Osetio sam
Prolaznost momenta
U kom je
Nestala
Baba
Spakovana čeka
Prohladan
Prelep
Dan
Kada je
Osmehom
Zračila
Otišao sam
Pokraj reke
Osetio hladnoću
Osetio
Sanduk potkovan
Osmehom
Odgojila
Si
Dete
Osmehom
Ostao sam dužan
Za života život
Podari
Mu
Priču
Pred
Spavanje
To nedostaje
Tužan je
Sati detinjstva
Otkucavaju
Ubiću ga
Zatvoriti
U garsonjeru
Ili
U jednosoban stan
Ubiću se
Gde jedem
Ostatke hrane
Čuješ li
Dozivam te
Matora lešino
Zatvorena u prostoru
Veličine tela
Ispod zemlje
Nedostaješ
Sada
U ponoć
Pevušim
Pevušim
Dok igram
Oko novog
Doma
Nedostaješ
Bežim iz stvarnosti
Na betonima
Lica
Ulivaju
Sigurnost
Ta lica
Iznad kojih se
Bore šume
Borove
Kad padne noć
Izgledaju sjajno
Gledam
Slike
Iz mladosti
Nasmejana si
Ukočena
Kao i sada
Osećam
Da dolaziš
Noćima
Rodbino
Zaboravljena
Pevaću
Ti
Za svog života
Uspavanke
Gledam slike
Baš si lepa
U glavi
U telu
Osećam ritam
Greh je
Igrati
Na groblju
Ne ljuti se
Oboleo sam
Od predobre mladost
Od prelepe starost
Hajde ustani
Postani
Zla veštica
Tako bi to voleo
Prizivaću te
ALI TO NE ZNAČI DA NE MOGU
Otišao sam daleko
na jutarnju kafu,
predaleko.
Barmen u lokalu
je napravio
raznobojni koktel.
Nisam imao novac,
ali to ne znači
da ne mogu
da zamišljam,
kako umirem uz njega.
KATAKOMBA
Dim se spušta na nadvožnjak.
Ispod je hladnoća,
bandera
i umrlica.
Prodavnica ljubavi
je baš na tom mestu.
Blažen si gospode.
DOJČLAND
Voleo bih da postanemo Nemačka
Iz dvadeset prvog veka
Želim to jačinom zemljotresa
U bilo kojoj državi Azije
Plavetnilo raste
Nadolazi
A ja počinjem da volim
Prokletu Nemačku
Nadolaze turci na autoput
Kada se vraćaju iz Bavarske
Odlaze studenti sa diplomama
Pravac Nemačke
Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka
Zar nije predivno i
Ni malo nije opterćujuće
Mogu da ponavljam bezbroj puta neće smetati
Velike fabrike
Video sam kod Kajzerslauterna
Umesto polja pšenice
Polja prepuna solarnih ploča
Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka
Video sam kod Kajzerslauterna
Umesto otpada
I u tim otpadima milijarde opušaka
Marlbora
Vetrnjače
Velike Nemačke vetrenjače
Pružaju se
Ka suncu daleko daleko
Volim te Nemačko
PISMO LANI DEL REJ
Lana
Ogavno pevaš
Tvoj glas me loži
Lana
Oh Lana
Srećo i nesrećo
Grada Los Anđelesa
Doći ću u Kaloforniju
I ukrasti te od bludnika
Nemoj se drogirati
Ti prelepa devojko
Plastičnih usana
Nemoj uzimati
Lekove sa viskijem
Nemoj
Molim te
Ti tako ogavno pevaš
Ali
Kupio sam ti plave farmerke
U Novom Pazaru
Voziću te novim autoputem
Kroz moju malenu zemlju
Za koju najverovatnije nisi čula
Ukrašću te od droge i bluda
Odvešći te kod mojih babe i dede
U Kaznoviće
Ako voliš da popiješ Lana
Tu je šljivovica mog dede Branislava
Ali i suvo meso
Suvo meso će ti se svideti
Zasigurno
Molim te nemoj pevati pred njima
Neće te razumeti
Oni te ništa neće razumeti
Živećemo srećno
Do početka evropske budućnosti
UTKANO U DETINJSTVO
Molim te pusti me da idem u šumu
I nemoj me pratiti
Popeću se na Babin vrh iznad Kaznovića
Tamo gde je crvenom rusu spomenik
Tamo gde su deca urinirala po tom spomeniku
Jer je rus spasio vuka od metka
I jeo pečurke slobode iz tuđe šume
Tamo gore duva vetar
I oduvaće me dole do kolibe
Mog dede Branislava i njegovog oca Dušana zvanog zec
Koji su kosili u ponoć tog vrelog leta 1957
Da bi njihova deca dole u dolini sita spavala
Deca koja nisu gledala istražitelje u ponoć
I koja su se plašila jedino kuće na kraju sela
U čijem dvorištu je bunar sa zatrovanom vodom
I ognjišta sa kog je mlada pobegla
OBNEVIDELI OD OČIJU
Naišli smo na ostatke čoveka
Koji se raspadao
Ušli smo na središnji ulaz,
Jer nismo želeli da rizikujemo
Jer ne rizikujemo od rimskog doba i Atile,
Ali nema veze
I ušli smo unutar tog manastira
Koji je sada nešto drugo
Dugo godina nismo mislili na njega
I ništa nas nije zanimalo
Sada nas zanima,
Jer mi smo ljudi i imamo mozak
I mene zanima zbog čega gledam
Zabavno-kulturni program
I uživam u propaganda svakog dana
Valjda jer nemam preča posla,
Jer mrzi me da učim,
Mrzi me da ustanem
I uzmem pikslu
I da gledam građevinski objekat
U kom su smeštene
Ne kosti
Već uzvišene mošti
Shatam koliko je on zapravo ružan
I tek sada više ne kapiram
Šta tu ima lepo
I šta to mene zanima
Kada su to sagradili tadašnji bogataši
Koji su ga prodali za bagatelu
I prekrstili su se za ništa,
Ni za šta su se oni prekrstili
I sada smo
I oni i mi pustili brade
I skupa čitamo knjige
Bradatog četnika
Koji će mi reći
Kako je to biti to što sam
E pa nisi ni ti đenerale
(da bog da te izjeli vuci)
Kao ni ja
Velik
Ali opevaće te moj drugar
U njegovoj pesmi
Kao Filip Višnjić što je pevao,
Samo što je Filip bio slep od očiju,
A moj ortak je obnevideo od alkohola
PRAG BESA
Utoni u haos i protest
Protiv
Utoni u jedan plač mozga
Koji ne zna
Da li da umre ili
Da postane rob
Pokretne trake
U fabrici automobila
PRIZIVANJE
Osetio sam
Prolaznost momenta
U kom je
Nestala
Baba
Spakovana čeka
Prohladan
Prelep
Dan
Kada je
Osmehom
Zračila
Otišao sam
Pokraj reke
Osetio hladnoću
Osetio
Sanduk potkovan
Osmehom
Odgojila
Si
Dete
Osmehom
Ostao sam dužan
Za života život
Podari
Mu
Priču
Pred
Spavanje
To nedostaje
Tužan je
Sati detinjstva
Otkucavaju
Ubiću ga
Zatvoriti
U garsonjeru
Ili
U jednosoban stan
Ubiću se
Gde jedem
Ostatke hrane
Čuješ li
Dozivam te
Matora lešino
Zatvorena u prostoru
Veličine tela
Ispod zemlje
Nedostaješ
Sada
U ponoć
Pevušim
Pevušim
Dok igram
Oko novog
Doma
Nedostaješ
Bežim iz stvarnosti
Na betonima
Lica
Ulivaju
Sigurnost
Ta lica
Iznad kojih se
Bore šume
Borove
Kad padne noć
Izgledaju sjajno
Gledam
Slike
Iz mladosti
Nasmejana si
Ukočena
Kao i sada
Osećam
Da dolaziš
Noćima
Rodbino
Zaboravljena
Pevaću
Ti
Za svog života
Uspavanke
Gledam slike
Baš si lepa
U glavi
U telu
Osećam ritam
Greh je
Igrati
Na groblju
Ne ljuti se
Oboleo sam
Od predobre mladost
Od prelepe starost
Hajde ustani
Postani
Zla veštica
Tako bi to voleo
Prizivaću te
ALI TO NE ZNAČI DA NE MOGU
Otišao sam daleko
na jutarnju kafu,
predaleko.
Barmen u lokalu
je napravio
raznobojni koktel.
Nisam imao novac,
ali to ne znači
da ne mogu
da zamišljam,
kako umirem uz njega.
KATAKOMBA
Dim se spušta na nadvožnjak.
Ispod je hladnoća,
bandera
i umrlica.
Prodavnica ljubavi
je baš na tom mestu.
Blažen si gospode.
DOJČLAND
Voleo bih da postanemo Nemačka
Iz dvadeset prvog veka
Želim to jačinom zemljotresa
U bilo kojoj državi Azije
Plavetnilo raste
Nadolazi
A ja počinjem da volim
Prokletu Nemačku
Nadolaze turci na autoput
Kada se vraćaju iz Bavarske
Odlaze studenti sa diplomama
Pravac Nemačke
Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka
Zar nije predivno i
Ni malo nije opterćujuće
Mogu da ponavljam bezbroj puta neće smetati
Velike fabrike
Video sam kod Kajzerslauterna
Umesto polja pšenice
Polja prepuna solarnih ploča
Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka Nemačka
Video sam kod Kajzerslauterna
Umesto otpada
I u tim otpadima milijarde opušaka
Marlbora
Vetrnjače
Velike Nemačke vetrenjače
Pružaju se
Ka suncu daleko daleko
Volim te Nemačko
PISMO LANI DEL REJ
Lana
Ogavno pevaš
Tvoj glas me loži
Lana
Oh Lana
Srećo i nesrećo
Grada Los Anđelesa
Doći ću u Kaloforniju
I ukrasti te od bludnika
Nemoj se drogirati
Ti prelepa devojko
Plastičnih usana
Nemoj uzimati
Lekove sa viskijem
Nemoj
Molim te
Ti tako ogavno pevaš
Ali
Kupio sam ti plave farmerke
U Novom Pazaru
Voziću te novim autoputem
Kroz moju malenu zemlju
Za koju najverovatnije nisi čula
Ukrašću te od droge i bluda
Odvešći te kod mojih babe i dede
U Kaznoviće
Ako voliš da popiješ Lana
Tu je šljivovica mog dede Branislava
Ali i suvo meso
Suvo meso će ti se svideti
Zasigurno
Molim te nemoj pevati pred njima
Neće te razumeti
Oni te ništa neće razumeti
Živećemo srećno
Do početka evropske budućnosti
UTKANO U DETINJSTVO
Molim te pusti me da idem u šumu
I nemoj me pratiti
Popeću se na Babin vrh iznad Kaznovića
Tamo gde je crvenom rusu spomenik
Tamo gde su deca urinirala po tom spomeniku
Jer je rus spasio vuka od metka
I jeo pečurke slobode iz tuđe šume
Tamo gore duva vetar
I oduvaće me dole do kolibe
Mog dede Branislava i njegovog oca Dušana zvanog zec
Koji su kosili u ponoć tog vrelog leta 1957
Da bi njihova deca dole u dolini sita spavala
Deca koja nisu gledala istražitelje u ponoć
I koja su se plašila jedino kuće na kraju sela
U čijem dvorištu je bunar sa zatrovanom vodom
I ognjišta sa kog je mlada pobegla
OBNEVIDELI OD OČIJU
Naišli smo na ostatke čoveka
Koji se raspadao
Ušli smo na središnji ulaz,
Jer nismo želeli da rizikujemo
Jer ne rizikujemo od rimskog doba i Atile,
Ali nema veze
I ušli smo unutar tog manastira
Koji je sada nešto drugo
Dugo godina nismo mislili na njega
I ništa nas nije zanimalo
Sada nas zanima,
Jer mi smo ljudi i imamo mozak
I mene zanima zbog čega gledam
Zabavno-kulturni program
I uživam u propaganda svakog dana
Valjda jer nemam preča posla,
Jer mrzi me da učim,
Mrzi me da ustanem
I uzmem pikslu
I da gledam građevinski objekat
U kom su smeštene
Ne kosti
Već uzvišene mošti
Shatam koliko je on zapravo ružan
I tek sada više ne kapiram
Šta tu ima lepo
I šta to mene zanima
Kada su to sagradili tadašnji bogataši
Koji su ga prodali za bagatelu
I prekrstili su se za ništa,
Ni za šta su se oni prekrstili
I sada smo
I oni i mi pustili brade
I skupa čitamo knjige
Bradatog četnika
Koji će mi reći
Kako je to biti to što sam
E pa nisi ni ti đenerale
(da bog da te izjeli vuci)
Kao ni ja
Velik
Ali opevaće te moj drugar
U njegovoj pesmi
Kao Filip Višnjić što je pevao,
Samo što je Filip bio slep od očiju,
A moj ortak je obnevideo od alkohola
PRAG BESA
Utoni u haos i protest
Protiv
Utoni u jedan plač mozga
Koji ne zna
Da li da umre ili
Da postane rob
Pokretne trake
U fabrici automobila
