SAČEKAJ PROLJEĆE

AIDA, JESTE ZALJUBILI...

Plaču godine
kroz koje sam gledao vreme,
sada ćutim kao mudrac
jer moji zapisi
ne razgovaraju više sa tobom.

Da ublažim veliku nesreću
a tvoje srce preslikam u svoju tajnu
i nosim je onima koji nas vole, -
zajedničkim prijateljima
koje smo imali !

Hteo sam ti izlečiti bol
zvao sam besmrtnu ljubav
da je zaustavi i kaže nam
kako bi se još jednom zaljubili,

jeste zaljubili... Aida,
osetila si pred svoju smrt !

Ulepšaj nebeski svod
iz aprila u maj
i iz proleća u večnost.
Govori zemlja
i ti govoriš...

Plakaćemo srećni za malu pobedu!

Evo mojih suza
tridesetog januara dvehiljadedesete,
šaljem ih Bogu
da ti ostavi vid
jer je doneo strašnu bolest
koju nikada nije imao.

Moja molba će ga ostaviti samog !

Razmišljam o novoj pesmi
da te obdari
kao toplina sunca
pred danima koji beže,
jer si suze stavila
u sobu bez prozora.

Bila si slepa i s vana i iznutra
a srce je voljelo nas.
Govorila si najpre
vidom, govorom
i sluhom.

Zatim samo vidom i sluhom.
I samo sluhom.
Nema smrti
ne boj se,
znaš da stojim na vratima
a prozore sam zatvorio

Evo nas opet bez vrata i prozora
odneli su nam Bogovi
i beli ljudi,
kažu ostat će samo ljubav.