov močvirja -
Druid deklamira:
Skrivnost poezije je v srcu korenin, varuje ga -
Trsje
Trska
Vjetar raznosi svete riječi
Žrtvama živih pjesnika močvara -
Druid deklamira:
Tajna poezije je u srcu korijena, čuva ga
Trska
CRNI PETAK - 22VIJEK
Danas u centru
dijele raspoloženja
Ljudima u žurbi
navijaju satove
Dan je lijep
i kada nam pošalju samo jedno Sunce
Izlazim
iz naše male skromne kupole
Lizaljkama sreće pale su cijene
uzimam dvije sa okusom kave
da me probude
Rijedak zrak širi mi nosnice
Nije mi do šetnje
Kupila sam kartu za pokretne korake
Gledam u izloge
otvaraju se preko senzora na moje poglede
Razmišljam
šta još da kupim
poklonim ti za praznike
uz samu sebe
SOBA MOJEGA OTROŠTVA
Punčka dolgih las je premaknila roko
kaže mi na velikookega medvedka
na okrasnem vzglavniku
k meni steguje stare ude
še čaka
da zaspim ob njem
na knjižni polici plišasti zajček
obkrožen s knjigami ubogljivo sedi
z odprto slikanico na belih tačkah
čaka
prebral mi bo pravljico
nekdo trka na porisana vrata
radovedna jih odprem
hop vesela žoga mi skoči v objem
v kotu sobe rožnato kolo
me otožno gleda
tiho je in nič več ne zvoni
