MED TRSTI / МЕЂУ ТРСКАМА

Kos poje –
pozdravljam ga z žvižgom
in grem naprej.

Drug ob drugem
se na sončni ograji
čistijo vrabci.

Naenkrat –
na gozdni poti zdrobljen
želvin oklep.

Koza in starec
zgrbljeni na robu
malega gozda.

Bežim pred dežjem –
pod borom
pajkova mreža.

Človek v gozdu.
Kam ga bo povedla
ta steza pred njim?

V zreli travi
zlatorjave barve –
zaostalo granatno jabolko.

Za trenutek zadremam –
ob mojih nogah
kljuva ptica.

Prva ljubezen –
iz trave gleda rjavi
kosov kljun.

V kad je padel pajek.
Kamorkoli krene
tukaj je dlan.

Ne prepoznam
svojega lastnega vrta –
prvi dan pomladi.

Mačke na klopi –
okrog grem tudi
po prstih.

Delim s kosom
japonsko jablano – vsak
svojo stran.

V Gorici
drug ob drugem hodiva
jaz in kos.

V visoki travi
je med trsti dvignje
tudi pasji rep.

Klokota izvir:
požirek vode –
požirek mesečine.

Po okenski letvi
bobnajo vrabci in
dežne kaplje.

V zavetrju
na marčevskem soncu psiček
in mače ležita.

Prinaša mi
šešarke pes in
vsakič zаlaja.

Draga debla –
na njih osmrtnice
dragih ljudi.

Postaja v planini –
vlak čaka
osamljen neznanec.

Pred spancem
slišim dežne kaplje –
zanimiva knjiga.

Mračno nebo.
Nad golim drevjem
galebi.

Umivalnik v vrtu.
Nihanje listja
na vodi.

Omevajo koraki –
dva lista na golem
drevesu smokve.

Petrovaška plaža:
golobi, vrabci, grlice,
prazne steklenice

Na vrhu pоsekanega
drevesa kuščar se
sonči in mežika.

Zimsko jutro.
Petelin najprej eno – potem drugo
nogo skriva v perje.

Park prekrit
s snegom. Na klopi
otroška jоpа.

Po polju vijuga
gaz) v snegu –
na hribu človek.

Iz zbirke »Među trskama / Among Roods«, Haiku časopis »Lotos«, Valjevo 2000
Prevod: Marjan Pungartnik

Кос пјева –
поздрављам га звиждуком
и наставлјам пут.

Један уз другог
на сунчаној огради –
бишту се врапци.

Одједном –
на шумској стази смрскан
оклоп корњаче.

Коза и старац
погрбљени на рубу
малене шуме.

Бјежим од кише –
испод бора
паукова мрежа.

Човјек у шуми.
Куда ће га одвести
та стаза пред њим?

У зрелој трави
златно смеђе боје –
заостао нар.

Закуњах на час –
крај мојих ногу
птица клјуца.

Прва љубав –
из траве вири смеђи
кљун коса.

У каду упао паук.
Гдје год да крене
ово му длан.

Не препознах
сам своју башту –
први дан прољећа.

Мачке на клупи –
идемо около и
на прстима.

Дијелим са косом
јапанску јабуку – свако
своју страну.

У Горици –
један поред другог
ходамо ја и кос.

У високој трави
међу трскама уздигнут –
и псећи реп.

Клокоће извор:
гутљај воде –
гутљај мјесечине.

По симсу прозора
добују врапци и
кишне капи.

У завјетрини
на мартовском сунцу, псић
и маче леже.

Доноси ми
шишарку пас и
сваки пут лане.

Драга стабла –
на нјима посмртнице
драгих људи.

Станица у планини –
чека воз
усамљен незнанац.

Пред сан
чух кишне капи –
занимлјива књига.

Тмурно небо.
Над голим дрвећем
галебови.

Лавор у врту.
Њиханје лишћа
на води.

Одзвањају кораци –
два листа на голом
стаблу смокве.

Петровачка плажа:
голубови, врапци, гугутке,
празне боце...

На врху сасјеченог
дрвета гуштер се
сунча и жмирка.

Зимско јутро.
Пијетао једну – па другу
ногу крије у перје.

Парк прекривен
снијегом. На клупи
дјечија јакна.

Вијуга пољем
птица у снијегу –
на брду човјек.