HODAM PO IVICI RACIONALNOG / HODIM PO ROBU RACIONALNEGA

ODLAZAK ŽELJA

Živim na železničkoj stanici
Sa svakim polaskom voza
Jedna moja želja otputuje u svet

U nekom novom gradu
Na nekoj stanici
Izlazi
Leti nad građevinama
Pod oblacima
Osmatra i raste

Kada dovoljno naraste
Ispuni se jedna želja
Daleko od mene

OTISCI

Sa maskom na licu
Nisi više izobličen
Sve lepote kad se spoje
Sjedine
I oblikuju tvoje dečje lice

Čak i tada
Lažljivo zvučiš dok izgovaraš
Ja sam tvoj prijatelj
Prijatelj

Uzimaš u usta ovu reč
Žvaćeš je
I tako je oskrnavljenu
Izbaciš
Olako ispljuneš napolje

Šutiraš je
I gaziš cipelama dugo

Ostaju samo otisci
Na tvojim đonovima

POKRET, MAČ

Ja
Hodam po ivici racionalnog
Ti
Držiš graničnu liniju

Lakim pokretom ruke
Remetiš njeno mirovanje
Linija drhti
Gotovo neprimetno
Pokrećem telo
Osmehuješ se izazivački
Ubrzavaš disanje
Ravnotežu prebacuješ
S jednog stopala na drugo

Vijugava zmija mi je pod nogama
Dok ne zamahnem
Mačem koji držim
Ne pomeraj se nepotrebno

IZVAN

Na kući pored ulice
Moj ja prozor
Sa plavim zastorom

Pogled na put iz sobe je blokiran
Ne vidim ni enterijer u njoj

Znam da je još uvek
Mračna
I skučena

Plavi pendžer nije više moj
Odavno sam sobu napustila
Krišom
I još uvek putujem

Jedina veza sobe
I druma je setno sećanje

Tada znam
Da sam sigurno
Izvan

LIVADA

Pričali smo o makovima
A otkrili mesto rasta
Deteline sa četiri lista

U VREMENU

Pred čovekom je
Veliko iskušenje
Koje se ponavlja
Neprekidno
Misliti o postignutom
I ne zaustavljati se
Već smišljati u trenu
Dok tvorimo put
Ka nebu

CIKLUSI

U krugu krug
Kruženje je prihvatljivo
U smeru kazaljke na satu

U krugu krugovi
Manji i tanji
Skupljaju se
U neizbežnu tačku
Nekretanja

OTKRIĆE

Hvatali smo oblake
U ribarske mreže
Nosili ih kućama
Stavljali na tanjire
Delili na jednake časti
I gutali halapljivo

Postajali smo privid
Podizali pogled ka nebu
I tražili odgovor

Neosetno se približavali
Mislili o otkucajima srca
To je ludost
Budili su nas anđeli
Pogađali nam glave kamenjem
Padali smo na tle
Onesvešćeni
Trenutak slobode je bledeo

Vreme je za susret
Sa buđenjem

ATMOSFERA PAKLA

(PUTEVI POSLE)

I

Suton
U magli prolazim
Put do kuće
Ulazim u stari zamak
Lagano
U ćošku - pauk
Pozdravlja me
Rukujemo se
Ljubimo se
Strasno

II

U ustima mi crvi

To su moji prijatelji

Samo neka neko progovori
Biće hrana trula
Koja nije slatka kao jabuka zrela

III

Ja sam vatra
Večna toplota
Samo neka neko priđe
Postaće ugljenisano lice

IV

U očima zmije
Gamižu u dupljama
Sjajne
Ljigave
Otrovne
Sikte
Zovu umiljato
Pokazujući zube
A ako se neko odazove
Njihovom poganom jeziku
Sevaće strele strašne

V

Uhvatimo se svi za ruke
Ugljenisani skeleti
Sprženi prolaznici
Istruleli leševi
Raspadnuti
Zaigrajmo još jednu paklenu igru
U igrama se prašta
Radoznalima
Naivnima
Važnima
I uvek sitim
I opet smo na početku
Jer nova tela
Nisu bolja od prethodnih

DEVET BALONA

Ujutro u dva ne mogu više da spavam

Sedefastim balonima gađam zid
Roni se kreč
Zid puca
Malter otpada
I tako satima

Sada sam majstor
Pljujem na cigle
Lepim malter
Gletujem rečima
Praznine zidnog mozaika
Popunjavam
Kockicama kreča

Pred svitanje
Sve je na svom mestu
Čak i prašina
Vertikalno miruje

U podne
Baloni su iskoristili promaju
Kao sredstvo za bekstvo

ŽENA – SMRT

Oblačim crno
Suprotno slici o ženi
Zvanoj Smrt

Onog dana kada budeš došla
Stani mi uz rame
Ponosnog držanja
Kao vojnici koji pozdravljaju
Odlazak

Pogledaj me pravo u oči
Pogledom koji ubija
Stisni mi ruku
I bez reči
Poljubi me tri puta
U obraze
Prijateljski
Zagrli me
Ugrej dodirom

Odevena u crveno

ISKUŠENJE

Na dohvat si mi ruke
Jabuko moja

Ako te okusim

Kako ćemo

X I Y

Koliko puta treba da umrem
Da bih oživela prošlost?

X puta.

Koliko puta treba da umrem
Da bih zaboravila prošlost?

Y puta.

X i Y konvergiraju beskonačnosti.

ODLAZAK ŽELJA

Živim na železničkoj stanici
Sa svakim polaskom voza
Jedna moja želja otputuje u svet

U nekom novom gradu
Na nekoj stanici
Izlazi
Leti nad građevinama
Pod oblacima
Osmatra i raste

Kada dovoljno naraste
Ispuni se jedna želja
Daleko od mene

OTISCI

Sa maskom na licu
Nisi više izobličen
Sve lepote kad se spoje
Sjedine
I oblikuju tvoje dečje lice

Čak i tada
Lažljivo zvučiš dok izgovaraš
Ja sam tvoj prijatelj
Prijatelj

Uzimaš u usta ovu reč
Žvaćeš je
I tako je oskrnavljenu
Izbaciš
Olako ispljuneš napolje

Šutiraš je
I gaziš cipelama dugo

Ostaju samo otisci
Na tvojim đonovima

POKRET, MAČ

Ja
Hodam po ivici racionalnog
Ti
Držiš graničnu liniju

Lakim pokretom ruke
Remetiš njeno mirovanje
Linija drhti
Gotovo neprimetno
Pokrećem telo
Osmehuješ se izazivački
Ubrzavaš disanje
Ravnotežu prebacuješ
S jednog stopala na drugo

Vijugava zmija mi je pod nogama
Dok ne zamahnem
Mačem koji držim
Ne pomeraj se nepotrebno

IZVAN

Na kući pored ulice
Moj ja prozor
Sa plavim zastorom

Pogled na put iz sobe je blokiran
Ne vidim ni enterijer u njoj

Znam da je još uvek
Mračna
I skučena

Plavi pendžer nije više moj
Odavno sam sobu napustila
Krišom
I još uvek putujem

Jedina veza sobe
I druma je setno sećanje

Tada znam
Da sam sigurno
Izvan

LIVADA

Pričali smo o makovima
A otkrili mesto rasta
Deteline sa četiri lista

U VREMENU

Pred čovekom je
Veliko iskušenje
Koje se ponavlja
Neprekidno
Misliti o postignutom
I ne zaustavljati se
Već smišljati u trenu
Dok tvorimo put
Ka nebu

CIKLUSI

U krugu krug
Kruženje je prihvatljivo
U smeru kazaljke na satu

U krugu krugovi
Manji i tanji
Skupljaju se
U neizbežnu tačku
Nekretanja

OTKRIĆE

Hvatali smo oblake
U ribarske mreže
Nosili ih kućama
Stavljali na tanjire
Delili na jednake časti
I gutali halapljivo

Postajali smo privid
Podizali pogled ka nebu
I tražili odgovor

Neosetno se približavali
Mislili o otkucajima srca
To je ludost
Budili su nas anđeli
Pogađali nam glave kamenjem
Padali smo na tle
Onesvešćeni
Trenutak slobode je bledeo

Vreme je za susret
Sa buđenjem

ATMOSFERA PAKLA

(PUTEVI POSLE)

I

Suton
U magli prolazim
Put do kuće
Ulazim u stari zamak
Lagano
U ćošku - pauk
Pozdravlja me
Rukujemo se
Ljubimo se
Strasno

II

U ustima mi crvi

To su moji prijatelji

Samo neka neko progovori
Biće hrana trula
Koja nije slatka kao jabuka zrela

III

Ja sam vatra
Večna toplota
Samo neka neko priđe
Postaće ugljenisano lice

IV

U očima zmije
Gamižu u dupljama
Sjajne
Ljigave
Otrovne
Sikte
Zovu umiljato
Pokazujući zube
A ako se neko odazove
Njihovom poganom jeziku
Sevaće strele strašne

V

Uhvatimo se svi za ruke
Ugljenisani skeleti
Sprženi prolaznici
Istruleli leševi
Raspadnuti
Zaigrajmo još jednu paklenu igru
U igrama se prašta
Radoznalima
Naivnima
Važnima
I uvek sitim
I opet smo na početku
Jer nova tela
Nisu bolja od prethodnih

DEVET BALONA

Ujutro u dva ne mogu više da spavam

Sedefastim balonima gađam zid
Roni se kreč
Zid puca
Malter otpada
I tako satima

Sada sam majstor
Pljujem na cigle
Lepim malter
Gletujem rečima
Praznine zidnog mozaika
Popunjavam
Kockicama kreča

Pred svitanje
Sve je na svom mestu
Čak i prašina
Vertikalno miruje

U podne
Baloni su iskoristili promaju
Kao sredstvo za bekstvo

ŽENA – SMRT

Oblačim crno
Suprotno slici o ženi
Zvanoj Smrt

Onog dana kada budeš došla
Stani mi uz rame
Ponosnog držanja
Kao vojnici koji pozdravljaju
Odlazak

Pogledaj me pravo u oči
Pogledom koji ubija
Stisni mi ruku
I bez reči
Poljubi me tri puta
U obraze
Prijateljski
Zagrli me
Ugrej dodirom

Odevena u crveno

ISKUŠENJE

Na dohvat si mi ruke
Jabuko moja

Ako te okusim

Kako ćemo

X I Y

Koliko puta treba da umrem
Da bih oživela prošlost?

X puta.

Koliko puta treba da umrem
Da bih zaboravila prošlost?

Y puta.

X i Y konvergiraju beskonačnosti.