Danas
pred Tebe
izlazim smelo
pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda
tankom žicom
vezana mi za grlo
Možda se i dobro prodam
uz krdo nemirnih konja
uz vreće čaja
uz lažna obećanja
.
Karavani prolaze
kroz pustinje
od kamenih srca
kroz planine
od teških očekivanja
kroz pljuskove
sazdane od prezira i inata.
Gledam tvoje dlanove
besramno pitam:
Koliko nas si već prodao!? Tvrdog, zabrinutog pogleda
pitaš:
Koliko puta si već pobegla?! … pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda…
PESMA VEČNOSTI
Čak i kada ne budemo Mi
biće nas
Svetlo u tebi
u meni svanjava
drhtaj u tebi
već je lavina u meni
Daj mi da ti se radujem
sa svakim jutrom
da na zalasku mom
duša mi i dalje bude puna Tebe
Ne teraj me od sebe
pogledom od hiljadu večnosti
ionako te nemam
Zagrli me pogledom
od hiljadu kapi rose
okrepi me svojim osmehom
sakupi sve suze mojih nadanja
Neka posvedoče dlanovi
Tvoji
sve ukradene noći
sve sakrivene strasti
neka svedoče usne Tvoje
o jednom danu
o jednom dahu
nestvarnom poput samog života
tajnovitom i sakrivenom
od nas samih
.
O jednom putu
jer tamo gde prestajem ja
počinješ Ti
i tamo gde prestaješ Ti
počinjem ja
i tanka nit što nas drži
je sam ovaj tren
ovaj dah
ovaj drhtaj
i ovim stiskom naša dva dlana
počinje istina da
čak i kada ne budemo Mi
ponovo bice nas…
IZ PRINCIPA
Dajte
iz principa
danas
da oglodamo
kosti svojih predaka
naći ih nećemo
pod Krstom
rasute dolinom
sutra
glodaće ih psi
Dajte
iz principa
danas
da isperemo
kosti svojih predaka
od grehova
u močvari sutra
trunuće bez pomena
Dajte
iz principa
da oglodamo
današnjeg čoveka
koga ste osudili
pucnjem gurnuli u ambis
metak za reč
Dajte
da sazidamo
kule od bele srži
bele gradove
popločane krivicom
bez omena
bez trnja i cveća
bez zaborava
iz principa.
MOST
Kažu da
nestaješ
da kopniš
i da to ima
veze sa životom..
Na pločniku
pokraj Aleksandra
bele se zastave
natopile krvlju
plavom..
Prećutala sam
svaki kaiš
mokre kože
skinut
britkim kamenom
Zalud
Sve
Teška
i nepotrebna
istina
bez milosti
steže mi dlan
da prevede me
preko mosta
neverica
da sam ti ništa
svako ostaje sam
Nestaješ
u meni
kažu da to
ima veze
sa životom...
ŽIG
Danas
pred Tebe
izlazim smelo
pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda
tankom žicom
vezana mi za grlo
Možda se i dobro prodam
uz krdo nemirnih konja
uz vreće čaja
uz lažna obećanja
.
Karavani prolaze
kroz pustinje
od kamenih srca
kroz planine
od teških očekivanja
kroz pljuskove
sazdane od prezira i inata.
Gledam tvoje dlanove
besramno pitam:
Koliko nas si već prodao!? Tvrdog, zabrinutog pogleda
pitaš:
Koliko puta si već pobegla?! … pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda…
PESMA VEČNOSTI
Čak i kada ne budemo Mi
biće nas
Svetlo u tebi
u meni svanjava
drhtaj u tebi
već je lavina u meni
Daj mi da ti se radujem
sa svakim jutrom
da na zalasku mom
duša mi i dalje bude puna Tebe
Ne teraj me od sebe
pogledom od hiljadu večnosti
ionako te nemam
Zagrli me pogledom
od hiljadu kapi rose
okrepi me svojim osmehom
sakupi sve suze mojih nadanja
Neka posvedoče dlanovi
Tvoji
sve ukradene noći
sve sakrivene strasti
neka svedoče usne Tvoje
o jednom danu
o jednom dahu
nestvarnom poput samog života
tajnovitom i sakrivenom
od nas samih
.
O jednom putu
jer tamo gde prestajem ja
počinješ Ti
i tamo gde prestaješ Ti
počinjem ja
i tanka nit što nas drži
je sam ovaj tren
ovaj dah
ovaj drhtaj
i ovim stiskom naša dva dlana
počinje istina da
čak i kada ne budemo Mi
ponovo bice nas…
IZ PRINCIPA
Dajte
iz principa
danas
da oglodamo
kosti svojih predaka
naći ih nećemo
pod Krstom
rasute dolinom
sutra
glodaće ih psi
Dajte
iz principa
danas
da isperemo
kosti svojih predaka
od grehova
u močvari sutra
trunuće bez pomena
Dajte
iz principa
da oglodamo
današnjeg čoveka
koga ste osudili
pucnjem gurnuli u ambis
metak za reč
Dajte
da sazidamo
kule od bele srži
bele gradove
popločane krivicom
bez omena
bez trnja i cveća
bez zaborava
iz principa.
MOST
Kažu da
nestaješ
da kopniš
i da to ima
veze sa životom..
Na pločniku
pokraj Aleksandra
bele se zastave
natopile krvlju
plavom..
Prećutala sam
svaki kaiš
mokre kože
skinut
britkim kamenom
Zalud
Sve
Teška
i nepotrebna
istina
bez milosti
steže mi dlan
da prevede me
preko mosta
neverica
da sam ti ništa
svako ostaje sam
Nestaješ
u meni
kažu da to
ima veze
sa životom...
