Nikom ne pada na pamet da ljubav
suprostavi onom mraku,
iz one kuće,
strah u kosti ukiva crna,
crna senka sa srcem
železnim,
sa ogromnim udovima,
sa očima na potiljku.
Ne zanemari kuku kojom će nam
reči odvajati od živog mesa jezika
nasušnog,
ni dve kuke kojima će nam čerečiti
pesmu poslednju, punu zanosa,
ne daj bože, takvog krika.
Uz treperenje sveće listaj
svoju nemost,
krši krila srca,
i levoruko se predstavljaj,
bez osmeha.
ROĐENJE
Žvaćeš tišinu,
punokrvnu samoću,
odsutan
kao nar na dnu stola.
S jedne na drugu stranu usta
valjaš nemir, nesan, bol.
I gleđ ti je sve belja,
jezik, pak, lista
kao patuljasta breza
kad okopni sneg.
Ono što ispljuneš jeste
rođenje proplanka
i pastuva
koji njišti grmljavinom,
a kopitom gađa nebo
u slepoočnicu.
LINIJA ŽIVOTA
Skupi šaku u pesnicu,
kad ptica
odleprša sa dlana
na kojem je kljucala
sve i svašta,
sa linije života.
Kakve je darove ponela
pokazuje eksplozija u nebu.
Šaku ne otvaraj.
Neka sve ostane između tebe
i zemlje.
RADUJEM SE
Radujem se svemu
nada mnom,
što se javi u snu,
ili bane iznenada
na svakodnevnom mestu,
u senci baštenskih tendi.
Radujem se malim vitražima jutra,
pisku voza,
daljini, nepoznatim uglovima
koji me traže za pijanstva,
za rasprodaju večnosti.
Radujem se i ponoru,
čijem dnu žurim
rukama raširenim za zagrljaj,
za topli susret
dve nemušte reči.
OLOVNO ZRNCE
Ko nema u glavi
ima u slabini,
ko nema u srcu
ima u grlu,
ko nema u ramenu
ima u potkolenici,
ko nema ovde
imaće tamo,
olovno zrnce zariveno
u svetlost,
u praznično zvono.
LISTAJ SVOJU NEMOST
Nikom ne pada na pamet da ljubav
suprostavi onom mraku,
iz one kuće,
strah u kosti ukiva crna,
crna senka sa srcem
železnim,
sa ogromnim udovima,
sa očima na potiljku.
Ne zanemari kuku kojom će nam
reči odvajati od živog mesa jezika
nasušnog,
ni dve kuke kojima će nam čerečiti
pesmu poslednju, punu zanosa,
ne daj bože, takvog krika.
Uz treperenje sveće listaj
svoju nemost,
krši krila srca,
i levoruko se predstavljaj,
bez osmeha.
ROĐENJE
Žvaćeš tišinu,
punokrvnu samoću,
odsutan
kao nar na dnu stola.
S jedne na drugu stranu usta
valjaš nemir, nesan, bol.
I gleđ ti je sve belja,
jezik, pak, lista
kao patuljasta breza
kad okopni sneg.
Ono što ispljuneš jeste
rođenje proplanka
i pastuva
koji njišti grmljavinom,
a kopitom gađa nebo
u slepoočnicu.
LINIJA ŽIVOTA
Skupi šaku u pesnicu,
kad ptica
odleprša sa dlana
na kojem je kljucala
sve i svašta,
sa linije života.
Kakve je darove ponela
pokazuje eksplozija u nebu.
Šaku ne otvaraj.
Neka sve ostane između tebe
i zemlje.
RADUJEM SE
Radujem se svemu
nada mnom,
što se javi u snu,
ili bane iznenada
na svakodnevnom mestu,
u senci baštenskih tendi.
Radujem se malim vitražima jutra,
pisku voza,
daljini, nepoznatim uglovima
koji me traže za pijanstva,
za rasprodaju večnosti.
Radujem se i ponoru,
čijem dnu žurim
rukama raširenim za zagrljaj,
za topli susret
dve nemušte reči.
OLOVNO ZRNCE
Ko nema u glavi
ima u slabini,
ko nema u srcu
ima u grlu,
ko nema u ramenu
ima u potkolenici,
ko nema ovde
imaće tamo,
olovno zrnce zariveno
u svetlost,
u praznično zvono.
