DUŠO OTVORI PROZORE / DRAGA, ODPRI OKNA
LETO
LETO se rađa iz jajeta
kao aligator.
Svici još nisu
palili fenjere.
Ipak je lepo.
Dišimo, dišimo
za sve tvoje
nerođene devojčice
i moje dečake
nestale u igri.
Negde...
Neko plače...
Dušo
otvori prozore,
večeras ćemo
poslati ruke
da miluju
tužno lice
Bagdada.
Tamo je tako
potrebana
Ljubav.
MEĐU TRAVAMA
MEĐU TRAVAMA sam
omiljen nakupac
mirisa.
Pticama
ne dozvoljam
sletanje na šešir –
za njih je ljubav
pogubna
ovisnost.
Uredno odlažem
dane u ogledalo
i smejem se, smejem se
onima što stalno
optužuju život
jureći senku
pobede.
KOZAČKA
Uz sat ostavi srce
i ode – kao da je ovo
jedina zalagaonica
na svetu.
Sad crta koreografiju
svoga krvotoka
po ruskim stepama
i luta
s mesecom
umesto stomaka.
Njeni kozački geni
i nož u čizmi
ne govore ništa
sem da joj treba
ljubav
i neko ko će zauvek
držati sedlo
na vetru.
PIRAMIDE
Ako već je znan
broj grčenja srca,
ne žuri:
oni koje ćemo ljubiti
obdareni su strpljenjem
kao semenke
donešene vetrom
u procep kamena.
Neka teku vode
nepotkupljivi mudraci,
ti polako obiđi
gnezda u krošnjama,
pomiluj prestrašene
zveri
i grli napuštenu decu
u svratištima.
Obiđi mesta
gde niko ne svraća
posle odlaska,
i vodi ljubav
na svim meridijanima.
U povratku
pomeri put
da te nanese
kroz pustinju
i ostavi po cvet
u dnu piramida
za duše
koje je pojeo
kamen.
VOJNIČKA
Čiji sam ovde, u rovu,
u vlažnom smrtohvatu?
Krijem petu Ahilovu
k’o majstor tajnu u zanatu.
Sve je nadomak prsta:
i dan, i Bog – i ništa.
Tako su naivno čvrsta
zemaljska svetilišta.
Tišina ko med gusta.
Oko na uvo vreba.
Reč veća od usta
davi k’o komad hleba.
Sam. Neponovljivo sam.
(Miriše daleki cvet.)
Sve će u isti ram
što kani živet i mret.
ŽENA I SIR
Zadržite kusur, molim.
Ne, gospodine,
novac ću proslediti dalje.
Zadržaću vaše lice
koje svakog petka
gledam
i odnosim kući.
Sir koji ste kupili
taji u sebi mrvu mene.
A ljubav
kojom sam timarila krave,
Vi ćete i ovaj put,
gospodine,
uneti u Vaš dom.
ŽENA I JAGUAR
Otkada se moj čovek
kroz njegove čeljusti vinuo u nebo,
odlazim na breg
da posmatram tu gipkost
kako se približava senci krošnje
drveta
u kojoj drema.
I nisam,
nisam sigurna
u svoju žeđ :
da li da mu kanem
kap smrti niz leđa,
ili da ga pustim
kroz snove
da leluja
hraneći njima
svoju zver.
ŽENA SA PTIČIJIM REBRIMA
Hod podešava sa srcem,
a ono kleca
kao magare u planini
čije će noge ostati na putu
do gospodareve želje.
Ptičija rebra
izdržati neće nemir
goluba u krletci.
Predugo je čekanje.
Njegovo lice
razlaže se kao oblak
na povetarcu...
i on
od istog naboja
lagano umire ubačen u sliku
sa čijeg se rama boja ljušti.
A tek je avgust.
Bože.
POLETJE
POLETJE se poraja iz jajca
kot aligator.
Kresnice še niso
prižgale svetilk.
Vseeno je lepo.
Dihajva, dihajva
za vse tvoje
nerojene deklice
in moje dečke
izginule v igri.
Nekje ...
Nekdo joče ...
Draga,
odpri okna,
nocoj bova
poslala roke
božat
otožen obraz
Bagdada.
Tam je tako
potrebna
Ljubezen.
MED TRAVAMI
MED TRAVAMI sem
priljubljen nakupovalec
vonjev.
Pticam
ne dovolim
pristanka na klobuk –
zanje je ljubezen
pogubna
odvisnost.
Redno odlagam
dneve v ogledalo
in se smejem, smejem se
tistim, ki stalno
obtožujejo življenje
in podijo senco
zmage.
KOZAŠKA
Poleg ure pusti srce
in gre – kot da bi bila to
edina zastavljalnica
na svetu.
Zdaj riše koreografijo
svojega krvotoka
po ruskih stepah
in tava
z mesecem
namesto želodca.
Njeni kozaški geni
in nož v škornju
ne povedo ničesar
razen to da potrebuje
ljubezen
in nekoga ki bo za vedno
držal sedlo
na vetru.
PIRAMIDE
Če je že znano
število krčenj srca,
ne hiti:
tisti, ki jih bomo ljubili
so obdarjeni s potrpežljivostjo
kot semena
prinešena z vetrom
v režo med kamne.
Naj tečejo vode
nepodkupljivi modreci,
ti počasi obišči
gnezda v krošnjah,
pobožaj prestrašene
zveri
in objemaj zapuščene otroke
v prenočiščih.
Obišči mesta
kamor se po odhodu
nihče ne vrača,
in ljubi se
na vseh poldnevnikih.
Ob vračanju
spremeni pot,
da te pripelje
skozi puščavo
in ob vznožju piramid
pusti cvet
za duše,
ki jih je pojedel
kamen.
VOJAŠKA
Čigav sem, ki v jarku bivam,
v vlažni pasti smrti?
Ahilovo peto skrivam
kot mojster skrivnost v obrti.
Vse je na dosegu prsta:
in dan, in Bog – in nič.
Kako naivno so čvrsta
svetišča – jih vzame hudič.
Tišina, gosta kot med, poseda.
Oko na uho preži.
Od ustec je večja beseda,
kot kruha kos duši.
Sam. Sam kot neponovljiv izvir.
(Dehti oddaljeni cvet.)
Vse gre v isti okvir,
kar namerava živet in umret.
ŽENSKA IN SIR
Obdržite drobiž, prosim.
Ne, gospod,
denar bom dala naprej.
Obdržala bom vaš obraz,
ki ga sleherni petek
gledam
in nosim domov.
Sir, ki ste ga kupili
skriva v sebi delček mene.
Ljubezen,
s katero sem skrbela za krave
boste Vi tudi tokrat,
gospod,
ponesli v Vaš dom.
ŽENSKA IN JAGUAR
Odkar se je moj moški
pognal skozi njegove čeljusti v nebo,
odhajam na hrib,
da opazujem gibkost
s katero se približuje senci krošnje
drevesa
kjer dremlje.
In nisem,
nisem prepričana
v svojo žejo:
naj mu dol po hrbtu
kanem kapljo smrti
ali naj ga pustim
valovati
v sanjah,
da z njimi hrani
svojo zver.
ŽENSKA S PTIČJIMI REBRI
Hojo usklajuje s srcem,
ono pa kleca
kot osliček na planini,
čigar noge se držijo poti
na gospodarjevo željo.
Ptičja rebra
ne bodo vzdržala nemira
goloba v kletki.
Čakanje je predolgo.
Njegov obraz
se trga kot oblak
v vetrcu ...
in on
od istega naboja
počasi umira vržen v sliko
z okvirja katere se lušči barva.
Pa je šele je avgust.
Moj bog.
Prevod pesmi: Marko Skok – Mezopotamsky