ODSUSTVO SHVATANJA

Gubim svest o trenu, gdje to bivam?
Prebolio sam gnev bizarnih fluida,
krećem se - iz ritma biosfera snivam
neprilagodno ruho; vulkane novog vida!

Kaplju dušom slutnje za vrelo bdenje,
povijen sam glasom vetrovnih divljina;
samo je mračna dubina moje pomirenje,
o zvezdana tišino iz krika visina!

Gubim svest o trenu na osloncu tuga,
sve bisere poklanjam Bogu svemoći
nek se potajno u bolujuće ime ruga...
Svetkovino stvarnosti više neću doći!!!

MEMENTO MORI

Od divnih uspomena ostalo je malo
a svaka ko san za opstanak se bori.
Ovom obzorju je nestrpljenje palo,
o Majko, memento mori, memento mori!

Pesnikujem kao stepski vetar, Bogu
ravnodušnom za malo pojma, srži da gori,
al jadikuje nutrina - više ne mogu...
O Majko, memento mori, memento mori!

Oko mene lepote trave, nebo raznobojno,
ekstazira i sunce mladosno u zori...
U velikom nemiru smrt je jako opojno
o Majko očiju crnih MEMENTO MORI !

HODOČASNIK

Tišina
Oca moga vekovna je.

Nelagodne slutnje mraka
nemaju sunca
svetlosti,

krvi... očiju...lica...,

imaju samo kosti
i dio mira

PETRU BOŽIČU

Odrastao
kao pristalica vremena
pulsiraš
brzo.

Ni smisao
ne menja
ulogu Sunca
a prostrana žudnja
razgaljuje Ti opstanak!

Počeo si posve
divlje lutati
i mitingovati.
I nebo se namršti
na nespokoj.

Iz straha
brzo, kao i svaki čovek
povinut ćeš se
horizontali !