LJUBEZENSKI DIALOGI Z BARBARO / LJUBAVNI DIJALOZI SA BARBAROM
LJUBEZENSKI DIALOGI Z BARBARO
1
Barbara, kje si!?
Bumbar debeli – prevajam tvoje pesmi …
Barbara, mar slišiš vsak moj občutek?
Vreš od občutkov. In jasno mi je, da iščeš žensko, ki je
vsa tvoja in samo tvoja.
Barbara, zgleda, da LJUBEZEN obstaja!
Ljubezen je bila fraza, dokler se ni spremenila v tebe.
Želim se poročiti s tabo ob zori!
Kolikšno je to obdobje materinstva!?
Kolikšna je zapletenost človeške enotnosti!?
Veselim se te, bumbar en …
Barbara, potrebujem ljubezenski dialog in ne prezervativ.
Veselim se te, bumbar, in peloda ljubezni,
ki ga povsod zbiraš.
Barbara, jaz sem bumbar iz Sarajeva, ki sadi
ljubezenske stihe – bumbar v zanosu blagosti.
Dragi, trojno diši tvoja roža, to je danes redkost.
Barbara, kje si!?
V zori.
Barbara, ti si napogumnejša bela zvezda!
Veselim se te, bumbaron.
Barbara, ta moj otečeni trebuh ima
svoj prostor in sebe usmerja
h klasju sredi oblakov
Veselim se te, a moraš teči.
Barbara, neslišno se obračam.
Dragi, tvoja poezija bo
vrvica med nama.
Barbara, kje si!? Svojo samoto ti kakor poln kelih ponujam.
Debeli bumbar, v vinogradu
sem slekla obleko kakor mraz
Barbara, v tem življenju sem se najbrž
zastrupil s šumi strasti … Poljubi me!
Dragi, verjemi v arhitekturo razuma.
Barbara, kje si!?
Dragi, sanje se bodo vrnile tja,
od koder se je začelo telo.
Barbara. zakaj imajo vse ženske rade
OPTIČNE prevare?
Stari Admiral, včeraj sem se na kolesu vprašala – zakaj imajo nekateri moški
radi ODPIČKE prevare v Braziliji.
Barbara, pred dvema letoma sem v Sarajevu dal
prostovoljno kri bolnišnici Koševo, a je
iz krvi splavala Titova slika v olju.
Dragi, pojdi ti v partizane – jaz pa
se moram izključiti iz tega ljubezenskega dialoga – ker delam.
Barbara, kje si!?
Dragi, nekam preveč joče narava, hej – jočem tudi jaz!
Barbara, terjam samo tvoj poljub, ki ne laže.
Debeli bumbar, veselim se te.
Uživaj, bumbar, v mestu,
toda pazi se ženske roke in alkohola,
a cigarete prepusti kolegom, poljubljam te.
2.
Barbara, kje si?
Pod tušem.
Barbara, imam dve gromoviti novici: Sinoči sem v Večerni šoli napravil zadnji izpit za Varilca – in takoj ko je zora poljubila barvo nežgane rdeče opeke v moji stari zgradbi,
mi je poštar vročil biometrični potni list …! Ki vpeljuje policaje v moje zenice.
Admiral, Varilec, jahač biometrični – čestitam ti skupaj s svojo mamo in njenim mačkom za najsijajnejši vesti. In zdaj nastavi svojo glavo vzporedno z mojo glavo in ne boš več živel neurejeno – v objemu bova skupaj poslušala skupino Dobro naštimani starci in ne bo ti več padlo na pamet kockati z belimi gumbi in se gnati za ženskami, ki gredo okrog tebe kot dobro nastavljene provokacije!
Barbara. kje si!?
Sušim si lase vilinske. Sprašujem se – mi bo skozi moje zenice računalnik čital možgane.
Barbara, takoj ko bom skočil kot žarek sonca na Schengensko mejo – če me bodo čarovni graničarji vprašali: kam sem se napotil – ali katero kravo grem pomolst, bom rekel: Čarovni graničarji, v svojem triinšestdesetem letu sem se prvič materialno in sentimentalno – vzvodno in nizvodno – uvozno in izvozno – najresneje zaljubil v še ne ločeno zvezdno stopinjo iz Gradca, ki prelepo poje staroslovanski in BHS jezik in obenem prevaja moje sonete, ki imajo obliko konjskih sedel … in tukaj vam pokorno predajam v vaše ozvočene roke njeno ljubezensko Vabilo …
Dragi, v Štajerski je zaigrala puška zime.
Barbara, prebral sem na internetu, da Štajersko pritiskajo vinogradi. Na Štajerskem pijem belo vino z neločeno zvezdno stopinjo iz Gradca, s finimi ljudmi in delavci! Še delo je zabava na Štajerskem! Na Štajerskem gledajo na titulo. Kje pa je ta gozdna jasa na Štajerskem, ki bo opisala mojo depresijo?
Admiralček, piši sonete, ker bodo odprli oči erotični depresiji – da zaobide lepilo po stranskih poteh, ki so ostale proste …
Stara, ko bom umrl, bom pisal najbolje … Tam me bo pričakala glasba za moje sonete.
Stari, ti imaš namesto »kockarske duše« hodečo dušo – tebe sta tako življenje kot smrt prebudila, da pišeš modrine. Bodi dober tudi s svojimi nogami, moraš jih negovati in dražiti, ker te že 63 let nosijo skozi stotine špilov pravročih kart … Na primer morska sol, grickalica in kreme onstranske svetlobe čez noč, to bo mirakel v Grbavički ulici … Se boš za svojo STARO malo »renoviral« – tuširal, »grickiral«, glavničkal – nogice poliral?
Barbara, šefica, jaz sem nihče, in sam ti se me veseliš …
Admiralčič, nisem primerna za šefico, žgečkljiva sem okrog kolen …
Barbara, kje si!?
Debeli bumbar, odhajam na posel in potem tečem v savno … Dragi, daleč sva in komplicirano je, a sva tesna prijatelja in veselim se, da se bova videla in da te lahko prikrajšam samote … A ne bodi razočaran, ko sem zasedena, s poslom in družino. Tega se ne da spremeniti. Glej, delala sem nonstop tri dni in sem preč– kakor da nisem imela niti enega prostega dneva – spet me boli grlo, glava, iz nosa mi teče, JEBENO! A jutri bom spet ledene skorje na knjigah topila …
Draga, v meni je zaigrala postopače puška pomanjkanja. V Sarajevu, v parku na Koševu, so snežinke na nekem kontejnerju napisale – Glej v svoj krožnik …! Vsakega dne čakam na posel – a posli so na kocki! Kako je boleče biti nezaposlen v ljubljenem mestu! Prezaposlen s seboj. Da bi lahko vsaj na galopirajočo glasbo varil sonete, ki imajo obliko konjskih sedel …! A glej, draga – včeraj se je zgodilo nekaj čudnega in magijskega – zaigrala je v meni proletarska želja, da te objamem, oh, in ker nisi bila v tistem trenutku ob meni, gola in vlažna kot žaga višine, sem objel Pralni stroj, a on je šumel kot jok device, ki je izgubila nedolžnost, in naenkrat v mojem krilatem objemu glasno crknil! In glej, od včeraj – vse Gornje in Spodnje perilo perem na roke … Barbarius, spravil sem sebe do ljubezenske blaznosti – recimo, da je tudi omara iz orehovine crknila, ker sam tudi omaro iz orehovine močno objel, ker sem mislil, da tebe objemam …
Recimo, da je tudi izrezbarjeni lestenec iz Egipta naglo crknil, ker sem tudi egipčanski lestenec pred dvema mesecema objel, misleč da tebe objemam … Recimo, da je tudi termoakumulacijski peči crknila električna duša, ker sem jo pred tremi meseci objel in mislil, da sem tebe končno objel …
Admiralček, polbumbarček – nosi tople stvari, mraz je … Torej pripni se in uživaj v letu … In ne objemaj teh toplih zlivov hišnih stvari – ker te bom tako božansko toplo RESNIČNO objela …!!
Barbara, kje si!?
Debeli bumbar, pravkar sem stopila iz banke – poslala sem ti denar za potovanje in za tvoje neplačane račune …
Barbara, takoj ko bom začel delati kot Varilec, ki bo zvaril SVET, ti bom vrnil denar …
Prevod: Marjan Pungartnik
LJUBAVNI DIJALOZI SA BARBAROM
1
Barbara, gdje si!?
Debeli bumbaru – prevodim tvoje pjesme...
Barbara, čuješ li svaki moj osjet?
A jasno mi je i da tražiš ženu koja je
sva tvoja i samo tvoja.
Barbara, LJUBAV POSTOJI! Želim da te vjenčam!
Koliko li je to razdoblje materinstva?!
Kolika li je složenost ljudskog jedinstva?!
Kličem Amorovoj strijeli,
Umrijet ću sa užitkom –
LJUBAV POSTOJI!
LJUBAV POSTOJI!
Radujem se tebi...
Barbara, meni treba ljubavni dijalog a ne prezervativ.
Radujem se tebi.
Barbara, ja sam bumbar iz Sarajeva koji sadi
Ljubavne stihove – bumbar zanijet ljubavlju.
Dragi, prelijepo miriše tvoja bijela ruža, to je danas rijetkost.
Barbara, gdje si!?
U zori.
Barbara, ti si najhrabrija bijela zvijezda!
Radujem se tebi.
Barbara, ovaj moj natečeni stomak ima
svoj prostor i sebe usmjerava prema klasju sred oblaka!
Radujem se tebi, ali trebaš trčati.
Barbara, nečujno se okrećem!
Dragi tvoja će poezija biti
vrpca među nama.
Barbara, gdje si!? Svoju samoću ti kao pun pehar pružam.
Debeli bumbaru, u vinogradu
Svukla sam haljinu kao studen.
Barbara, u ovom životu mora da sam se
otrovao šumovima strasti... Poljubi me!
Dragi, vjeruj u arhitekturu razuma.
Barbara, gdje si!?
Dragi, sni će se vratiti tamo
Odakle je započelo tijelo.
Barbara, kralj burne satire, Renato Barešić, utuvio mi je
Pitanje u glavu:
Pas mu mater, zašto
sve žene vole pse – zlatne retrivere – ili zašto sve žene
vole
optičke varke?
Stari Admiralu, jučer sam se na biciklu upitala – zašto neki
Muškarci
Vole OTPIČKE varke u Brazilu.
Barbara, prije dvije godine u Sarajevu, dao sam
dobrovoljno krv bolnici Koševo, ali je
iz krvi isplivala Titova slika u ulju.
Dragi, hajde ti u partizane – ali
moram se isključiti iz ovog ljubavnog dijaloga – jer
RADIM.
Barbara, gdje si!?
Dragi, nešto puno plače priroda, hej – plačem i ja!
Barbara, ja tražim samo tvoj poljubac koji ne laže.
Debeli bumbaru, radujem se tebi.
Uživaj bumbaru u Liježu
ali čuvaj se ženske ruke i alkohola
a cigare prepusti kolegama, ljubim te.
Barbara, gdje si!? LJUBAV POSTOJI!
LJUBAV POSTOJI!
2
Barbara, gdje si!?
Pod tušem.
Barbara, imam dvije gromovite vijesti: Sinoć u Večernjoj školi, položio sam zadnji ispit za Varioca – a čim je zora poljubila boju neispečene crvene cigle u mojoj staroj zgradi, poštar mi uručio biometrijski pasoš...! Sad svi znaju moje zjenice.
Admiralu,Varioče, jahaču biometrijski – čestitam ti zajedno sa mojom majkom i njenom mačkom za dvije najsjajnije vijesti. I sad okreni glavu ka mojoj glavi i nećeš više živjeti neuredno – u zagrljaju zajedno ćemo slušati grupu Dobro naštimani starci i neće ti više pasti na pamet da se kockaš sa bijelim dugmadima i da juriš za ženama koje te obilaze kao dobro uštimane provokacije!
Barbara, gdje si!?
Sušim kosu vilinsku. ( Pitam se – hoće li mi kroz moje zjenice kompjuter čitati mozak.)
Barbara, čim doskočim kao zraka sunca na Šengen-granicu – ako me mađijski graničari upitaju: kuda sam krenuo – ili kojoj kravi idem da je pomuzem, reći ću: Mađijski graničari, ja sam se u mojoj šezdeset i trećoj prvi put, materijalno i sentimentalno – uzvodno i nizvodno – uvozno i izvozno – najozbiljnije zaljubio u još nerazvedenu zvjezdanu stopu iz Graza koja divno pjeva staroslovenski i BHS jezik i ujedno prevodi moje sonete koji imaju oblik konjskih sedala... i evo vam pokorno predajem u vaše ozvučene ruke njen ljubavni Poziv...
Dragi, u Štajerskoj je prosvirala puška zime.
Barbara, pročitao sam na Internetu da je Štajerska prignječena vinogradima... U Štajerskoj ja pijem bijelo vino sa nerazvedenom zvjezdanom stopom iz Graza, finim ljudima i radnicima! I rad je provod u Štajerskoj.U Štajerskoj se ne gleda titula. Ali gdje je taj šumski proplanak u Štajerskoj koji će opisati moju depresiju?
Admiralčiću, piši sonete, jer će oni otvoriti oči erotskoj depresiji – da obiđe ljepak sporednim putevima koji su ostali slobodni...
Stara, ja kad umrem, najbolje ću pisati... Tamo će me dočekati muzika za moje sonete.
Stari, ti umjesto „kockarske duše“ imaš hodajuću dušu – tebe su i život i smrt probudili, da pišeš plavetnila... Da budeš dobar i na svojim nogama, trebaš ih njegovati i dražiti, jer te već 63 godine nose kroz stotine špilova prevrelih karata... Naprimjer, morska sol, grickalica i kreme onostrane svjetlosti preko noći, to će biti mirakul u Grbavičkoj ulici... Za svoju STARU, hoćeš li se malo „renovirati“ – tuširati, „grickirati“, „češirati“ – nogice polirati?
Barbara, šefice, ja sam niko i ništa a ti se jedino raduješ meni...
Admiralčiću, nisam pogodna za šeficu, škakljiva sam oko koljena...
Barbara, gdje si!?
Debeli bumbaru, krećem na posao, a poslije bježim u saunu... Dragi, daleko smo i komplicirano je, ali smo uski prijatelji i radujem se da ćemo se vidjeti i da ti mogu skratiti samoću... Ali nemoj biti razočaran kad sam zauzeta, poslom i familijom. Ne da se to promjeniti. Eto, radila sam non-stop tri dana i gotova sam – kao da nisam imala nijedan slobodan dan – opet me boli grlo, glava, nos curi, JEBENO! A sutra ponovo, ledene kore na knjigama topim...
Draga, u meni je prosvirala lutalice puška oskudice. U Sarajevu, u parku na Koševu, pahulje snijega su na jednom od kontejnera napisale – Gledaj u svoj tanjir... Ja čekam svaki dan posao – ali poslovi su na kocki! Kako je bolno, biti nezaposlen u voljenom gradu prezaposlen sobom! Da mi je barem da na muziku varim sonete koji imaju oblik konjskih sedala...! Ali, gle, draga – jučer se desilo nešto čudno i mađijsko – prosvirala je u meni proleterska želja da te obgrlim, oh, kako ti nisi bila u tom trenu pored mene, gola i vlažna kao testera visine, pa sam obgrlio Veš-mašinu, ali ona je šumeći kao plač djevice koja je izgubila nevinost, iznebuha u mom cunami-zagrljaju, naglas crkla! I evo od juče – sav Gornji i Donji veš – perem na ruke...Barbarius, doveo sam sebe do ljubavnog ludila – recimo da je i ormar od orahovine crkao, jer sam i ormar od orahovine silno zagrlio misleći da tebe grlim... Recimo da je i izrezbareni luster iz Egipta naprasno crkao jer sam i egipatski luster prije dva mjeseca zagrlio, misleći da tebe grlim... Recimo da je i termoakomulacionoj peći crkla električna duša, jer sam i nju prije tri mjeseca obgrlio misleći da sam tebe dogrlio...
Admiralčiću, polubumbarčiću – nosi tople stvari, zima je... Dakle, veži pojas i uživaj u letu... I nemoj da grliš te tople slivove kućnih stvari – jer ću te ja tako božanski toplo UISTINU zagrliti...!!
Barbara, gdje si!?
3
Barbara, gdje si!?
Bumbaru dragi evo me – u velikom stresu...
A tebi je sad super na moru... Hajde lijenčino skoči u more...
Draga, nije mi do skakanja na glavu u more... još uvijek u mislima tražim posao...
Pričao sam morskom valu da sam pitao jednog
čovjeka da li mi može pomoći. On je rekao da će
učiniti sve po tom pitanju i da ga sutra posjetim
rano izjutra.
Barbara – ja sam se pojavio u njegovom uredu, a on me je pitao
zbog čega sam došao. Potrebna mi je pomoć,
na primjer posao. Barbara – on je čvrsto obećao da će učiniti sve
po tom pitanju i da ga posjetim za mjesec dana.
Barbarius, ja sam se pojavio u njegovom uredu, a on me je
pitao zbog čega sam došao.
Draga – tako sam tri godine išao kod čovjeka koji je
govorio da će sve učiniti po tom pitanju. Početkom
četvrte godine taj čovjek je prebačen na visoko
radno mjesto. Poslije tog događaja, nisam ga uspio
pronaći. Kao da je propao u zemlju!
Barbara, pričao sam morskom valu da je taj čovjek propao u
zemlju.
* Pripomba: Ob prevodu Admiralove pesmi objavljamo tudi verzijo, ki jo je objavil drugod in se z nekaj verzi razlikuje od tiste, kakršno jo je objavil v Bosni.
LJUBEZENSKI DIALOGI Z BARBARO
1
Barbara, kje si!?
Bumbar debeli – prevajam tvoje pesmi …
Barbara, mar slišiš vsak moj občutek?
Vreš od občutkov. In jasno mi je, da iščeš žensko, ki je
vsa tvoja in samo tvoja.
Barbara, zgleda, da LJUBEZEN obstaja!
Ljubezen je bila fraza, dokler se ni spremenila v tebe.
Želim se poročiti s tabo ob zori!
Kolikšno je to obdobje materinstva!?
Kolikšna je zapletenost človeške enotnosti!?
Veselim se te, bumbar en …
Barbara, potrebujem ljubezenski dialog in ne prezervativ.
Veselim se te, bumbar, in peloda ljubezni,
ki ga povsod zbiraš.
Barbara, jaz sem bumbar iz Sarajeva, ki sadi
ljubezenske stihe – bumbar v zanosu blagosti.
Dragi, trojno diši tvoja roža, to je danes redkost.
Barbara, kje si!?
V zori.
Barbara, ti si napogumnejša bela zvezda!
Veselim se te, bumbaron.
Barbara, ta moj otečeni trebuh ima
svoj prostor in sebe usmerja
h klasju sredi oblakov
Veselim se te, a moraš teči.
Barbara, neslišno se obračam.
Dragi, tvoja poezija bo
vrvica med nama.
Barbara, kje si!? Svojo samoto ti kakor poln kelih ponujam.
Debeli bumbar, v vinogradu
sem slekla obleko kakor mraz
Barbara, v tem življenju sem se najbrž
zastrupil s šumi strasti … Poljubi me!
Dragi, verjemi v arhitekturo razuma.
Barbara, kje si!?
Dragi, sanje se bodo vrnile tja,
od koder se je začelo telo.
Barbara. zakaj imajo vse ženske rade
OPTIČNE prevare?
Stari Admiral, včeraj sem se na kolesu vprašala – zakaj imajo nekateri moški
radi ODPIČKE prevare v Braziliji.
Barbara, pred dvema letoma sem v Sarajevu dal
prostovoljno kri bolnišnici Koševo, a je
iz krvi splavala Titova slika v olju.
Dragi, pojdi ti v partizane – jaz pa
se moram izključiti iz tega ljubezenskega dialoga – ker delam.
Barbara, kje si!?
Dragi, nekam preveč joče narava, hej – jočem tudi jaz!
Barbara, terjam samo tvoj poljub, ki ne laže.
Debeli bumbar, veselim se te.
Uživaj, bumbar, v mestu,
toda pazi se ženske roke in alkohola,
a cigarete prepusti kolegom, poljubljam te.
2.
Barbara, kje si?
Pod tušem.
Barbara, imam dve gromoviti novici: Sinoči sem v Večerni šoli napravil zadnji izpit za Varilca – in takoj ko je zora poljubila barvo nežgane rdeče opeke v moji stari zgradbi,
mi je poštar vročil biometrični potni list …! Ki vpeljuje policaje v moje zenice.
Admiral, Varilec, jahač biometrični – čestitam ti skupaj s svojo mamo in njenim mačkom za najsijajnejši vesti. In zdaj nastavi svojo glavo vzporedno z mojo glavo in ne boš več živel neurejeno – v objemu bova skupaj poslušala skupino Dobro naštimani starci in ne bo ti več padlo na pamet kockati z belimi gumbi in se gnati za ženskami, ki gredo okrog tebe kot dobro nastavljene provokacije!
Barbara. kje si!?
Sušim si lase vilinske. Sprašujem se – mi bo skozi moje zenice računalnik čital možgane.
Barbara, takoj ko bom skočil kot žarek sonca na Schengensko mejo – če me bodo čarovni graničarji vprašali: kam sem se napotil – ali katero kravo grem pomolst, bom rekel: Čarovni graničarji, v svojem triinšestdesetem letu sem se prvič materialno in sentimentalno – vzvodno in nizvodno – uvozno in izvozno – najresneje zaljubil v še ne ločeno zvezdno stopinjo iz Gradca, ki prelepo poje staroslovanski in BHS jezik in obenem prevaja moje sonete, ki imajo obliko konjskih sedel … in tukaj vam pokorno predajam v vaše ozvočene roke njeno ljubezensko Vabilo …
Dragi, v Štajerski je zaigrala puška zime.
Barbara, prebral sem na internetu, da Štajersko pritiskajo vinogradi. Na Štajerskem pijem belo vino z neločeno zvezdno stopinjo iz Gradca, s finimi ljudmi in delavci! Še delo je zabava na Štajerskem! Na Štajerskem gledajo na titulo. Kje pa je ta gozdna jasa na Štajerskem, ki bo opisala mojo depresijo?
Admiralček, piši sonete, ker bodo odprli oči erotični depresiji – da zaobide lepilo po stranskih poteh, ki so ostale proste …
Stara, ko bom umrl, bom pisal najbolje … Tam me bo pričakala glasba za moje sonete.
Stari, ti imaš namesto »kockarske duše« hodečo dušo – tebe sta tako življenje kot smrt prebudila, da pišeš modrine. Bodi dober tudi s svojimi nogami, moraš jih negovati in dražiti, ker te že 63 let nosijo skozi stotine špilov pravročih kart … Na primer morska sol, grickalica in kreme onstranske svetlobe čez noč, to bo mirakel v Grbavički ulici … Se boš za svojo STARO malo »renoviral« – tuširal, »grickiral«, glavničkal – nogice poliral?
Barbara, šefica, jaz sem nihče, in sam ti se me veseliš …
Admiralčič, nisem primerna za šefico, žgečkljiva sem okrog kolen …
Barbara, kje si!?
Debeli bumbar, odhajam na posel in potem tečem v savno … Dragi, daleč sva in komplicirano je, a sva tesna prijatelja in veselim se, da se bova videla in da te lahko prikrajšam samote … A ne bodi razočaran, ko sem zasedena, s poslom in družino. Tega se ne da spremeniti. Glej, delala sem nonstop tri dni in sem preč– kakor da nisem imela niti enega prostega dneva – spet me boli grlo, glava, iz nosa mi teče, JEBENO! A jutri bom spet ledene skorje na knjigah topila …
Draga, v meni je zaigrala postopače puška pomanjkanja. V Sarajevu, v parku na Koševu, so snežinke na nekem kontejnerju napisale – Glej v svoj krožnik …! Vsakega dne čakam na posel – a posli so na kocki! Kako je boleče biti nezaposlen v ljubljenem mestu! Prezaposlen s seboj. Da bi lahko vsaj na galopirajočo glasbo varil sonete, ki imajo obliko konjskih sedel …! A glej, draga – včeraj se je zgodilo nekaj čudnega in magijskega – zaigrala je v meni proletarska želja, da te objamem, oh, in ker nisi bila v tistem trenutku ob meni, gola in vlažna kot žaga višine, sem objel Pralni stroj, a on je šumel kot jok device, ki je izgubila nedolžnost, in naenkrat v mojem krilatem objemu glasno crknil! In glej, od včeraj – vse Gornje in Spodnje perilo perem na roke … Barbarius, spravil sem sebe do ljubezenske blaznosti – recimo, da je tudi omara iz orehovine crknila, ker sam tudi omaro iz orehovine močno objel, ker sem mislil, da tebe objemam …
Recimo, da je tudi izrezbarjeni lestenec iz Egipta naglo crknil, ker sem tudi egipčanski lestenec pred dvema mesecema objel, misleč da tebe objemam … Recimo, da je tudi termoakumulacijski peči crknila električna duša, ker sem jo pred tremi meseci objel in mislil, da sem tebe končno objel …
Admiralček, polbumbarček – nosi tople stvari, mraz je … Torej pripni se in uživaj v letu … In ne objemaj teh toplih zlivov hišnih stvari – ker te bom tako božansko toplo RESNIČNO objela …!!
Barbara, kje si!?
Debeli bumbar, pravkar sem stopila iz banke – poslala sem ti denar za potovanje in za tvoje neplačane račune …
Barbara, takoj ko bom začel delati kot Varilec, ki bo zvaril SVET, ti bom vrnil denar …
Prevod: Marjan Pungartnik
LJUBAVNI DIJALOZI SA BARBAROM
1
Barbara, gdje si!?
Debeli bumbaru – prevodim tvoje pjesme...
Barbara, čuješ li svaki moj osjet?
A jasno mi je i da tražiš ženu koja je
sva tvoja i samo tvoja.
Barbara, LJUBAV POSTOJI! Želim da te vjenčam!
Koliko li je to razdoblje materinstva?!
Kolika li je složenost ljudskog jedinstva?!
Kličem Amorovoj strijeli,
Umrijet ću sa užitkom –
LJUBAV POSTOJI!
LJUBAV POSTOJI!
Radujem se tebi...
Barbara, meni treba ljubavni dijalog a ne prezervativ.
Radujem se tebi.
Barbara, ja sam bumbar iz Sarajeva koji sadi
Ljubavne stihove – bumbar zanijet ljubavlju.
Dragi, prelijepo miriše tvoja bijela ruža, to je danas rijetkost.
Barbara, gdje si!?
U zori.
Barbara, ti si najhrabrija bijela zvijezda!
Radujem se tebi.
Barbara, ovaj moj natečeni stomak ima
svoj prostor i sebe usmjerava prema klasju sred oblaka!
Radujem se tebi, ali trebaš trčati.
Barbara, nečujno se okrećem!
Dragi tvoja će poezija biti
vrpca među nama.
Barbara, gdje si!? Svoju samoću ti kao pun pehar pružam.
Debeli bumbaru, u vinogradu
Svukla sam haljinu kao studen.
Barbara, u ovom životu mora da sam se
otrovao šumovima strasti... Poljubi me!
Dragi, vjeruj u arhitekturu razuma.
Barbara, gdje si!?
Dragi, sni će se vratiti tamo
Odakle je započelo tijelo.
Barbara, kralj burne satire, Renato Barešić, utuvio mi je
Pitanje u glavu:
Pas mu mater, zašto
sve žene vole pse – zlatne retrivere – ili zašto sve žene
vole
optičke varke?
Stari Admiralu, jučer sam se na biciklu upitala – zašto neki
Muškarci
Vole OTPIČKE varke u Brazilu.
Barbara, prije dvije godine u Sarajevu, dao sam
dobrovoljno krv bolnici Koševo, ali je
iz krvi isplivala Titova slika u ulju.
Dragi, hajde ti u partizane – ali
moram se isključiti iz ovog ljubavnog dijaloga – jer
RADIM.
Barbara, gdje si!?
Dragi, nešto puno plače priroda, hej – plačem i ja!
Barbara, ja tražim samo tvoj poljubac koji ne laže.
Debeli bumbaru, radujem se tebi.
Uživaj bumbaru u Liježu
ali čuvaj se ženske ruke i alkohola
a cigare prepusti kolegama, ljubim te.
Barbara, gdje si!? LJUBAV POSTOJI!
LJUBAV POSTOJI!
2
Barbara, gdje si!?
Pod tušem.
Barbara, imam dvije gromovite vijesti: Sinoć u Večernjoj školi, položio sam zadnji ispit za Varioca – a čim je zora poljubila boju neispečene crvene cigle u mojoj staroj zgradi, poštar mi uručio biometrijski pasoš...! Sad svi znaju moje zjenice.
Admiralu,Varioče, jahaču biometrijski – čestitam ti zajedno sa mojom majkom i njenom mačkom za dvije najsjajnije vijesti. I sad okreni glavu ka mojoj glavi i nećeš više živjeti neuredno – u zagrljaju zajedno ćemo slušati grupu Dobro naštimani starci i neće ti više pasti na pamet da se kockaš sa bijelim dugmadima i da juriš za ženama koje te obilaze kao dobro uštimane provokacije!
Barbara, gdje si!?
Sušim kosu vilinsku. ( Pitam se – hoće li mi kroz moje zjenice kompjuter čitati mozak.)
Barbara, čim doskočim kao zraka sunca na Šengen-granicu – ako me mađijski graničari upitaju: kuda sam krenuo – ili kojoj kravi idem da je pomuzem, reći ću: Mađijski graničari, ja sam se u mojoj šezdeset i trećoj prvi put, materijalno i sentimentalno – uzvodno i nizvodno – uvozno i izvozno – najozbiljnije zaljubio u još nerazvedenu zvjezdanu stopu iz Graza koja divno pjeva staroslovenski i BHS jezik i ujedno prevodi moje sonete koji imaju oblik konjskih sedala... i evo vam pokorno predajem u vaše ozvučene ruke njen ljubavni Poziv...
Dragi, u Štajerskoj je prosvirala puška zime.
Barbara, pročitao sam na Internetu da je Štajerska prignječena vinogradima... U Štajerskoj ja pijem bijelo vino sa nerazvedenom zvjezdanom stopom iz Graza, finim ljudima i radnicima! I rad je provod u Štajerskoj.U Štajerskoj se ne gleda titula. Ali gdje je taj šumski proplanak u Štajerskoj koji će opisati moju depresiju?
Admiralčiću, piši sonete, jer će oni otvoriti oči erotskoj depresiji – da obiđe ljepak sporednim putevima koji su ostali slobodni...
Stara, ja kad umrem, najbolje ću pisati... Tamo će me dočekati muzika za moje sonete.
Stari, ti umjesto „kockarske duše“ imaš hodajuću dušu – tebe su i život i smrt probudili, da pišeš plavetnila... Da budeš dobar i na svojim nogama, trebaš ih njegovati i dražiti, jer te već 63 godine nose kroz stotine špilova prevrelih karata... Naprimjer, morska sol, grickalica i kreme onostrane svjetlosti preko noći, to će biti mirakul u Grbavičkoj ulici... Za svoju STARU, hoćeš li se malo „renovirati“ – tuširati, „grickirati“, „češirati“ – nogice polirati?
Barbara, šefice, ja sam niko i ništa a ti se jedino raduješ meni...
Admiralčiću, nisam pogodna za šeficu, škakljiva sam oko koljena...
Barbara, gdje si!?
Debeli bumbaru, krećem na posao, a poslije bježim u saunu... Dragi, daleko smo i komplicirano je, ali smo uski prijatelji i radujem se da ćemo se vidjeti i da ti mogu skratiti samoću... Ali nemoj biti razočaran kad sam zauzeta, poslom i familijom. Ne da se to promjeniti. Eto, radila sam non-stop tri dana i gotova sam – kao da nisam imala nijedan slobodan dan – opet me boli grlo, glava, nos curi, JEBENO! A sutra ponovo, ledene kore na knjigama topim...
Draga, u meni je prosvirala lutalice puška oskudice. U Sarajevu, u parku na Koševu, pahulje snijega su na jednom od kontejnera napisale – Gledaj u svoj tanjir... Ja čekam svaki dan posao – ali poslovi su na kocki! Kako je bolno, biti nezaposlen u voljenom gradu prezaposlen sobom! Da mi je barem da na muziku varim sonete koji imaju oblik konjskih sedala...! Ali, gle, draga – jučer se desilo nešto čudno i mađijsko – prosvirala je u meni proleterska želja da te obgrlim, oh, kako ti nisi bila u tom trenu pored mene, gola i vlažna kao testera visine, pa sam obgrlio Veš-mašinu, ali ona je šumeći kao plač djevice koja je izgubila nevinost, iznebuha u mom cunami-zagrljaju, naglas crkla! I evo od juče – sav Gornji i Donji veš – perem na ruke...Barbarius, doveo sam sebe do ljubavnog ludila – recimo da je i ormar od orahovine crkao, jer sam i ormar od orahovine silno zagrlio misleći da tebe grlim... Recimo da je i izrezbareni luster iz Egipta naprasno crkao jer sam i egipatski luster prije dva mjeseca zagrlio, misleći da tebe grlim... Recimo da je i termoakomulacionoj peći crkla električna duša, jer sam i nju prije tri mjeseca obgrlio misleći da sam tebe dogrlio...
Admiralčiću, polubumbarčiću – nosi tople stvari, zima je... Dakle, veži pojas i uživaj u letu... I nemoj da grliš te tople slivove kućnih stvari – jer ću te ja tako božanski toplo UISTINU zagrliti...!!
Barbara, gdje si!?
3
Barbara, gdje si!?
Bumbaru dragi evo me – u velikom stresu...
A tebi je sad super na moru... Hajde lijenčino skoči u more...
Draga, nije mi do skakanja na glavu u more... još uvijek u mislima tražim posao...
Pričao sam morskom valu da sam pitao jednog
čovjeka da li mi može pomoći. On je rekao da će
učiniti sve po tom pitanju i da ga sutra posjetim
rano izjutra.
Barbara – ja sam se pojavio u njegovom uredu, a on me je pitao
zbog čega sam došao. Potrebna mi je pomoć,
na primjer posao. Barbara – on je čvrsto obećao da će učiniti sve
po tom pitanju i da ga posjetim za mjesec dana.
Barbarius, ja sam se pojavio u njegovom uredu, a on me je
pitao zbog čega sam došao.
Draga – tako sam tri godine išao kod čovjeka koji je
govorio da će sve učiniti po tom pitanju. Početkom
četvrte godine taj čovjek je prebačen na visoko
radno mjesto. Poslije tog događaja, nisam ga uspio
pronaći. Kao da je propao u zemlju!
Barbara, pričao sam morskom valu da je taj čovjek propao u
zemlju.
* Pripomba: Ob prevodu Admiralove pesmi objavljamo tudi verzijo, ki jo je objavil drugod in se z nekaj verzi razlikuje od tiste, kakršno jo je objavil v Bosni.
