Mladić sa opekotinama na leđima
Čvrsto je odlučio da pobedi Sunce
Njegova nagorela koža
Ogrubela od patnji
Postaje gvozdeni oklop
Ukrašen šarenim pustinjskim prahom
Zalutalom u porama
Njegova stopala
Teško podnoseći teret
Ostavljaju crveni trag u
Zrnu koje je donelo vetar
Oku pomaže da shvati prevaru i
Prepozna krug koji Zemlju
Obmota dvostruko
Koji god put izabere
Njegov je
U pokušaju da zapreti
Svojoj senci
Zatvorio je oči
I započeo novi krug
POMAMA
Ispružene dlanove
Polaže
Na meki pesak
Zavodnički nežan
Mami ga
Poljubac
Visina maslačka je
Metrika
Između pomame i
Usana spremnih za greh
Miris
Istine
Razara zanos
USAMLJENOST
Strasno je želeo da oseti bol u očima
Ali je Sunce izlazilo tako
Da nikada nije mogao da vidi sjaj
Osećao je opaku vrelinu na golim leđima
Opekotine su postajale veće
Okretao se izbezumljeno
Drskost Sunca je dozvoljavala
Samo
Da pred sobom posmatra svoju senku
Koračao je oborenog pogleda
A onda je
Odvojio bradu od prsa
I uzdignute glave
Počeo da izgovara reči
Njihova jasnost je nadjačala
Sunčevu žestinu
Glasovi su progutali telo
Preobrazili u novi oblik
Ostale reči
Koje nastavljaju da koračaju
Tako je usamljenost postala Sunčeva zver
RAZGOVOR
U neprekidnoj težnji
Ne da izmeri svoju senku
Već da savlada Sunce
Govorio je Suncu
Ubeđivao da smanji
Toplotu
Sunce je ćutalo
DVE SENKE
Za jedno Sunce
Imao je dve senke
Svoju
I drugu
Lepog obličja
Ne toliko jasno tamnu
Koju tek treba da otkrije
Oblikuje i oboji
OKVIR SOBE
Hiljade oblika jednog lica
Menja boju
Haotičnim kretanjem
Ispunjava prazan prostor
Zgusnuti vazduh
Izaziva vrtoglavicu
ZA STOLOM
Mrzim kiselu vodu
Ali zato
Volim jabuku
Podelimo je na pola
Hajde uzmi griz
Ne
Nisam Eva
Samo želim
Da te zavedem
PREPOZNAVANJE
Pored tebe sam malo dete
Koje učiš da hoda
Da razaznaje ukus ponosa
Boje
Krik oluje
Različite glasove
I pokrete
Naučila sam da
Prepoznajem životinje
I najvažnije gde su
Četiri strane sveta
NEGDE IZMEĐU
To nije onaj trenutak izlaska
Odvajanja iz majčine utrobe
Kada se po prvi put udahne
I zaplače
Niti je To
Smrt
To je
Danas
Obezbojena toplota
Tišina koja ne miriše
Zaustavljena
Negde između
Početka i završetka
Jer u prazno
Najlakše ulazi
Ništa
SOBA
Na zidu ljubičasti sat
Zatvara krugove
Pored je palma u saksiji
Preko puta prozor
Svetlost iz okna
Ističe šare
Ručno tkanog ćilima
I predmete na stočiću
Bokal vina
Čaša do pola puna
Kikiriki u činiji
Knjige
Papir
Olovka u ruci
Ispisuje crveno
Oči prate linije
Urezana slova
Svedok su stanja
U jednoj sobi
Pred sumrak
U NASTAJANJU
Slovo
Crtica
I još ponešto
Slažem reč po reč
Stihove
Nenapisane zareze
I tačka
Iz zbirke pesama »Negde između«
ZIDANJE VREMENA
Gradili smo građevinu
Godinama slagali kamene blokove
Nadograđivali čvrste zidove
Sprat po sprat
U daleke visine
Unutrašnji radovi su prefinjeni
Pažljivo odabirani ornamenti
I raznobojni staklići
Za mozaike
Na prelazima nivoa
Širili smo
Stepenište od mermera
Spiralno ali usko
Postavljali
Vrata
Prozore
Otvorene
Kroz njih struji vazduh
Sa mirisima soli
Lavande i verbene
A kada se pogleda naviše
Na modrom nebu zvezde padalice
I Mlečni put
Jer ovo je
Kuća beznebeska
CELINA
Izdeljena na delove
Između kreacije i kreiranog
Između emocije i postojanog
Raspolućene četvrtine
Iz centralne tačke
Rastaju se u pravcu strana sveta
Kruže oko Zemlje
Ako se sretnu
Načiniće celinu
GRADSKA TREPERENjA
I ovim gradom hodaju duše
Zalutale
Nečije
Ispod lampiona
Kiša boji njihove tragove
U tačkastu svetlost
Koja
Nestaje
U pukotinama kaldrme
Širim ruke
Visoko
U prazno
Grlim sve zvezde
Sve ljude duše
Ničija
RASTANAK
Sve tuge Sveta sakrila sam
U sebi
Plač moj je nedovoljan
Da pomiri
Nepodnošljivi teret
Tišina je savršena
Grom nad jezerom
U stvari je leptirov treptaj
Suština koja objašnjava
Nastajanje noći i dana
U kojima su nebo i kiše
Manji od moje tuge
KAO ŽIVOT
Kad se spusti tama
Zvezde siđu u krošnje olistalih lipa
Ukrase proziran vazduh
I proleće
Vidi
Padalice se zakačile na vrhove grana
Pomisli putnik
Pijan od romantične ljubavi
Odsjaj uličnih svetiljki
U prozoru noćnog tramvaja
Dolaze i prolaze
Kao njegov život
OKEAN
Tvoj dah je tiši od kiše
Sakrili smo naša tela
U kapi
A uzdahe u zvuk talasa
NOĆNI PRIZOR
Linija asfalta ove ulice kojom hodam vodi u ponor
Neonke razotkrivaju
Lažni sjaj osmougaonih kristala
U mimoilaženju sa gladnim psima
Zagledaju me i iz uglova kapaka
Kradu (mi) tugu
Hodam po asfaltu
KIŠA U PUSTINJI
Sklona sam greškama
U vreme dok kiša pada na pesak
Na kratko pustinja procveta
Nepredvidljiva i divlja
Uspevam da uđem u svoju senku
KUTIJA TAJNI
Otvaraš svoju tajnu kutiju
Otključavaš me
Tinjaju mrve
Hrane klice
Nedovoljno posoljene za rast
Uzimaš sekiru
Sečeš zelene listove
Koji su se pokrenuli na vetru
U njihovom nežnom šuškanju
Pogrešno si prepoznao
Kretanje zmije
Stavljaš ih u herbarijum
Stavljaš i srce zmije
Jednog dana uvidećeš razliku
Zaključaj me sada iznova
Ključić baci
Da ga nikada više na nađeš
MLADIĆ I SUNCE
Mladić sa opekotinama na leđima
Čvrsto je odlučio da pobedi Sunce
Njegova nagorela koža
Ogrubela od patnji
Postaje gvozdeni oklop
Ukrašen šarenim pustinjskim prahom
Zalutalom u porama
Njegova stopala
Teško podnoseći teret
Ostavljaju crveni trag u
Zrnu koje je donelo vetar
Oku pomaže da shvati prevaru i
Prepozna krug koji Zemlju
Obmota dvostruko
Koji god put izabere
Njegov je
U pokušaju da zapreti
Svojoj senci
Zatvorio je oči
I započeo novi krug
POMAMA
Ispružene dlanove
Polaže
Na meki pesak
Zavodnički nežan
Mami ga
Poljubac
Visina maslačka je
Metrika
Između pomame i
Usana spremnih za greh
Miris
Istine
Razara zanos
USAMLJENOST
Strasno je želeo da oseti bol u očima
Ali je Sunce izlazilo tako
Da nikada nije mogao da vidi sjaj
Osećao je opaku vrelinu na golim leđima
Opekotine su postajale veće
Okretao se izbezumljeno
Drskost Sunca je dozvoljavala
Samo
Da pred sobom posmatra svoju senku
Koračao je oborenog pogleda
A onda je
Odvojio bradu od prsa
I uzdignute glave
Počeo da izgovara reči
Njihova jasnost je nadjačala
Sunčevu žestinu
Glasovi su progutali telo
Preobrazili u novi oblik
Ostale reči
Koje nastavljaju da koračaju
Tako je usamljenost postala Sunčeva zver
RAZGOVOR
U neprekidnoj težnji
Ne da izmeri svoju senku
Već da savlada Sunce
Govorio je Suncu
Ubeđivao da smanji
Toplotu
Sunce je ćutalo
DVE SENKE
Za jedno Sunce
Imao je dve senke
Svoju
I drugu
Lepog obličja
Ne toliko jasno tamnu
Koju tek treba da otkrije
Oblikuje i oboji
OKVIR SOBE
Hiljade oblika jednog lica
Menja boju
Haotičnim kretanjem
Ispunjava prazan prostor
Zgusnuti vazduh
Izaziva vrtoglavicu
ZA STOLOM
Mrzim kiselu vodu
Ali zato
Volim jabuku
Podelimo je na pola
Hajde uzmi griz
Ne
Nisam Eva
Samo želim
Da te zavedem
PREPOZNAVANJE
Pored tebe sam malo dete
Koje učiš da hoda
Da razaznaje ukus ponosa
Boje
Krik oluje
Različite glasove
I pokrete
Naučila sam da
Prepoznajem životinje
I najvažnije gde su
Četiri strane sveta
NEGDE IZMEĐU
To nije onaj trenutak izlaska
Odvajanja iz majčine utrobe
Kada se po prvi put udahne
I zaplače
Niti je To
Smrt
To je
Danas
Obezbojena toplota
Tišina koja ne miriše
Zaustavljena
Negde između
Početka i završetka
Jer u prazno
Najlakše ulazi
Ništa
SOBA
Na zidu ljubičasti sat
Zatvara krugove
Pored je palma u saksiji
Preko puta prozor
Svetlost iz okna
Ističe šare
Ručno tkanog ćilima
I predmete na stočiću
Bokal vina
Čaša do pola puna
Kikiriki u činiji
Knjige
Papir
Olovka u ruci
Ispisuje crveno
Oči prate linije
Urezana slova
Svedok su stanja
U jednoj sobi
Pred sumrak
U NASTAJANJU
Slovo
Crtica
I još ponešto
Slažem reč po reč
Stihove
Nenapisane zareze
I tačka
Iz zbirke pesama »Negde između«
ZIDANJE VREMENA
Gradili smo građevinu
Godinama slagali kamene blokove
Nadograđivali čvrste zidove
Sprat po sprat
U daleke visine
Unutrašnji radovi su prefinjeni
Pažljivo odabirani ornamenti
I raznobojni staklići
Za mozaike
Na prelazima nivoa
Širili smo
Stepenište od mermera
Spiralno ali usko
Postavljali
Vrata
Prozore
Otvorene
Kroz njih struji vazduh
Sa mirisima soli
Lavande i verbene
A kada se pogleda naviše
Na modrom nebu zvezde padalice
I Mlečni put
Jer ovo je
Kuća beznebeska
CELINA
Izdeljena na delove
Između kreacije i kreiranog
Između emocije i postojanog
Raspolućene četvrtine
Iz centralne tačke
Rastaju se u pravcu strana sveta
Kruže oko Zemlje
Ako se sretnu
Načiniće celinu
GRADSKA TREPERENjA
I ovim gradom hodaju duše
Zalutale
Nečije
Ispod lampiona
Kiša boji njihove tragove
U tačkastu svetlost
Koja
Nestaje
U pukotinama kaldrme
Širim ruke
Visoko
U prazno
Grlim sve zvezde
Sve ljude duše
Ničija
RASTANAK
Sve tuge Sveta sakrila sam
U sebi
Plač moj je nedovoljan
Da pomiri
Nepodnošljivi teret
Tišina je savršena
Grom nad jezerom
U stvari je leptirov treptaj
Suština koja objašnjava
Nastajanje noći i dana
U kojima su nebo i kiše
Manji od moje tuge
KAO ŽIVOT
Kad se spusti tama
Zvezde siđu u krošnje olistalih lipa
Ukrase proziran vazduh
I proleće
Vidi
Padalice se zakačile na vrhove grana
Pomisli putnik
Pijan od romantične ljubavi
Odsjaj uličnih svetiljki
U prozoru noćnog tramvaja
Dolaze i prolaze
Kao njegov život
OKEAN
Tvoj dah je tiši od kiše
Sakrili smo naša tela
U kapi
A uzdahe u zvuk talasa
NOĆNI PRIZOR
Linija asfalta ove ulice kojom hodam vodi u ponor
Neonke razotkrivaju
Lažni sjaj osmougaonih kristala
U mimoilaženju sa gladnim psima
Zagledaju me i iz uglova kapaka
Kradu (mi) tugu
Hodam po asfaltu
KIŠA U PUSTINJI
Sklona sam greškama
U vreme dok kiša pada na pesak
Na kratko pustinja procveta
Nepredvidljiva i divlja
Uspevam da uđem u svoju senku
KUTIJA TAJNI
Otvaraš svoju tajnu kutiju
Otključavaš me
Tinjaju mrve
Hrane klice
Nedovoljno posoljene za rast
Uzimaš sekiru
Sečeš zelene listove
Koji su se pokrenuli na vetru
U njihovom nežnom šuškanju
Pogrešno si prepoznao
Kretanje zmije
Stavljaš ih u herbarijum
Stavljaš i srce zmije
Jednog dana uvidećeš razliku
Zaključaj me sada iznova
Ključić baci
Da ga nikada više na nađeš
